8. децембар 2013.

The Hobbit: An Unexpected Journey - Hobit: Neočekivano putovanje

U iščekivanju drugog dela jedne od navećih saga (ako ne i najveće) epske fantastike ikada, odlučio sam se da ipak napišem kritiku "Neočekivanog putovanja". Obećao sam sebi da neću pisati nijednu kritiku o Džekson - Tolkinovim filmovima na mom blogu, ali ću ipak prekršiti obećanje isključivo iz jednog razloga. Više puta sam dobijao molbe da napišem ovu kritiku. Pitanje je zašto nisam napisao pre? Zato što se plašim da ću prilikom pisanja biti pristrasan. Svi oni koji me makar malo poznaju znaju da su Tolkinove priče o malim Hobitima i njihovim avanturama deo mog života, a da su Džeksonove adaptacije Tolkinovih romana nešto što zaista NAJVIŠE volim u svetu filma. :) Teško je pisati kritiku o nečemu za šta zapravo nemam prave reči da opišem koliko mi znači. :) 

http://www.imdb.com/title/tt0903624/?ref_=nv_sr_2

Više ni sam ne znam koliko sam puta čuo priču "pravih fanova" o prvom delu Hobita. Priča se sastoji iz dve ključne rečenice ukrašene u zavisnosti od toga koliko ko ceni ove filmove. U suštini one glase: "Nije mi se dopao kao Gospodar prstenova", i "Ovo kao da je pravljeno za decu". Prvenstveno, Hobita ne treba upoređivati sa nečim što mnogi kritičari smatraju jednim od najboljih filmova ikada stvorenim, od kada je sveta i veka. Drugo, Hobit je pravljen u vreme kada je kompjuterska animacija doživela svoj vrhunac i kada je jednostavno lakše i lepše napraviti nešto pomiću vizuelnog efekta nego pomoću maske. I treće, najvažnije. Sam Tolkin je za knjigu "Hobit" izjavio da ju je napisao za svoju unučad, kako bi im je čitao pred spavanje. Dakle, knjiga se vodi kao dečija. A Džekson je iz nje, kombinujući priče sa raznim dodacima iz "Gospodara prstenova" i "Nezavršenih priča" (koje popunjuju sve praznine iz "Gospodara prstenova") uspeo da napravi pravo remek delo, mnogo ozbiljnije i zrelije nego što je to sama knjiga, koja svakako predstavlja književni kalsik. 

Gandalf Sivi i Radagast Smeđi.

Glavne uloge: Martin Freeman (Bilbo Bagins), Ian McKellen (Gandalf) i Richard Armitage (Torin Hrastoštit) 
Sporednih uloga ima pregršt, te ću samo nabrojati one koje su meni bile najzanimljivije: Sylvester McCoy (Radagast), Ken Scott (Balin), Graham McTavish (Dvalin), James Nesbitt (Bofur), Cate Blanchett (Galadrijela)... 
Režija: Peter Jackson
Scenario: Fran Walsh, Philippa Boyens, Peter Jackson, Guillermo del Toro
Žanr: avantura, fantazija 

 Nori, Fili, Dori, Bofur, Gloin , Dvalin, Torin, Balin, Oin, Bombur, Bifur, Ori i Kili

(Spoiler alert - početak) 

Priča počinje kada Gandalf jednog dana dođe u Hobiton i pozove Bilba da krene sa njim u jednu avanturu. Bilbo to odbija, ali Gandalf sutradan dolazi sa trinaest patuljaka u njegov dom. Tada Bilbo shvata šta je povod avanture. Naime, Patuljci su izgubili svoj dom, kraljevstvo patuljaka - Erebor. Strašni zmaj Šmaug bio je opčinjen blagom koje je Torinov deda Thror posedovao, a kao što se to već zna, zmajeve privlači sve što svetluca. Tako je Šmaug razorio Erebor, a patuljci su bili poraženi. U toj bici vilenjaci su ostali sa strane, te je to jedan od glavnih razloga neprijateljstva patuljaka i vilenjaka. Torin, odlučan da povrati svoje kraljevstvo okuplja družinu od trinaest patuljaka, a jedino ko mu fali u toj družini je provalnik koji će u trezoru Erebora pronaći Svetokamen, znamen kraljevstva Erebora, bez koga patuljci ne bi mogli da vladaju. Upravo taj provalnik postaće Bilbo, hobit koji nikada do sada nije otišao u nijednu avanturu. 
Na putu prema Ereboru upoznajemo se sa još dosta novih, ali viđamo i stare, nezaboravne likove. Gandalf nas upoznaje sa čarobnjakom Radagastom, mekom dušom koja voli prisustvo životinja, zatim patuljci svraćaju u Rivendel, gde se ponovo susrećemo sa Galadrijelom, Elrondom i Sarumanom. 


U njihovoj pustolovini ih sa svih strana vrebaju opasnosti (trolovi, goblini i njihov Goblin grad, planinski divovi, varge i orci), ali najveća od njih je Torinov smrtni neprijatelj, bledi ork Azog. Nakon bitke kod borova, dolaze orlovi i odnose družinu na medveđi kamen, odakle počinje Beornova zemlja. Uskoro će družina ugledati Usamljenu planinu, kada se avantura prvog dela završava. Sam film doživljava svoj vrhunac u poslednjoj sekundi, kada u trezoru Erebora Šmaug biva probuđen nakon šezdeset godina. Zadnji kadar je prikaz njegovog oka koje se otvara i obećava da će drugi deo biti prava poslastica za sve fanove Hobita. :) 

(Spoiler alert - kraj)


Iz celog filma mogu izdvojiti dve scene koje su se, po mom mišljenju najviše istakle. Jedna od scena je dolazak patuljaka u Rivendel i priča o Srednjoj zemlji na Belom Savetu, a druga je Bilbov i Golumov susret, inače scena poznatija pod nazivom "Zagonetke u mraku". Uživao sam u sceni u kojoj patuljci večeraju, dok vilenjaci njih služe pravom vegetarijanskom hranom. U produženoj verziji filma, patuljci čak prekidaju muziku vilenjaka i počinju da pevaju neku od njihovih kafanskih pesama, međusobno se gađajući hranom. Ta scena počinje samo trenutak nakon što Gandalf izgovori rečenicu da su "Patuljci plemenit narod, kulturan i uzvišen". Na tu scenu nadovezuje se scena Belog veća (saveta) u kome Gandalf, Saruman, Galadrijela i Elrond razgovaraju o promenama u Srednjoj zemlji, time nagoveštavajući opasnost i zlo koje je sve bliže i bliže. 


Najzanimljivija a ujedno i najbolja scena prvog dela jeste scena u pećini, u kojoj Bilbo pronalazi Sauronov prsten i igra igru zagonetki sa najomiljenjijim stvorenjem Srednje zemlje - Smiglom. Ta scena je bila apsolutno savršena. Animacija Goluma podignuta je na sasvim novi nivo. NJegova faca je sada, pomoću kompjutera, bila u stanju da odglumi sve emocije, od sreće preko besa pa do tuge. Smigl je najbolji vizuelni efekat ovog filma, a cela, pomalo jeziva i neverovatno zabavna scena stavila je krunu na ovaj film. Obožavao sam Smiglovu rečenicu u kojoj on kaže da ako Hobit pobedi, on će mu pokazati put napolje, a ako izgubi, Smigl će ga pojesti celog. Takođe mi se dopalo koliko je dobro unapređena igra njegove dvostruke ličnosti. Tako je on u jednom trenutku postavio najtežu zagonetku, da bi u sledećem trenu sam naglas rekao da zna odgovor na nju, time menjajući svoj mentalni sklop po ko zna koji put. :) 


Vizuelni efekti u filmu su Z.A.P.R.E.P.A.Š.Ć.U.J.U.Ć.I. Trolovi su bili urađeni bolje nego što sam ikada mogao zamisliti, zatim strašni Goblin kralj, pa Smigl, Kameni divovi, orlovi i Azog Skrnavitelj. Azog je zaista pravi zlikovac ovog filma, izgleda opasno, kao da samim stavom govori drugima da mu se ne nađu na putu.

Giljermo del Toro je trebao biti režiser Hobita u startu. Hvala bogu što je napustio film, jer bi tada ovo remek delo bilo potpuni promašaj. Niko ne zna Tolkinov svet bolje od Džeksona. On je taj koji nas je uveo u magiju Srednje zemlje i on je JEDINI čovek koji istim tempom i duhom može nastaviti priču o najvećoj epskoj fantastici ikada. Scenario je odlično urađen, film predivno izbalansiran, ali, tada dolazimo do jedne zamerke, film jeste predug. Nekima se to nije dopalo, kao ključni razlog. Ali ja sam to obožavao. :) 
Maske i kostimi su izuzetni kao i uvek, scenografija i setovi su zaista "Jaw Dropping". Jedino što nisam voleo u ovom filmu jesu goblini i bitka patuljaka sa njima. Delovala je previše nezrelo a fizika u kojoj se likovi nalaze u tom delu filma je apsolutno nemoguća. Šta su oni sve tu preživeli, to nikada niko nije. 

Omiljeni citat (prve reči filma): 
Old Bilbo: My dear Frodo, you asked me once if I had told you everything there was to know about my adventures. And while I can honestly say I've told you the truth, I may not have told you all of it. I am old, Frodo. I am not the same hobbit as I once was. It is time for you to know what really happened.

Neke scene u filmu su bile nepotrebno duge, a jedna scena, kao što već rekoh mi se skoro uopšte nije dopala. Svejedno, ovo je jedan od mojih omiljenih filmova. Za nekoliko dana izlazi drugi deo, koji će, nadam se ipuniti naša očekivnja. Ne mogu da izdržim da vidim kako će Šmaug progovoriti i raširiti svoja krila. Ocenjujem "The Hobbit: An Unexpected Journey" ocenom 8/10, istom kao i na sajtu IMDb. :) 

Trejler pogledajte ovde: