Hobit prvi dobar je bio
ali deo drugi utisak je bolji ostavio.
Šmaug je svoja krila raširio
i ceo bioskop oduševio.
Tolkin je svoje misli voleo da pretoči u knjige koristeći se i poezijom i prozom. Ovo je moj skromni pokušaj da uvedem nešto slično u ovu recenziju. :) Recenziju jednog od najboljih filmova 2013. godine. Karte su bile rezervisane nedeljama unapred, te jedino što je svim Tolkinovim/Džeksonovim fanovima (uključujući i mene samog) ostalo do premijere je da se, čitajući knjigu ili gledajući produženu verziju prvog dela, podsete nezaboravne avanture Torinove družine koja je obeležila prethodnu bioskopsku godinu. Nekako sam pregurao tih nekoliko nedelja do premijere, a onda sam imao šta da vidim. Jednu avanturu za pamćenje.
Definitivno je uvek najteže napisati dobar scenario središnjeg dela trilogije. On predstavlja most koji će spojiti sam početak neke priče i tačku u filmu u kojoj se dešava eksklamacija radnje te posle toga sve dolazi na svoje mesto. Ali, nekako mi se čini da su scenaristi "Hobita" ovog puta imali jedan od lakših zadataka pred sobom. Skoro svi koji smo došli u bioskop (makar se ja tako nadam, ipak je knjiga izdata 21. septembra davne 1937. godine) smo znali šta se u ovom delu dešava. A i oni koji nisu čitali knjigu, samim nagoveštajem na kraju "Neočekivanog putovanja" imali su ideju da će glavna i apsolutno nezaboravna figura drugog po redu Hobita biti strašni zmaj Šmaug. Nikada mi se do sada nije desilo da TOLIKO želim da pogledam neku scenu u bilo kom filmu. Želeo sam da ceo početak i svu radnju u prva dva sata preskočim i dođem do dela u kome će Šmaug biti premijerno prikazan u svojoj punoj veličini. Da, dočekao sam je. I da, zinuo sam od oduševljenja kada sam ga prvi put video. Zaista, ZINUO sam. :) Šmaug definitivno predstavlja NAJBOLJI vizuelni efekat u bilo kom do sada napravljenom filmu. On je ssaavvrrššeenn. A Benediktov glas, kao šlag na torti, oživeo je zmaja na način da mi je svakom njegovom novom rečenicom puls rastao a oduševljenje bilo sve veće i veće. Tako da, da su scenaristi samo napisali radnju koja se dešava u trezoru Erebora, to bi već po sebi bilo dovoljno. A sve ostalo, sem jedne konkretne scene (koja se meni nije dopala), samo je nadogradilo ovaj film i učinilo ga grandioznim kakav jeste.
Tako me je, na primer Ian MekKelen ponovo oduševio u
briljantnoj ulozi Gandalfa. Ovog puta imali smo priliku da ga vidimo u
žestokom sukobu sa Azogom u Dol Gulduru. Iako je već u sedamdeset i četvrtoj, Ian je u
odličnoj formi kojoj mogu pozavideti svi glumci njegovog godišta.
http://www.imdb.com/title/tt1170358/?ref_=hm_inth_t1
Taurijel, inače moj omiljeni lik ovog filma. :)
Glavne uloge: Martin Freeman (Bilbo Bagins), Ian McKellen (Gandalf) i Richard Armitage (Torin)
Sporedne uloge: Luke Evans (Bard), Evangeline Lilly (Taurijel), Orlando Bloom (Legolas), Ken Scott (Balin), Adam Turner (Kili), Lee Pace (Tranduil), Stephen Fry (Gopsodar Jezergrada)....
CGI uloga: Benedict Cumberbatch (Šmaug i Sauron)
Režija: Peter Jackson
Scenario: Fran Walsh, Phillipa Boyens i Peter Jackson
Žanr: akcija, avantura, fantazija
(Spoiler alert - početak)
Avantura počinje nadomak Mračne šume u kući Beorna, čoveka koji ima sposobnost da se pretvori u medveda. Nakon što patuljci, Bilbo i Gandalf prespavaju u njegovoj kući, oni kreću prema Mračnoj šumi, svesni strahota sa kojima će se na putu sresti. Na nesreću družine, Gandalf shvata da se nešto strašno zakuvava na jugu, te kada mu se Galadrijela prikaže u viziji, on ih napušta i odlazi u potragu na odgovore na pitanja o zlom duhu volšebnika koji je naselio napuštenu kulu u Dol Gulduru. Patuljci i Bilbo nastavljaju put prolazeći kroz Mirkvud gde nailaze na džinovske paukove, a zatim padaju u ruke šumskih vilenjaka koji ih bacaju u tamnice njihovog kraljevstva. Nakon što Bilbo pronađe način da oslobodi patuljke (stavi ih u burad i pusti u reku), njihova avantura se nastavlja upoznavanjem likova u Jezergradu i konačnim dolaskom u Samotnu planinu i Erebor i suočavanjem oči u oči sa strašnim zmajem Šmaugom koji čuva bogatsvo patuljaka, kao i Svetokamen, bez koga patuljci nemaju nikakvu moć nad svojim davno izgubljenim kraljevstvom.
(Spoiler alert - kraj)
Bilbo oslobađa patuljke.
Pored Šmauga, lika koji je svojim neverovatnim izgledom obeležio ceo film, u "Šmaugovom pustošenju" zavoleo sam i sledeće likove: Taurijelu i Barda. Nažalost, Legolas mi se u ovom filmu skoro pa uopšte nije dopao, jer akciona preterivanja koja je on izvodio u borbi sa orcima (scena sa burićima) ne samo da je bila tehnički nesavršena već je i apsolutno nemoguća i totalno nepotrebna. Žao mi je što su Legolasa ubacili u priču, ali kao što je jedan od mojih omiljenih kritičara rekao, on je "biznis" koji pokreće lavinu tinejdžerki da dođu i pogledaju film, ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog njega. Dakle, sve bi bilo ili isto ili možda još i bolje da Legolas sa svojim supermoćima nije bio uključen u priču. Naravno ovo je samo moje mišljenje, mišljenje čoveka koji smatra da je najlošija scena u čitavoj trilogiji "Gospodara prstenova" bila nošalantno klizanje Legolasa niz Mumakilovu (džinovski slon) surlu ("Gospodar prstenova: Povratak kralja").
Taurijel i Legolas.
Nasuprot Legolasu, njegova "izmišljena" kolegenica, vilenjakinja Taurijel predstavlja pravo osveženje u ovom svetu prepunom muških likova. Zaista je bilo predivno gledati scene akcije u kojima ona učestvuje. NJeni pokreti u bici su elegantni, stiče se utisak njenog unutrašnjeg dostojanstva čak i kada se bori i baca noževe na džinovske paukove. Ona je, po mom mišljenju najzanimljiviji novi lik koji je uveden u priču, a odluka scenarista da izmisle ljubavnu vezu između nje i patuljka Kilija je bila veoma pametna, pošto je nešto tako falilo trilogiji Hobita.
Bard je takođe jedan od novih likova, koji će tek pokazati svoju pravu ulogu u sledećem delu filma. On živi u Jezergradu, ispod Samotne planine. Njegova hrabrost i odlučnost je pomogla patuljcima na njihovom putu, ali im je takođe njegova tvrdoglavost u jednom trenutku zadala problem. U sledećem delu, on će zablistati, kada crnom strelom bude usmrtio najvećeg zlikovca ove trilogije.
Bard, Alfrid i Gospodar Jezergrada.
Nikada više akcije nismo dobili nego u ovom delu. Svi su u nekoj borbi. Gandalf na jugu, patuljci i orci, Bard i ostali ljudi u Jezergradu, orci i vilenjaci. Zaista ima predivnih scena akcije, ali i nekih u kojima je preterano sa njom. No, ono malo nedostataka koje film ima, pokriva savršena scena u Ereboru i borba Šmauga, patuljaka i Bilba. Plašio sam se kako će izgledati kada Šmaug bude prvi put progovorio, ali je ispalo 100000 puta bolje nego što sam mislio. Taj hajlajt filma se ne sme propustiti. Jednostavno se mora videti na velikom platnu, i to u 3D-u, koji je bio predivan (ne samo u toj sceni, već u celom filmu) i koji je oživio Srednju zemlju na najlepši način. Zvuk u filmu je bio impresivan. Mutacija Benediktovog glasa u glas Šmauga - odličan, pa zatim još misteričnija mutacija njegovog glasa u glas Saurona, u neverovatnoj sceni u kojoj se volšebnik prvi put prikaže Gandalfu... Bio sam oduševljen. Kamera filma je bila odlična; vrtoglavom brzinom prolazila je kroz pojedine predele u filmu, time još više ističući 3D. Scenografija, pogotovo trezora u Ereboru je bila baš kao iz svačije mašte. Zaprepašćujuća. Scenografi su se baš posvetili detaljima, te su tako, na primer, sve stvari u Beornovoj kući napravljene da budu nekoliko puta veće nego u domu običnih ljudi. Kostimi su u stilu Gospodara, a oružja kojima se koriste su moja tiha patnja. Stvarno bih želeo da imam neki od njihovih mačeva... Svi su moćni i predivni. Divim se svim glumcima koji uspevaju da smognu snage i izdrže onako teške maske na sebi. Među njima nisu svi mladi, dobar deo patuljaka ima preko četrdeset godina.
Džekson je PONOVO napravio film za pamćenje! Taj čovek ne prestaje da me oduševljava. :) On je jedini režiser na svetu koji može tako lepo naslikati Tolkinov svet na bioskopskom platnu, jer je on veći deo svog života proveo u njemu, živeći među svim likovima koje je Tolkin stvorio u svom veličanstvenom opusu.
Omiljeni citat:
Ponovo je za sountrack filma odabran jedan od mojih omiljenih izvođača... Ovog puta je to Ed Sheeran, sa predivnom pesmom "I see fire" koja me je na samom kraju filma podsetila na činjenicu da ću morati da čekam čitavih 365 dana do slećeg dela Hobita. Nažalost. :)Thranduil: [to Thorin] Where does your journey end? You seek that which would bestow upon you the right to rule. A quest to reclaim a homeland, and slay a dragon!
Izašao sam iz bioskopske sale sa utiscima koji se zapravo još uvek nisu slegli. Film ću zasigurno pogledati još jedanput. Previše scena mi se mnogo dopalo, ali, kao što sam već naveo, u nekim scenama nisam uživao. Sve u svemu ovaj film ne zaslužuje ocenu manju od 9/10. Jedan od najboljih filmova ove godine!! :) :)
Trejler pogledajte ovde:
