District 9 - Okrug 9

!!!BOOM!!! 

Ovo je već nešto potpuno drugačije. Totalno originalno. Neponovljivo dobro. "District 9" je jedinstven film koji ne liči ni na jedan drugi koji sam do sada pogledao. To je film sa jakom porukom, bezvremenskom i univerzalnom. Ovako nešto se stvara jednom za sva vremena. Tako jednostavan a tako kompleksan. Ostao sam bez reči i moram priznati, bio sam dirnut poslednjom scenom, (prepunom emotivnog naboja) koja je pogodila pravi smisao celog filma i zaokružila ga na najbolji način. 

http://www.imdb.com/title/tt1136608/?ref_=sr_1

Jačina filma "District 9" je nešto što retko koji film pruža gledaocima. Sa razlogom ga zovu jednim od klasika iz žanra naučne fantastike. Od doba "Aliena" ovo je najoriginalniji SF film koji sam imao prilike da vidim. Mnogi su mi ga preporučivali želeći da čuju moje mišljenje o ovom filmu. Evo već četvrti put pokušavam da napišem svoje utiske... Već tri puta sam počinjao i jednostavno nisam mogao da pronađem odgovarajuće reči koje bi opisale moje oduševljenje. Nakon filma sam ostao u čudu. Razmišljao sam o načinu na koji je film snimljen, kao i o već pomenutoj poslednjoj sceni, koja je na mene ostavila najjači utisak. Čitao sam o tome kako fanovi režije Neill Blomkampa upoređuju ovaj film sa njegovim najnovijim "Elysiumom". Naravno, video sam da su mnogi na strani filma "District 9", kazavši da je "Elysium" komercijalan i prazan. Stilski su drugačiji i jednostavno ne liče, ali moram reći da mi se "District 9" više dopao, i da mi je ostavio jači utisak. 
Ovo je priča o ljudima i vanzemaljcima. Ponovo, kao i u "Elysiumu", ljudi su na nišanu, kao i njihov moral, pohlepa i drskost. Vanzemaljci su samo preneseno značenje za druge ljude nad kojima se ljudi iživljavaju. Oni su najniži sloj društva, onaj godinama ugnjetavan sloj, koji nema mogućnosti da živi život punim plućima. 

Hristofer Džonson

Ovaj film, po mom mišljenju ima samo jednu glavnu ulogu. U ulozi Vikusa Wan De Merwa našao se Sharlto Copley. Pored njega, glavne "uloge" imaju dva "vizuelna efekta" - vanzemaljac Hristofer Džonson i njegov sin, kojem se ime ne zna. Neill Blomkamp je uradio odličan posao kako na području režije, tako i na području scenarija. Jedan od producenata je legendarni Peter Jackson. "District 9" je bio nominovan za četiri Oskara: Najbolji film, Najbolji scenario, kao i Najbolji vizuelni efekti i Najbolja kamera.

(spoiler alert - početak) 

Radnja filma se odigrava u Johanesburgu. Od početka se naslućuje da ovo neće biti tipični holivudski kliše, iz razloga što radnja filma nije smeštena u NJu Jorku ili Vašingtonu, već u jednom od manjih gradova, u odnosu na one u kojima se inače snimaju apokaliptični SF filmovi. Iznad  Johanesburga već dvadeset i jednu godinu lebdi vasionski brod. LJudi su u početku bili prestravljeni, ali nakon što su otkrili prirodu vanzemaljaca na tom brodu, kao i njihovu krhkost, ljudi su shvatili da nema potrebe za strahom. Stanovnici Johanesburga su odlučili da se ispod tog broda naprave naselje za takozvane "ponizne" kako su ljudi nazvali vanzemaljce. To naselje dobilo je naziv Distrikt 9, a u njega su smešteni svi vanzemaljci sa vasionskog broda. 

Vikus Wan De Merw

Ali, kako ljudi u svemu vide novac, tako su počeli da istražuju vanzemaljska oružja, sa ciljem da ih patentiraju i prodaju. No, postoji jedan problem. Ta oružja samo vanzemaljci mogu pokrenuti. MNU je organizacija koja se bavi pitanjem vanzemaljaca. Tako jednog dana Vikus dobija zadatak da ode u Distrikt 9 i obavesti sve vanzemaljce da će morati da se isele iz tog, u novi, Distrikt 10, okrug koji više liči na koncentracioni logor. Ali, Vikus slučajno nailazi na kapsulu ispunjenu crnom tečnošću koju je vanzemaljac sa imenom Hristofer Džonson pravio već dvadeset i jednu godinu. Kada ta tečnost isprska Vikusa po licu, on počinje da se transformiše u vanzemaljca. Kako MNU nikada nije imao čoveka sa genima vanzemaljca, oni testiraju oružja uz Vikusovu pomoć, pa čak žele i da ga ubiju i izvuku njegovu DNK koju će usađivati u buduću novorođenčad. Vikus beži i obraća se Hristoferu za pomoć... Tada počinje priča o ljudskosti vanzemaljaca i njihovoj dobroj duši, priča koja je moralna poruka svim ljudima na planeti. Film se završava tako što Hristofer uspeva da popravi svemirski brod i vrati se na svoju planetu, dok Vikus, potpuno pretvoren u vanzemaljca, ostaje na Zemlji i od metala pravi ružu koju poklanja svojoj ženi. 

Vikus i članovi MNU-a prilikom ispitivanja vanzemaljaca.

(spoiler alert - kraj)

Poslednja scena filma je ujedno i najbolja scena (gif ispod ovog pasusa). Ona pokazuje ljudskost i ljubav čoveka zarobljenog u tuđem telu. U ovom haosu i paklu u kome se nalazi, Vikus pravi ružu, kao znak ljubavi prema svojoj ženi. Upravo se tu otkriva prava slika o kompletnoj Vikusovoj promeni. On je u početku posmatrao vanzemaljce sa nipodaštavanjem, ali kada je shvatio koliko je njihova dobrota i ljubav prema najbližima velika, nije mu smetalo da živi u njihovoj koži. Vikus se ne samo fizički promenio, već je počeo da drugim očima posmatra na svet. Shvatio je da je (bez obzira da li je u pitanju čovek ili vanzemaljac) važno ono što je unutra, a ne spolja... Važna je duša i dobrota čoveka/vanzemaljca, a ne njegov fizički izgled ili mesto sa koga je došao, kao i jezik kojim priča. Poruka celog filma spakovana je u scenu sa ružom, koja me je ganula i podstakla da razmišljam o ovom filmu dugo nakon gledanja. Zaista mi je drago što pišem ovaj blog i gledam ove silne filmove. U svakom od njih otkrijem nešto novo, nešto o čemu mislim i pokušavam da unesem u svoju svakodnevnicu.

Vikus transformisan u vanzemaljca sa metalnom ružom u ruci.

Glavni adut ovog filma je kamera i montaža. Film je urađen poput dokumentarca, i upravo ta realnost filma ostavlja još jači utisak na gledaoca. To što sve deluje stvarno, kao da zaista postoji i da svako od nas može otići u Distrikt 9 i upoznati se sa ovim čudnim stvorenjima. Kamera je slična onoj koja se koristi za najnovije vesti na TV-u, te često u filmu vidimo titl koji u donjem delu slike govori gledaocima o tenutnom stanju u Johanesburgu (vreme, političko stanje, stanje po pitanju vanzemaljaca). Takođe prilikom upoznavanja likova vidimo njih u gro planu i slova sa njihovim imenom, poslom i godinama sa strane. Dakle, baš poput dokumentarca. Naravno, svemu tome doprinose neverovatni vizuelni efekti, bez kojih film ne bi bio tako dobar kao što jeste. Ali NAJBOLJE od svega je nesvakidašnji scnenario i režija koja je taj scenario predstavila na najčudniji i najkvalitetniji način. Neill Blompkamp je napravio film u rangu Aliena (koji je konkretno meni, najbolji SF film svih vremena). No čudno je da je ovako nešto nastalo nakon svih mogućih iskorišćenih ideja koju su režiseri koristili u filmovima sa temom vanzemaljaca. NJegova originalnost me je bukvalno ostavila bez teksta.

Omiljeni citati:

1. Wikus Van De Merwe: Oh! I haven't shown you a picture of my wife! Here she is, my angel. I tell people she actually looks like an angel, you see here? The white looks like a halo on her head. Can you see that? She's my angel, you're picking that up on your cameras there! They probably won't keep that in the film but...

2. Christopher Johnson's Son: We go home now?

    Christopher Johnson: Yes.

Ovaj film ću oceniti sa 8,5/10. Svakako jedan od SF klasika. Obavezno ga pogledajte, ako već niste. 

Trejler pogledajte ovde:

The Social Network - Društvena mreža

Amerika. Tlo na kojoj je rođeno mnogo mnogo ljudi, ali ipak, kada se svi zajedno skupe na jedno mesto ima ih manje od ljudi sa natprosečnim IQ-om u Kini. Da, ima dosta ljudi u Kini, ali da li to nešto drugo govori o Americi? Upravo su ovakve reči bile prve u ovom filmu. Američki univerziteti su bili zemljište na kojem se klica zvana Facebook razvila u beskonačno dugačko stablo sa bezbroj zasebnih grana. I svi ga koristimo, a neki od nas, uključujući i mene su poželeli da pogledaju film o njemu. A ja tvrdim - da ovaj film priča o društvenoj mreži koja je nastala na području Evrope, ne bi bio tako svetski priznat. Ne bi bio jedan od kandidata za Oskara u kategoriji za film godine i ne bi bio ocenjen sa 96% na Rotten Tomatoesu.  Ali, kako kritičari kažu, ovaj film predstavlja "američku zaostavštinu", film koji priča o izdaji najboljih prijatelja, i krađi tuđih ideja... 

http://www.imdb.com/title/tt1285016/?ref_=rvi_tt

Da, nisam se oduševio filmom, nisam ostao bez daha, ali nisam ni potpuno razočaran. Kada sam seo da ga pogledam pretpostavljao sam da će film govoriti o nastanku Facebook-a i njegovom razvijanju, i to kroz informatičke oči Marka Zuckerberga. Da će priča biti predstavljena tako što će scenario objasniti njegov genijalan um. Da, priča je bila o nastanku Facebook-a i Markovim počecima. Ali, to se nekako čini da je u drugom planu. Kao da je zamaskirano dosadnim scenama sudskih parnica u kojima najbolji prijatelji tuže Marka. Nisam znao da je Facebook ovako nastao, i da je pretrpeo sve muke do svojih "500 miliona", ali, pitam se, da li je bilo isuviše rano napraviti jedan film o još uvek nečem svežem poput Facebook-a? Ipak je to samo šest godina (u razmaku od 2004. do 2010. godine, kada je film napravljen)? Pitam se, da li je uopšte bilo potrebe napraviti ovaj film?! Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kažem da je film loš (čak daleko od toga), ali mislim da je bio potpuno nepotreban. Takođe imam osećaj da bi bio mnogo bolji da je sniman za jedno desetak godina.

Jesse Einsberg u ulozi Marka Zuckerberga.

Glavne uloge: Jesse Einsberg (Mark Zuckerberg), Andrew Garfield (Eduardo Saverin), Justin Timberlake (Sean Parker), Armie Hammer (Cameron i Tyler Winklevoss) i Rooney Mara (Erica Albright). Režija: David Filncher. Scenario: Aaron Sorkin. 

(spoiler alert - početak)

Film počinje raskidom Marka i Erike. Mark, inače pomalo čudan mladić, nakon toga odlazi u svoju sobu u univerzitetskom domu, i na svom laptopu piše blog o njihovom raskidu. Ali, ljut zbog svega, on u tom trenutku odlučuje da napravi sajt na kome će momci moći da biraju između dve devojke (u smislu koja od njih dve je lepša). Taj mali sajt je imao toliko puno pregleda u kratkom vremenu, da je pretio da obori harvardsku mrežu. Iako je dobio šest meseci uslovne kazne, Mark je postao poznat ljudima sa univerziteta. Do tada je on bio ništa više od bilo kog drugog štrebera - povučen i bez prijatelja. Nekoliko puta sam naglas izgovorio: I know that feel bro. No, on ima jednog pravog prijatelja - Eduardoa, koji će kasnije biti jedan od osnivača Facebook-a.

Erika i Mark

Kada jednog dana upozna braću Vinklvos, Markov život se zauvek menja. Blizanci Vinklovos, inače istaknuti u svetu sporta (konkretno veslanjem) su i dobri informatičari. Oni Marku predlažu ideju da naprave takozvanu Harvardsku vezu. Mrežu koja će omogućiti svim studentima lakše komuniciranje. No, Mark, u tajnosti, od te ideje pravi svoj sajt Facebook, sajt koji se zasniva na temeljima Harvardske veze. Mark zajedno sa Eduardom (koji je finansirao sve Markove potrebštine) počinje da radi na Facebooku, koji je nakon puštanja u pogon postao poznat širom Amerike. Nakon polovine filma upoznajemo se sa Šon Parkerom, koji će kasnije početi da finansira sajt, dečkom u svojim dvadesetim, ali sa neverovatnim znanjem u području informacionih tehnologija. Njegovo bogatstvo je beskonačno, i on u Markovim očima postaje lik kome treba verovati. 

Mark i Šon

Mark udružuje svoje snage sa Šonom, ostavljajući najboljeg prijatelja po strani. Facebook postaje sve poznatiji, i kada dođe na područje Evrope, blizanci Vinklvos odlučuju da tuže Marka za krađu ideje. U isto vreme se otkriva da je Mark podmetnuo Eduardu papire u kojima piše da će on dobiti svega 0,3% od ukupne vrednosti sajta. To, nažalost, Eduardo nije znao, te kada je tu informacio saznao i on odlučuje da tuži Marka. Film se završava informacijama o količini novca koje je Mark dao na tim suđenjima. Na svu sreću, njegov džep je i više nego dubok, te je mogao da pretrpi sve troškove. 

Eduardo u naletu besa, nakon što je saznao da ga je Mark prevario.

(spoiler alert - kraj)

Da, svi mi sanjamo o milionima pregleda našeg sajta. Tako i ja živim za dan kada ću videti da je ovaj blog pregledan više od 10000 puta. Ali to ne znači da ću na svom cilju ostaviti sve po strani i odbaciti najbolje prijatelje. To je upravo ono što je Mark uradio. Mark se pokazao, kako kaže Eduardo, kao "uobraženi kreten". A kao postojeći lik, nakon ovog filma smanjio se i u mojim očima. 

"The Social Network" je sasvim solidan film, ali ne toliko dobar da bi se smatrao jednim od klasika, niti jednim od onih koji imaju ocenu 9,6/10 na R.T. Ovo je film za jedno gledanje, dobar film, ali ništa više od toga. Dopala mi se kamera filma, pogotovo u sceni u kojoj se braća Vinklvos takmiče u veslanju. Ta scena je stilski potpuno drugačija od ostatka filma, kako i po boji, tako i po neuobičajenim fokusiranjem kamere. Muzika je bila fenomenalna, ali opet najbolja u već pomenutoj "takmičarskoj" sceni. Začudo, scenario je bio sasvim u redu, iako je bilo malo toga o čemu bi ovaj film mogao da govori. Ali ipak, postoji dosta dosadnih i praznih scena, kao i scena koje ničemu ne pospešuju radnju filma.

Nije mi se dopala gluma Jesse Einsberga. Gledao sam intervjue sa Markom Zuckenbergom, kao i emisije u kojima je gostovao, i on mi se ne čini toliko "smorenim" i dosadnim kao što ga je Jesse predstavio gledaocima. Moguće da je on zaista takav, ali Jesse mi nije išao uz njegov lik. Čak ni ne liči na njega!? Najbolji utisak mi je ostavio Andrew Garfield, koji se u liku Eduarda odlično pokazao. 

P.S. Mislim da su se Bosanci koji su gledali film duboko razočarali kada jedna glumica u filmu kaže da Bosna nema puteve, ali zato Bosanci imaju Facebook. Mislim da je to bilo zaista neprimereno.

Omiljeni citat: 

Mark Zuckerberg: People want to go online and check out their friends, so why not build a website that offers that? Friends, pictures, profiles, whatever you can visit, browse around, maybe it's someone you just met at a party. Eduardo, I'm not talking about a dating site, I'm talking about taking the entire social experience of college and putting it online.

Ocenjujem ovaj film ocenom 7/10. Zaista mislim da ne zaslužuje više.

Trejler pogledajte ovde:

Kick-Ass (2010)

Duuugo sam bio skeptičan prema ovom filmu. Nije mi se dopadala ideja, nekako nisam osećao da će ovo biti film vredan gledanja. Ali, jednog tmurnog i kišovitog dana, odlučih se ja da pogledam ovaj čudan svet superheroja. Od prvog minuta sam znao da će mi se dopasti. Od prve izgovorene rečenice. I šta se desilo? Nakon skoro mesec dana sam promenio naslovnu sliku na Facebook-u i stavio Kick-Assa na nju. Inace, bio je podvig izdržati toliko dugo! :D Zatim sam skinuo originalni soudtrack i ceo dan slušao muziku iz filma. I još nešto, ne mogu dočekati peti septembar kada ću pogledati drugi deo u bioskopu! :D 

http://www.imdb.com/title/tt1250777/?ref_=rvi_tt

Da, mislim da se moje komšije čude kako u isto vreme slušam Prodigy i Elvisa, ali kao što je ceo film drugačiji, tako je i soundtrack! Sklop muzike ze film je izuzetan!! Počeo sam da se smejem još od samog početka filma. Svi likovi su zanimljivi, a film neuporedivo bolji nego što sam mislio da će biti. Gledao sam skoro sve "superherojske" filmove... Sa drugovima se prepirao da li je DC bolji od Marvela, (mada sam ja uvek bio na strani Marvela, ili obrnuto?! Ma kao da je važno, OBOŽAVAM i DC i Marvel!!) čitao stripove (čak sam od svega što je bilo moguće poželeti za devetnaesti rodjendan, dobio Iron Man strip)... I tek onda sam pogledao "Kicka"... Zanimljivo je da se niko do 2010. godine nije setio da napravi nešto ovako. Da snimi film o običnim ljudima željnim da budu superheroji! Svakako je bolji od nekih starih delova Betmena (pogotovo onaj u kome je Betmen Džordž Kluni, a sada se bunimo za Bena Afleka) i npr. filmova poput "Captain America", "Fantastic 4" i novog Spidermana. I upravo je to ono što izaziva faktor znenađenja. Kako to da je jedan superherojski film, u kome zapravo nemamo pravog superheroja, bolji od onih u kojima ljudi imaju vanzemaljske moći??? Nisam siguran, ali znam da mi se od "Avengersa" i trilogije "Dark Knight", ovaj tako reći, superherojski film najviše dopao. Moguće da je ovo bilo najpozitivnije iznenađenje u prethodnih par godina. :) 

Araon Johnson u ulozi Kick-Assa

Glavne uloge u filmu dobili su sledeći glumci: Araon Taylor-Johnson (Dejv i Kick-Ass), Chloe Grace Moretz (Mindi i Hit Girl), Mark Strong (Frenk), Kristopher Mintz-Plasse (Kris i Red Mist) i Nickolas Cage (Dejmon i Big Daddy). Mathew Vaughn je u isto vreme i režiser i scenarista. 

(spoiler alert - početak) 

Dejv je običan tinejdžer. Ni po čemu se ne izdvaja, a kako i sam kaže, kada bi bio superheroj jedina moć bi mu bila da odbija devojke od sebe. Kao veliki obožavalac stripova, on samom sebi postavlja pitanje kako to da do sada niko od "običnih ljudi" nije navukao masku na svoju glavu, i počeo da se bavi problemom kriminala. Kada jednog dana sa interneta kupi čuveno zeleno ronilačko odleo, počinje njegova priča. On postaje Kick-Ass. Kao i svaki početak, i njegov početak je bio težak. Tako je on u svojim prvim danima dobio nož u stomak, udarac automobila, padove sa preko tri metra itd... Dejv jednog dana upoznaje malu Mindi, koja je tada za njega bila poznata pod imenom Hit Girl. Ona je neprevaziđena. NJene borilačke veštine su neverovatne, te tako  sa lakoćom može da savlada više odraslih muškaraca u isto vreme. NJen otac je Dejmon ili Big Daddy, čovek koji ima samo jednu misiju - ubiti Frenka, njegovog živonog neprijatelja, zbog koga se njegova porodica raspala. 

Big Daddy i Hit Girl :)

Frenk je narko-diler. Kada njegovi ljudi počnu da nestaju, on odmah počinje da sumnja da Kick-Ass ima veze sa njihovim ubistvima. Vest o herojskom podvigu Kick-Assa (on se potukao sa lopovima koji su pokušali da prebiju nekog čoveka) se poput virusa proširila internetom, te su tako i Frenk i njegov sin Kris saznali za njega. Tada Kris navlači masku na glavu i postaje poznat kao Red Mist. On ima zadatak da privede Kick-Assa i preda ga svom ocu. Ali, kako se kasnije obelodanjuje, Kick-Ass nije zaslužan za ta ubistva, već je to bio Big Daddy. Nastaje prava pometnja, u kojoj Big Daddy gubi život, a njegova ćerka Hit Girl na kraju ipak izvršava njihovu misiju, tako što se udružila sa Kick-Assom. On bazukom ubija Frenka, i zadnje što u filmu vidimo je Krisova osvetoljubiva faca, koja znači samo jedno. Drugi deo će biti odličan! :)

Kris ili Red Mist.

(Spoiler alert - kraj)

Upravo se, dok pišem, završila Mikina pesma (Kick-Ass), koja je glavni soundtrack ovog filma. Već dve godine je imam u telefonu, i zaista je obožavam. Sada tek u potpunosti razumem tekst pesme. :)

Nije mi jasno zašto sam ovako dugo čekao da pogledam "Kicka". Da li su na to uticali zaista očajni kostimi? Bezlična rekalma? Znam samo da mi se baš dopao. I SIGURAN sam da ću ga gledati više puta.

Oduševila me je BOMBASTIČNA kamera. Podseća na one kamere koje se koriste u igricama, sem što je, naravno, kamera filma mnogo bolja. Tuče su snimljene izvanredno, poput Tarantinovog "Kill Bill-a". Nekako je smirena, ležerna, iako je cela atmosfera u totalnom haosu. Zvuk je odličan. Muzika, o tome sam već napisao. Nisu mi se dopali nepotrebni vizuelni efekti na samom kraju filma, i mislim da je scenario mogao biti izmenjen, te bi tako ceo film bio bez greške. Scenario mi se izuzetno dopao, i siguran sam da ne postoji priča slična ovoj. Ideja je potpuno inovativna, i na perfektan način je preneta na platno! :) Zaista sam zadovoljan. 

P.S. Volim što junaci ovog filma ubijaju neprijatelje, a ne poput Bemena i onog njegovog "Poštedeću ih ja!". Hit Girl je dominirala scenama ispunjenim tučom i bogami, ja se ne bih kačio sa njom! :)

Omiljeni citat: 

”I always wondered why nobody did it before me. I mean, all those comic books, movies, TV shows. You think that one eccentric loner would’ve made himself a costume. I mean, is everyday life really so exciting? Are schools and offices so thrilling that I’m the only one who fantasized about this? Come on, be honest with yourself. At some point in our lives we all wanna be a superhero. ”

Vidim da je ovaj film na sajtu IMDb ocenjen sa 7,8. Ja ću krenuti da dodajem poene na ovu ocenu, poput Dambldora u prvom delu Hari Potera. 0,1 poen više za originalnost priče. 0,1 poen više za moje neočekivano oduševljenje nakon što se film završio. 7,8 + 0,1 + 0,1 = 8. Dakle, ocenjujem ovaj film ocenom 8/10.

Trejler pogledajte ovde, a film ako niste, obaveznooo!! :) :) 

American Beauty - Američka lepota

Znam da je klasik. Višestruki osvajač Oskara, uključujući i onaj za film godine. Čuo sam dosta neverovatnih priča o ovom filmu. O njegovoj jačini, poruci... O tome koliko je nemoguće dobar... I pitam se, da li su sve te priče koje sam čuo uticale na to da mi se film ne dopadne? Da li sam toliko puno očekivao, da sam na kraju ostao bez ičega u rukama. Ni sam nisam siguran. Retko se dešava da me SVAKA uloga u nekom filmu potpuno osvoji i ostavi bez teksta, a da mi se sam film, pa, hm... Ne sviđa? 

http://www.imdb.com/title/tt0169547/?ref_=rvi_tt

"American beauty" je film u kome seksualna tenzija probija granice normale. Likovi žive u svetu seksa, sanjaju o tome i svakodnevno razmišljaju jedino o seksu. Čini se da ništa drugo nije važno u filmu sem tih niskih strasti. Ali, da bih samom sebi razjasnio zašto je to jedino u gro planu, zegrebao sam dublje. Tada sam počeo da shvatam likove sa druge strane. Više nisam mario na neprestane seksualne konatacije, već sam pokušao da razumem same likove i njihove duševne probleme. A verujte mi, svaki od njih ih ima u toonama. Na kraju sam shvatio da je ovo priča o običnim, izgubljenim likovima, koji se ni po čemu ne izdvajaju iz ostatka sveta, ali se grčevito bore da učine nešto sa svojim životom. Nešto što će taj život uzdrmati, promeniti ga iz korena. Oni menjaju svoje poslove, partnere, probavaju nove stvari, i sve to zbog prezasićenosti jednostavne, melanhonične i dosadne sadašnjosti. Neki od likova se transformišu, neki ostaju isti, dok neki pak sa mukom nose masku preko svog lica, koja služi kao jedino sredstvo odbrane od okrutnog sveta. Ali, jedno je sigurno, svako od njih je bizaran i čudan na svoj način. Oni zajedno čine neskladnu gomilu pedofilma, narkomana, propalih duša, homofoba i lažnih lepotica. Mogao bih do sutra analizirati svakog od njih, i to me je upravo i iznenadilo. Kako to da mi se svaki lik dopao i zaintrigirao me na svojstven način, a da mi se film ne sviđa skoro pa uopšte?

 Kevin Spacey u ulozi Lestera.

Glavne uloge u ovom filmu su fascinantne. Kevin Spacey (Lester) je odigrao svoju životnu ulogu, za koju je, naravno, osvojio Oskara, dok je njegova filmska supruga - Anette Bening (Kerolin) bila nominovana za ovu prestižnu nagradu, ali je nije osvojila. Ruku na srce, Hilary Swank je pokidala u filmu "Boys dont cry", te je i bilo očekivano da će ona 2000. godine odneti zlatnog viteza kući. U sporednim ulogama našli su se: Thora Birch (Džejn), Mena Suvari (Angela), Wes Bentley (Riki), Chris Cooper (Frenk) i Peter Gallagher (Badi). Režija: Sam Mendes.

(spoiler alert - početak)

Lester je muškarac u svojim četrdesetim koji živi u krizi srednjih godina. On radi kao urednik nekog časopisa već četrnaest godina. Njegov život je miran, ništa se ne dešava, sve stoji i čeka trenutak kada će eksplodirati i raspasti se u najsitnije deliće. Kerolin je Lesterova supruga, takođe godina bliskih njemu. Ona radi kao agent za nekretnine, ali njen posao ne ide baš onako kako ona to zamišlja. Njena skrivena ljubav je Badi King, takođe prodavac kuća, ali daleko bolji od nje. 

Kerolin i njena opsesija - crvene ruže.

Sve u njihovim životima počinje da se menja jedne večeri kada su njih dvoje otišli na košarkašku utakmicu da bi videli nastup njihove ćerke Džejn (ona je inače čillidersica). Na tom nastupu Lester je prvi put ugledao provokativnu i (po pitanju seksa) otvorenu, Angelu (devojku koja ima isto godina koliko i njegova ćerka) i odmah se zaljubio u nju. On te večeri zamišlja seks sa tim, takoreći detetom, a njegova žena ga hvata u trenutku kada je počeo da masturbira. Lester tada sve sapoštava ženi u lice. Ona u tom trenu postaje svesna koliko je njihov brak loš, te sutradan pronalazi utehu u "zagrljaju" njenog prijatelja, a uskoro i ljubavnika - Badi Kinga. 

Džejn i njena najbolja drugarica Angela. 

Sve se još više zakomplikovalo nakon se što se u kuću do njihove doselila porodica u kojoj živi mentalni bolesnik i narkoman - osamnaestogodišnji Riki. On snima sve oko sebe, i u svemu pronalazi lepotu. Takođe on ima nenormalnog oca - Frenka - bivšeg marinca i homofoba. Na kraju se ispostavlja da je Frenk gej. Džej se zaljubljuje u Rikija, te oni počinju da budu u vezi. Inače, Riki, koji je dve godine proveo u ludnici i dalje se bavi preprodavanjem droge, i od toga živi sasvim solidno. U džepu ima preko 40000 dolara. Jedan od njegovih klijenata postao je i Lester, nakon što je prvi put probao marihuanu.

Riki i njegova kamera.

Kada jednog dana Lester otkrije da ga njegova žena vara, on se preispituje i shvata da ne oseća ništa prema tome. Njegova inspiracija je mlada Angela, zbog koje je promenio svoj život i posao, počeo da trenira, sve u nadi da će jednog dana spavati sa njom. Kada mu se ta prilika napokon ukaže, Angela mu saopštava da je nevina, i on jednostavno ne može da na nju gleda istim očima. Ona se smanjuje, postaje obična devojčica, i on više ništa ne oseća prema njoj. Te večeri se njegova supruga vraća kući, i zbog griže savesti puca mužu u potiljak. Svesna šta je uradila, ona odmah počinje da pati, ali više nema povratka...

(spoiler alert - kraj)

I eto, sada kada pogledam, ovo je najduži "spoiler alert" od svih koje sam napisao. Još jedna kontradikcija....

Režija filma je odlična, ali se meni film nije dopao. Dopali su mi se likovi. Opet, zvuči čudno da su mi se ovako nenormalni likovi dopali, ali nije ključ u njima. Ključ je u neverovatnim glumcima koji su ovakve likove oživeli. Transformacija Kevina Spaceya  je zapanjujuća, a njegov lik je u isto vreme i bizaran i zanimljiv. Svi su odlični. Svi imaju bravure u kojima se pokazuje kako dobro glume. Stvarno je bio pravi pogodak kada je Kevin osvojio Oskara! I gle čuda, ko ga mu je uručio - Gwyneth Partlou! Samo se setite filma "Se7en"! :)

Muzika je ono što ovaj film čini posebnim. Svaki lik ima svoj pravac u muzici, koji oslikava stanje njihove duše. Kamera je odlična, ali eto, taj scenario mi se nije dopao... 

Omiljeni citat: 

Ricky Fitts: It was one of those days when it's a minute away from snowing and there's this electricity in the air, you can almost hear it. Right? And this bag was just dancing with me. Like a little kid begging me to play with it. For fifteen minutes. That's the day I realized that there was this entire life behind things, and this incredibly benevolent force that wanted me to know there was no reason to be afraid, ever. Video's a poor excuse, I know. But it helps me remember... I need to remember... Sometimes there's so much beauty in the world, I feel like I can't take it, and my heart is just going to cave in.

Oceniću ovaj film sa 7/10. I to isključivo zbog briljantne glume svih glumaca. Skoro sve ostalo je bilo čisto razočarenje. Znam da će ovo možda pogotiti fanove filma, ali "De gustibus non est disputandum!". :)

Trejler pogledajte ovde: 

Elysium 2013

Prema grčkoj mitologiji, Elysium ili Jelisejska polja,  je mesto u podzemnom svetu (Hadu) u koje odlaze duše mrtvih junaka. Mesto slično hrišćanskom raju. Ovaj, filmski "Elysium" je zapravo mesto u Zemljinoj atmosferi izgrađeno od strane milijardera, koji ujedno žive u tom "večitom veštačkom raju". A na Zemlji? Na Zemlji vlada pravi pakao.

http://www.imdb.com/title/tt1535108/?ref_=hm_cht_t3

Retkost je da film koji spada pod žanrom "akcija" nosi ovako tešku i jaku poruku. Na prvi pogled mi je delovalo da će ovo biti jedan odličan Si-fi film sa dosta pucnjave i tuča. I bilo je tako. Najveći deo filma i jesu pucnjave... Ali, čim se malo zagrebe ispod površine dolazi se do jedne priče o ljudima, njihovom ponašanju, moralu i njihovoj pohlepi. Nadam se da svet u budućnosti neće ovako izgledati, jer ono što "Elysium" prikazuje jeste strašna slika o ljudskoj sudbini koja će zadesiti celo čovečanstvo... I to veoma uskoro...

Razmišljao sam o ovom filmu, dugo nakon što sam ga pogledao. I shvatio da zaista nije potrebno ići tako daleko u budućnost (konkretno, radnja filma je smeštena u 2154. godini) da bi se uvidela njegova surovost. Ljudi koji žive na toj "planeti" Elysium su milijarderi, bogataši koji uživaju u svom životu, dok drugi, obični smrtnici, svakodnevno gube svoje živote na Zemlji. Stanovnici Elysiuma na ljude niže klase gledaju sa gađenjem, a to je u ovom filmu toliko drastično, da u jednom trenutku jedan čovek sa Elysiuma kaže radniku sa Zemlje da ne diše u njegovom prisustvu, jer prosto ne može da udiše vazduh koji izlazi iz njegovih pluća. Sve ovo je u prenesenom značenju, ali veoma blisko sadašnjosti, u kojoj ljudi koji su na vrhu jednostavno ne mare za bilo kog drugog do sebe.

Elysium i planeta Zemlja.

Glumačku postavu čine: Matt Damon (Maks), Jodie Foster (Delaklour), Shartlo Copley (Kruger), Alice Braga (Frej) i Diego Luna (Hulio). Režiser (ujedno i scenarista) filma je Neill Blomkamp, inače tvorac serije "Smallville" kao i filma "District 9", o kome ću pisati u nekom od sledeća tri posta. 

(spoiler alert - početak) 

Maks živi u Los Anđelesu koji sada izgleda poput ogromne industrisjke zone prepune prašine i otpada. On radi u kompaniji koja se bavi proizvodnjom droida koji inače rade kao policajci ili pomoćnici državnim službenicima. NJegova prošlost je mračna. Kao siroče, biva ostavljen na čuvanje u maloj crkvi, gde upoznaje ljubav svog života - Frej, i još kao mali, joj obećava da će je jednog dana odvesti na Elysium. Haos koji vlada Zemljom je nepodnošljiv za življenje, a on je željan da se skloni iz pakla koji ga svakodnevno okružuje. U sadašnjosti, kada Maks nakon dužeg vremena, ponovo sretne Frej, ona mu saopštava da njen život nikako nije lak. Naime, Maks kasnije otkriva da njena ćerkica Matilda (Emma Tremblay) boluje od leukemije, koja je dostigla najviši nivo, te je njen život o koncu.

Maks, Frej i Matilda

U isto vreme, upoznajemo se sa životom ljudi na Elysiumu - veštačkom planetom u Zemljinoj orbiti. Iako Elysium ima predsednika, stiče se utisak da gospođa Delaklour (ministarka odbrane) drži sve stvari u svojim rukama. Ljudi na toj planeti žive spokojno. Život traje nekoliko stotina godina. Lečenje se vrši tako što bolesnik legne u mašinu sličnu skeneru, koja za manje od jednog minuta može izlečiti bilo koju bolest. Izobilje u materijalnom smislu tih ljudi je beskonačno, a oni su ipak škrti i pohlepni. Oni pokazuju kakvi su, u trenutku kada prema njihovoj planeti sa Zemlje polete tri broda sa bolesnicima koji se ne mogu izlečiti, a gospođa Delaklour jednostavno naredi da se ta tri broda bombarduju, jer ne želi bilo kakav kontakt sa ljudima sa Zemlje.

Jodie Foster u ulozi gospođe Delaklour.

Priča počinje kada jednog dana Maks bude nuklearno ozračen toliko puno, da ima još samo pet dana života. Pošto nema nikakvog načina da na Zemlji ozdravi, od njega tada prave ljudskog droida, a u glavu mu isađuju čip koji će kasnije biti ključna stvar za opstanak Elysiuma. Nakon što agent Kruger zarobi Maksa, Frej i Matildu (koja kasnije uspeva da se izleči od svoje bolesti) oni svi zajedno odlaze na Elysium. Na žalost, Maks gubi svoj život, ali je u isto vreme spasio Zemlju, jer je nakon smrti gospođe Delaklour i njenog propalog plana o atentatu predsednika, on bio zaslužan za sve odluke donešene po pitanju stanovnika Elysiuma. 

(spoiler alert - kraj)

"Elysium" priča o nečemu što svi znamo, a niko se još uvek nije usudio da to prikaže na velikom platnu. On priča o milijaderima koji ne žele pomoći siromašnima. On priča o savršeno zdravim ljudima koji ne žele da pruže svoje ruke bolesnicima. A takva je i sadašnja slika na Zemlji.

Pored ODLIČNE priče, režije i montaže, vizuelni efekti i zvuk je ono što je (sa tehničke strane filma) na mene ostavilo najjači utisak. Vizuelni efekti su zaprepašćujuće dobri. Ostao sam bez teksta kada je kamera prvi put prikazala predivnu panoramu Elysiuma, ali isto tako i strahovitu sliku Zemlje (i Los Anđelesa), na kojoj droidi patroliraju ulicama. Roboti su kao stvarni, iskreno, nisam siguran da i nisu zaista pravi. Toliko su realno urađeni. Letilice i sva ta silna čuda iz budućnosti su odlični, ali ipak, najveći utisak od svega ostavlja ta veštačka metalna planeta i sva njena lepota.

Kako izgleda Elysium.

Nije mi se dopao glavni muški negativac u filmu - Kruger. NJegov fransusko-nemački akcenat je iritirajući, kao i boja njegovog glasa. Mogu navesti barem još pet glumaca koji bi se bolje pokazali u njegovoj ulozi, iako mislim da bi Michael Fassbender bio pun pogodak! No, gluma svih ostalih glumaca u filmu je odlična, pogotovo legendarne Jodie Foster! :)

Bilo mi je drago što sam ovaj film pogledao tako što sam od bioskopa Tuckwood dobio besplatne karte povodom organizacije koja je uključivala pomoć deci iz svratišta. Svako ko je doneo staru garderobu, dobio je po dve karte. Nakon što sam prethodne večeri pronašao više od petnestak stvari koje ne nosim, odneo sam ih u bioskop i za uzvrat dobio besplatnu projekciju. Žalosno je da se svega nekoliko nas oglasilo povodom ove organizacije i pomoći. Upravo to samo opravdava pravu poentu filma. Sve pohvale Tuckwoodu!!! :)

Omiljeni citat trenutno nigde ne mogu pronaći u celini. U suštini to je priča male Matilde o jednom majmunčetu u džungli. Uskoro, kada se bude pojavio, napisaću ga ovde, pošto sigurno ne bi bilo isto kao kada bi prepričao tu srceparajuću pričicu. Predivna je.

"Elysium" ću oceniti ocenom 7,8/10. Nikako se ne slažem sa ocenom na IMDb-u, i siguran sam da su ovako ovaj film tako ocenili oni koji su bili pogođeni njegovom poentom, a nažalost takih ljudi ima puno! 

Trejler pogledajte ovde:

Se7en - Sedam

Zamislite četiri automobila. Za volanom svakog od njih sedi jedan čovek. Imena tih ljudi su, redom: Zgroženost, Iznenađenje, Zaprepašćenost i Oduševljenje.  U isto vreme njih četvorica pale motore svojih automobila i dodaju gas. Svi se kreću jedan prema drugom. Točkovima grebu mekanu površinu mog mozga. Još samo malo, maaloo i onda BUM! Četiri automobila se u trenutku međusobno sudaraju i izazivaju džinovsku eksploziju. Prouzrokovali su požar u mom mozgu, vatru koja se sporo gasi. Ali, i kada se ugasi, i dalje će ostati opiljci koji će polako tinjati i goreti. Ukratko, utisak koji je ovaj film ostavio na mene. 

http://www.imdb.com/title/tt0114369/?ref_=rvi_tt

Završio sam sa gledanjem filma sinoć. Bilo je već kasno za pisanje bloga (tačnije bilo je pola tri posle ponoći), mada nisam bio toliko umoram. Mogao sam da ga napišem, ali nisam želeo. Želeo sam da mi se film slegne, da razmislim o njemu, shvatim ga u potpunosti, pa tek onda da sednem za računar i napišem o nečemu ovako veličanstvenom poput ovog filma. Naravno, ostao sam budan do pola pet, vrteći po glavi sve scene iznova i iznova... 

Pogledao sam preko 350 filmova za prethodnih četiri godina, ako ne i više. I svaki je bio dobar na svoj način. Ali, moguće je da od doba "Gospodara prstenova", tačnije od 2001. godine, nijedan film nije ostavio jači utisak na mene. Ovo je bila filmska atomska bomba. Zaista je neverovatno da je "Se7en" nastao pre čitavih osamnaest godina. A još čudnije je što ga ja do sada, zapravo do sinoć, nisam pogledao. Juče sam na nekom sajtu video listu najboljih trilera ikada, a "Se7en" je bio na trećem mestu. Kako u njemu igraju glumci koje obožavam, a i priča je delovala neodoljivo, nisam mogao da izdržim, već sam ga odmah stavio da se skida. Imao sam šta da vidim. Pogledao sam jedan od tri najbolja filma do sada i definitivno najbolji triler od svih koji sam video. 

Glavne uloge dobili su Brad Pitt (Detektiv Dejvid Mils), Morgan Freeman (Detektiv Vilijam Somerset), Gwyneth Partlou (Trejsi Mils) i Kevin Spacey (Džon Dou). Režiser David Fincher, koji je inače režirao i "Fight Club", "The Curious Case of Benjamin Button" i "The Social Network", me je ponovo iznenadio svojom genijalnošću. NJegovi filmovi su čista umetnost koja prevazilazi granice filmske industrije. Scenario je napisao Andrew Kevin Walker. Dakle, priča je originalna. 

Želim da kažem da svi koji ste otvorili ovaj blog sa željom da pročitate nešto o ovom filmu OBAVEZNO skinete film ili ga pogedajte na netu. Nažalost kod nas nepostoji DVD izdanje "Se7ena", koje bih rado kupio, pošto volim da u kolekciji svojih filmova imam originalne DVDjeve onih "najboljih filmova koje sam pogledao". 

Detekdiv Vilijam i detektiv Dejvid. Prejedanje i pohlepa.

Priču neću prepričavati, (jer vam ne želim kvariti doživljaj, ako odlučite da ga pogledate) već ću samo u tri rečenice objasniti radnju filma. 

Iako se u Bibliji nigde konkretno ne spominje koji su to istinski smrtni gresi, vernici već vekovima strahuju od takozvanih sedam smrtnih grehova: ponos, zavist, požuda, prejedanje, bes, lenjost i pohlepa. Ovaj film se zasniva na ubistvima koja prate ljude koji su učinili neki od tih smrtnih grehova. Kada se u priču uključe detektivi Dejvid Mils i Vilijam Somerset, počinje igra mačke i miša, igra u kojoj niko nije siguran, a život svakog učesnika visi o koncu.
Ne želim dalje ništa pričati o samoj radnji filma, jer vam, ponavljam, toplo preporučujem da sednete i, ako već niste, pogledate "Se7en".


Mnoge scene u filmu su, mogu slobodno reći, odvratne. U kom smislu - tela ubijenih ljudi izgledaju nakaradno i strašno. Doduše, neke scene su zamaskirane, ali većina njih je ipak potpuno otkrivena i gledalac može videti žrtvu u gro planu. Ali, čak i one "maskirane" scene su opisane rečima, te mozak sam stvara svoj scenario. Tako da, ako ste gadljivi i osetljivi na povećanu dozu nasilja u filmu, vrlo je verovatno da vam neće biti svejedno dok gledate "Se7en".

Trejsi i Dejvid Mils

Neverovatan scenario je glavni adut filma. Svako ubistvo koje se zasniva na smrtnim gresima je zastrašujuće, a scenarista je priču osmislio tako da gledalac jednostavno ne može izdržati da se cela misterija razreši. Nisam mogao da odvojim pogled od monitora. Pred kraj filma sam čak krenuo da vičem na glumce, kao da oni mogu da me čuju hahahaha, jer je tenzija bila neizdrživa, a neočekivanost je prevazišla sve granice normale. 

Režija Finchera je, rekoh, umetnost. Ali pored režije i scenarija moram izdojiti i kameru. Kamera je mirna, savršeno odrađena. Boja filma je melanhonična, u nijansi sepije i zadimljeno žute. Kadrovi su snimljeni i isklesani do perfekcionizma, a ta gracioznost kamere i njena ležernost je u prvom planu. 

Muzika je odlična. Skoro svaki minut je ispunjen muzikom, od džeza pa sve do arija i opera. Za glumu nisam mogao da nađem zamerku. Pa, mislim, i kako bih, kada je jedan od glumaca Bog lično! :D :D :D Ahahhaah. :D 

Citati, ima ih tri, najtamnija zelena je moj omiljeni citat.: 

1. John Doe: Wanting people to listen, you can't just tap them on the shoulder anymore. You have to hit them with a sledgehammer, and then you'll notice you've got their strict attention.

2. William Somerset: If John Doe's head splits open and a UFO should fly out, I want you to have expected it.

3. David Mills: What's in the box?

Do sada sam napisao dvadeset kritika. I samo jednom filmu sam dao desetku. Ovaj će biti drugi. Zaprepašćenje koje sam doživeo gledajući ga, kao i divljenje režiserskom i glumačkom umeću, nisam osetio već duže vreme. Ovo je jedan od najboljih filmova koje sam do sada pogledao. Dakle, ocena je 10/10.

Trejler pogledajte ovde, ali preporučujem, da pogledate film bez gledanja reklame. Tada će doživljaj biti potpun. :)

Pain and Gain - Znojem do love

"Pain and Gain" je film koji nam prikazije sliku bodibildera kao ljudi koji:

1. mukom i konstantnim radom i trudom dolaze do svog cilja

2. smatraju da je veličina bicepsa važnija od iltelektualne superiornosti u društvu.

Jedno je sigurno. Druga konstatacija, barem u ovom filmu, (nadam se da u pravom životu nije tako, iako je film istinita priča) nadjačava prvu u svakom pogledu. 

http://www.imdb.com/title/tt1980209/?ref_=fn_al_tt_1

Inspirisan istinitim događajima. Da, prosto zvuči neverovatno. Nekoliko puta u toku filma sam se hvatao za glavu i iščekivao kako će se glavni likovi izvući iz gluposti koju su sami sebi zakuvali... Oni su jednostavno neprofesionalne šuplje glave, te mi je bilo smešno da gledam neke delove u kojima ta njihova neprofesionalnost dolazi do izražaja. Da, čak mi je i režiser u nekim scenama vrhunca njihovog imbecilstva stavio do znanja da je sve ovo "I dalje istiniti događaj", tako što je zaustavio kadar i sitnim slovima me podsetio da ne zaboravim šta je prava poenta filma. A poenta je da nam je često, ako ne i uvek, mozak više potrebniji od puke mišićne snage.

Glavne uloge: Mark Wahlberg (Daniel Lugo), Dwayne "Rock" Johnson (Paul Doyl), Anthony Mackie (Adrian Doorbal), Tony Shalhoub (Victor Kershaw). U sporednim su se našli: Ed Haris (Ed DuBois) i Rebel Wilson (Robin Peck). Svi likovi su zaista postojali. Režija je pripala Michael Bayu, koji se nakon katastrofalnog četvrtog dela Transformersa oprobao u nečemu što ne uključuje džinovske robote koji se međusobno uništavaju na ulicama Menhetna...

Sam početak filma. 

(spoiler alert - početak)

Film počinje slikom Danijela koji radi trbušnjake i njegovim rečima: 

"I'm strong! I'm big! I'm hot! I'm BIG! FUUCK!!" 

 Nažalost među usklicima ohrabljivanja nije bilo onog "I'm smart". Tada vidimo policiju koja dolazi da uhapsi Danijela, a on se očajnički daje u beg. Sam početak je upravo kraj filma...
Kako je sve počelo... Danijel je fitnes trener kome život ne sadrži ništa drugo sem fitnesa. Nije završio srednju školu ni fakultet, i jedino čime se bavi je dizanje tegova. Nakon što je ušao u biznis i otvorio jednu od najboljih teretana u gradu, u nju dolazi novopečeni polu-jevrejski bogataš zvan Victor Kershaw. Danielu jednog dana na pamet pada suluda ideja. On želi da zajedno sa svoja dva najbolja prijatelja - Adrianom (crncem koji je ostao impotentan od silnih preparata i anabolika) i Paulom (mišićavim džinom opterećenim Isusom Hristom) na silu natera Victora da mu prepiše svo svoje bogatsvo. 

Paul, Viktor i Daniel

Nakon što su iz trećeg pokušaja uspeli da kidnapuju Viktora, oni ga tri nedelje muče, dok Viktor nije konačno potpisao papire o transferu svog novca na Danielov račun. Da, zvuči neverovatno. Čovek zvan Daniel Lugo se jednog jutra probudio i rekao samom sebi: "A zašto danas ne uradim nešto pametno. Jednostavno ću uzeti i kidnapovati čoveka koji će mi dati sav njegov novac!? Da, to je sigurno najbolja ideja!" Zaista je bilo tako. No, naravno, nije se sve završilo pozitivno. Kada su potrošili sav novac na izlaske, kokain i ostala sitna zadovoljstva, ponovo su postali žedni para. Tada ubijaju neizmerno bogat bračni par, njihova raksomadana tela bacaju u vodu, i počinju da uživaju u novom bogatstvu. NJiihova priča se završava kada Viktor (koji je preživeo sve moguće i nemoguće) unajmi detektiva Eda, koji otkriva sve zločine glavnih junaka. Danijel i Adrijan bivaju osuđeni na smrt, a Viktor na petnaest godina zatvora. NJihova glupost ih je ubila, kao i neprofesionalnost izvođenja tog suludog poduhvata.

(spoiler alert - kraj)

Nemoguće je prepričati sve scene njihove nezrelosti. Čudna je i sama pretpostavka da je zaista postojao čovek koji je mislio da će ovakav zločin proći nezapaženo, i da će on moći da uživa u silnom bogatstvu čoveka kojeg je kidnapovao. Zaista bizarno i smešno u isto vreme.

Sorina (Bar Paly) i Danijel

Ono što mi se neizmerno dopalo u ovom filmu su devojke. Svaka scena je ispunjena najzgodnijim devojkama koje izgledaju neverovatno. Ali, kako sve u ovom filmu ima dve strane, i ove devojke su neizrecivo glupe. Dopadaju mi se živopisne boje, kao i muzika koja odlično dopunjuje stanje likova.
E, sada, ključni faktor filma - režija. 
Nikako ne volim režiju Michaela Baya. Ne volim kada u filmu ima dosta onih usporenih scena, poput scena u filmu "300" ili u seriji "Spartak". Ono kada likovi krenu u borbu i onda uuuusppooooreno krenu da mašu svojim mačevima, pa se onda odjednom scena odigrava normalnom brzinom, da bi se opet završila uspoooorenom slikom krvi koja izleće iz tela žrtve... Zaista nisam fan takve režije i montaže. Drugo, Michael Bay je očigledno želeo da ovaj film ima dve vrste kamera. Jedna je savršena, a druga kao da je kamera mobilnog telefona. I to me je užasno iritiralo. Takođe, ne volim kada režiser ne ume da se izbori sa brzim i nemirnim kamerama. Npr. Zek Snajder je u "Man of Steel-u" odlično odradio posao sa takozvanom "nemirnom" kamerom. Ali ovde, Bay nikako nije bio uverljiv. 

Robin i Adrian (koji ima fetiš na debele devojke) uživaju u novoj kući. 

Nažalost Robin ne pretpostavlja šta se krije iza te kuće, niti kako je Adrijan došao do novca da je plati. 

Gluma je bila sasvim solidna, a scenario dobro zamišljen i dobro izveden. Ali, ta režija mi je zaista smetala... 

Omiljeni citat (šteta je što je pogrešnu stvar preduzeo po pitanju Francuske):

Daniel Lugo: When I was young, there was a rich kid lived two blocks over. Little prick has a new bike every Christmas. And his parents took him on vacations to places like Paris and France. I didn't hate him! I just thought it would be cool to see France. But I knew that wasn't ever gonna happen, unless I did something about it. 

Ovaj film ću oceniti sa 6,5/10. Bio je zanimljiv, ali ne toliko dobar da bi dobio ocenu veću od sedmice. 

Trejler pogledajte ovde: