Iskreno, ne znam odakle da počnem. Film traje svega dva sata, ali mi se činilo da traje mnogo duže. I prvi put do sada mi je teško da pronađem odgovarajuće reči za uvod. Ne znam kako da krenem. Ja mrzim i volim ovaj film u isto vreme. Mrzim ga zbog njegovog scenarija i volim ga zbog njegovog scenarija. Neosporno da je odličan, ali su mi osećanja, hmmmm... Pomešana!?
Film je slično uticao na mene kao "The Rains of Castamere", deveta epizoda treće sezone "Game of Thronesa". Svi dobri likovi su ubijeni, a zlo nastavlja da živi. Ne mogu da kažem da mi se to dopalo, ali je definitivno daleko od holivudskog klišea. Naravno tako nešto se i naslućuje kada su u pitanju režiseri poput braće Koen. Bilo mi je mučno da gledam ovaj film u nekim trenucima. Želeo sam da ga zaustavim i promenim scenario u trenutku, ali znao sam da to nije moguće. Sa nestrpljenjem sam ga gledao do kraja, a zatim, kada sam pročitao prevod poslednje rečenice, film se istog trenutka završio, a ja sam ostao gledajući u monitor sa blagom dozom razočarenja. Mislio sam da ipak postoji šansa za srećan kraj, ali se završio kao većina sličnih priča u pravom životu. I upravo ta realnost daje filmu neku novu dimenziju, zbog koje je on toliko priznat i hvaljen. On priča o ljudskim životima kroz koje se prepliću motivi sreće, slobodne volje i puke sudbine. Svaki od likova je tajnovit, niko se ne otvara previše, niko ne dozvoljava gledaocu da ga u potpunosti razume. A ta misterioznost scenarija je upravo nešto potpuno drugačije od većine filmova.
Film me tera da razmišljam o njemu. O onoj borbi između dobra i zla. I pitam se, da li bih trebao izmeniti gore već napisanu rečenicu da "su svi dobri likovi ubijeni, a da zlo nastavlja da živi". Evo, već sada o tome mislim, a još nije prošlo pet minuta od kada sam je napisao. Da li je zaista dobro ubijeno u ovom filmu? Ili je ovo čist rat između dva zla, jednog većeg i drugog manjeg, u kojem veće zlo pobeđuje? Zašto je manje zlo započelo taj rat u kome je očigledno da ono nema šanse da pobedi? To manje zlo je samom sebi zapečatilo sudbinu kada je počinilo greh. A svi ga u prvom trenutku smatramo dobrim, ne shvatajući da je njegov greh strašan.
Glavne uloge u ovom filmu dobili su Tommy Lee Jones (Tom Bel), Javier Bardem (Anton Čigurh), Josh Brolin (Luelin Mos), Kelly Macdonald (Karla Mos) i Woody Harrelson (Karson Vels). Režiju i scenario uradili su braća Coen. Film je osvojio Oskara za film godine, najbolju režiju, adaptirani scenario i sporednu mušku ulogu (Javier Bardem) 2007. godine.
(spoiler alert - početak)
Radnja filma se odvija osamdesetih godina, u Teksasu. Prve rečenice filma izgovara policajac Tom Bel, u kojima priča o promeni vremena, i o tome kako je nekada bilo. On priča o njegovim precima, "starcima" i njihovoj nemogućnosti da se snađu u sadašnjem poremećenom sistemu vrednosti i drugačijem društvu. Tom Bel je iskusan policajac, pred penzijom. Mnogi slučajevi su prešli preko njegove glave, ali se u svojoj starosti prvi put susreo sa ovakvim slučajem, kojeg na kraju nije uspeo da reši i time potvrdio svoje konstatacije sa početka filma.
I evo, sada dok sam pisao razmišljao sam o filmu. I zaključio da mi osećanja prema njemu nisu (kako rekoh na početku) "hmmm... Pomešana?!". Ne, ovo je jedan od kultnih filmova. Neverovatno jako ostvarenje, koje vredi pogledati. Dajem mu ocenu 8,2/10, identičnu kao sa sajta IMDb.
Trejler pogledajte ovde:
Film je slično uticao na mene kao "The Rains of Castamere", deveta epizoda treće sezone "Game of Thronesa". Svi dobri likovi su ubijeni, a zlo nastavlja da živi. Ne mogu da kažem da mi se to dopalo, ali je definitivno daleko od holivudskog klišea. Naravno tako nešto se i naslućuje kada su u pitanju režiseri poput braće Koen. Bilo mi je mučno da gledam ovaj film u nekim trenucima. Želeo sam da ga zaustavim i promenim scenario u trenutku, ali znao sam da to nije moguće. Sa nestrpljenjem sam ga gledao do kraja, a zatim, kada sam pročitao prevod poslednje rečenice, film se istog trenutka završio, a ja sam ostao gledajući u monitor sa blagom dozom razočarenja. Mislio sam da ipak postoji šansa za srećan kraj, ali se završio kao većina sličnih priča u pravom životu. I upravo ta realnost daje filmu neku novu dimenziju, zbog koje je on toliko priznat i hvaljen. On priča o ljudskim životima kroz koje se prepliću motivi sreće, slobodne volje i puke sudbine. Svaki od likova je tajnovit, niko se ne otvara previše, niko ne dozvoljava gledaocu da ga u potpunosti razume. A ta misterioznost scenarija je upravo nešto potpuno drugačije od većine filmova.
Javier Bardem u ulozi Čigurha.
Glavne uloge u ovom filmu dobili su Tommy Lee Jones (Tom Bel), Javier Bardem (Anton Čigurh), Josh Brolin (Luelin Mos), Kelly Macdonald (Karla Mos) i Woody Harrelson (Karson Vels). Režiju i scenario uradili su braća Coen. Film je osvojio Oskara za film godine, najbolju režiju, adaptirani scenario i sporednu mušku ulogu (Javier Bardem) 2007. godine.
Radnja filma se odvija osamdesetih godina, u Teksasu. Prve rečenice filma izgovara policajac Tom Bel, u kojima priča o promeni vremena, i o tome kako je nekada bilo. On priča o njegovim precima, "starcima" i njihovoj nemogućnosti da se snađu u sadašnjem poremećenom sistemu vrednosti i drugačijem društvu. Tom Bel je iskusan policajac, pred penzijom. Mnogi slučajevi su prešli preko njegove glave, ali se u svojoj starosti prvi put susreo sa ovakvim slučajem, kojeg na kraju nije uspeo da reši i time potvrdio svoje konstatacije sa početka filma.
Tommy Lee Jones u ulozi Toma Bela.
Ubrzo se upoznajemo sa poremećenim genijalcem Antonom Čigurhom koji na svom putu ka cilju ne štedi nikog oko sebe. Nemilosrdni ubica je plaćen da izvši svoj posao. Posao koji je započeo Leulin Mos, onog dana kada je ukrao novac od bande mrtvih narko dilera. Leulin je jednog dana naišao na gomilu mrtvaca i pet automobila. U jednom od njih je bio živi Meksikanac, a u njegovom gepeku je bilo oko pola tone kokaina. Leulin se nije obazirao na molbu Meksikanca da mu da malo vode, već je nastavio dalje i pored jednog mrtvaka je pronašao torbu sa 2 miliona dolara. Ukravši tu torbu je sebi i svojoj ženi Karli zapečatio sudbinu. Kako ga je te večeri počela gristi savest zbog toga što nije pomogao Meksikancu, on se vraća na mesto zločina. Tada počinje igra mačke i miša u kojoj su glavni učesnici on sam, Čigurh i policajac Tom.
Josh Brolin u ulozi Leulina beži od napadača.
Nažalost u ovom nadmetanju oko novca, Luelin gubi svoj život, kao i njegova žena, dok Čigurh nastavlja da živi. Tom se predaje, nemoćan da reši ovaj slučaj i odlazi u penziju. Usput ginu i mnogi drugi sporedni likovi upleteni u priču. Čigurhova sačmarica je delovala mnogo puta, te je cela priča ispunjena najgorim krvoprolićima. Film se završava Tomovim prepričavanjem sna, u kojem kaže ženi da je sanjao njegovog oca koji je odavno izgubio svoj život. Naime, njegov otac je držao baklju i osvetlio mu put kojim će on nekada ići. "A onda sam se probudio!", zadnja je rečenica filma.
(spoiler alert - kraj)
Skoro svaki dijalog i svaka scena u ovom filmu ima dublje značenje. Filozofija filma je neiscrpna poslastica za sve one koji razmišljaju o univerzalnoj temi života i ljudske sudbine. Počevši od Čigurha i njegovog oružja kojim se služi (vazdušni pištolj za ubijanje stoke) zaključuje se da je dubina ovog filma beskonačna. NJegov pištolj za ubijanje stoke nije ubio nijenu životinju u filmu, već samo ljude. Metaforičnost tog pištolja je priča za sebe. Ljudski moral je glavna tema filma. Zašto je Luelin ukrao novac? Zašto nije pomogao čoveku na izdahu? Zašto on štiti taj novac kao da ga je on zaradio sopstvenim rukama? Zapitam se da li je lik Čigurha zasita zlo, ili je on samo metafora za strašnu sudbinu svih onih koji počine neki greh u svom životu? Naravno, Čigurh jeste čisto oličenje zla, to je neosporno, iako na trenutak deluje da čini dobro ubijajući sve podlace i prevarante.
Način na koji je Havijer Bardem predstavio lik Čigurha je neverovatan. To je jedna od najvećih transformacija koju sam ja do sada video. Neverovatno je da je nakon ovog filma dobio uloge u filmovima poput "Ljubav u Barseloni" i "Jedi, moli, voli". Lik Čigurha je zastrašujuć. I na prvi pogled je bizaran zbog odvratne frizure. A kada sam se još više upoznao sa likom, onda sam tek počeo da ga mrzim i da ga se plašim u isto vreme. Svakako jedan od najupečatljivijih likova ikada.
Sa tehničke strane film je odrađen skoro pa bez greške. Neverovatna režija braće Koen ne prestaje da me oduševljava. Oni su zaista unikatni po tom pogledu. Nisam čitao knjigu, ali sam na internetu pročitao da je film verni prikaz knjige, pa sam čak i negde pročitao i rečenicu jednog od braće Koen koja kaže da je jedan od njh čitao knjigu naglas, a drugi samo prekucavao to na svom računaru, praveći scenario od identičnih rečenica kao iz knjige. Nažalost, meni se nisu dopale duge pauze u govoru. Likovi više ćute nego što pričaju. To mi je malo zasmetalo, pošto sam zaista želeo da dublje shvatim portret svakog od njih. Mada, gluma svakog od njih je tako dobra, da se samo kroz njihov pogled i gestikulaciju mogao otkriti uutrašnji portret. Kamera je fascinantna, kao i fotografija. Iako je Teksas u pitanju, i pustinja u kojoj se on nalazi, fotografije prirode su predivne. Muzika mi se nije dopala, i to isključivo zbog toga što je nema skoro pa uopšte.
Omiljeni citat:
Tom Bell: The second one, it was like we was both back in older times and I was on horseback goin' through the mountains of a night. Goin' through this pass in the mountains. It was cold and there was snow on the ground and he rode past me and kept on goin'. Never said nothin' goin' by. He just rode on past... and he had his blanket wrapped around him and his head down and when he rode past I seen he was carryin' fire in a horn the way people used to do and I could see the horn from the light inside of it. 'Bout the color of the moon. And in the dream I knew that he was goin' on ahead and he was fixin' to make a fire somewhere out there in all that dark and all that cold, and I knew that whenever I got there he would be there. And then I woke up...
Trejler pogledajte ovde:
