Sve što ste u ovom filmu mogli videti od komedije, videli ste u trejleru. Ostala je drama, koja je ispunjena cenzurisanim scenama seksa i nabildovana sa mnogo devojaka predobrog izgleda. Ali, pomama oko različitih delova ženskog tela među likovima se splasla u prvih pola sata i jedino što je preostalo je "dramedija" koju trejer nije nagovestio ni u jednoj sekundi njegovog trajanja. Džozef je odličan glumac, ali da li je uspeo da napravi dobar film? Samo ću reći da režija nekada nije posao glumca.
Iskreno, mislio sam da ću se žestoko smejati dok budem gledao film, kada sam po prvi put video reklamu za isti. I da, komične scene iz trejlera su urnebesne i u filmu. Ali jednostavno ta komedija je ostala u reklami i to je bilo to. Nijedna scena sem onih koje sam već video me nije nasmejala. Oseća se jasan prekid i obrt radnje u filmu nakon prvih pola sata - četrdeset minuta. Svo uzbuđenje do tada je splaslo i film se smirio. Ali, počele su se dešavati neke druge stvari koje ne samo da nisu bile smešne, već su na neki način bile i bizarne. Velika imena u svetu glume su se našla u "Don Jonu". Ali čak ni ta imena nisu uspela da izvuku film iz živog blata u koje je on upadao. Sam ključ filma i njegova poruka sklepana je u poslednjih pet minuta i taman kada sam pomislio da će se tada zapravo nešto desiti, film se završava, a ja sam ostao da sedim i gledam slova koja idu preko crne pozadine. I jednostavno ništa nisam osetio... Niti oduševljenje, niti razočaranje. Kao da nisam ni gledao film. Poenta filma je tako brzo predstavljena da jedino na šta sam prvo pomislio je bilo to da je Skarlet Johanson najbolja riba koju Holivud ima.
Trejler pogledajte ovde:
http://www.imdb.com/title/tt2229499/?ref_=nv_sr_1
Iskreno, mislio sam da ću se žestoko smejati dok budem gledao film, kada sam po prvi put video reklamu za isti. I da, komične scene iz trejlera su urnebesne i u filmu. Ali jednostavno ta komedija je ostala u reklami i to je bilo to. Nijedna scena sem onih koje sam već video me nije nasmejala. Oseća se jasan prekid i obrt radnje u filmu nakon prvih pola sata - četrdeset minuta. Svo uzbuđenje do tada je splaslo i film se smirio. Ali, počele su se dešavati neke druge stvari koje ne samo da nisu bile smešne, već su na neki način bile i bizarne. Velika imena u svetu glume su se našla u "Don Jonu". Ali čak ni ta imena nisu uspela da izvuku film iz živog blata u koje je on upadao. Sam ključ filma i njegova poruka sklepana je u poslednjih pet minuta i taman kada sam pomislio da će se tada zapravo nešto desiti, film se završava, a ja sam ostao da sedim i gledam slova koja idu preko crne pozadine. I jednostavno ništa nisam osetio... Niti oduševljenje, niti razočaranje. Kao da nisam ni gledao film. Poenta filma je tako brzo predstavljena da jedino na šta sam prvo pomislio je bilo to da je Skarlet Johanson najbolja riba koju Holivud ima.
Jedan od kadara kojih ćete se nagledati u "Don Jonu" - Džon spreman za privatnu "akciju".
Glavne uloge: Joseph Gordon - Levitt (Džon), Scarlett Johansson (Barbara), Julliane Moore (Ester)
Sporedne uloge: Rob Brown (Bobi), Jeremy Luke (Deni), Tony Danza (Otac), Brie Larson (Monika)
Režija: Joseph Gordon - Levitt
Žanr: Drama, komedija, romansa (sa "prizvukom" erotike)
(Spoiler alert - početak)
Džon je momak u svojim dvadesetim kome su samo par stvari važne u životu - njegovo telo, stan, automobil, porodica, crkva, drugovi, devojke i najvažnije - njegovi porno filmovi. Dobrog izgleda, Džonu ne predstavlja veliki problem da dovede bilo koju devojku kući sa kojom će "provesti noć". Ali, njegov problem jeste ono što se dešava nakon što on završi posao zbog koga je doveo devojku kući. Javlja se želja za gledanjem pornića, koja kod njega predstavlja opsesiju bez koje njegov život nema smisla. Te kako on kaže, devojke su jedno, ali su pornići sasvim druga stvar. Jedne večeri on upoznaje Barbaru i nakon što ga prvi put odbije, on izlazi na dejt sa njom i shvata da mu se veoma dopada. No, Džon nailazi na problem kada ga Barbara uhvati da gleda porno filmove i natera ga da obeća da se to više neće ponoviti, jer će u suprotnom raskinuti. U međuvremenu, ona ga ubeđuje da krene u večernju školu, gde će znanje tipičnog momka poreklom iz NJu Džersija, povećati na viši nivo.
Ester i Džon na predavanjima.
Ali, on tamo upoznaje dosta stariju ženu - Ester, u kojoj, nakon što ga Barbara ponovo uhvati u akciji, pronalazi pravog životnog saputnika. Iako starija, jedino je sa njom doživeo nešto što nije nikada do sada. Opustio se, predao njoj i prestao da gleda filmove u kojima je uživao od tinejdžerskih dana...
(Spoiler alert - kraj)
U suštini, radnja filma je viđena već dosta puta do sada. Ova se razlikuje od ostalih po broju eksplicitnih scena prikazanih u filmovima koje Džon gleda. Takođe svi likovi u filmu su ekstentrični i egocentrični. Osobeni i apsolutno svoji - ali na neki zaista čudan način. Tako na primer Džonova sestra ne progovara skoro ceo film, ali zato jedna jedina rečenica koju je izgovorila zapravo predstavlja suštinu filma. To je jedina stvar u "Don Jonu" koja mi se stvarno dopala. Likovi i glumci koji su uradili odličan posao. Jeste, bilo mi je čudno da nakon poslednje uloge Džulijan Mur u filmu Keri (a svi znamo kakva je ona u tom filmu), nju gledam u ulozi očajne žene koja je izgubila muža i sina, te se predala marihuani i seksualnim zadovoljstvima. Ali, upravo je to čar glume... A Džulijan je u ovom filmu bila briljantna. Pored nje i Skarlet je doživela svoju transformaciju i konačno iskoristila svoj enormni seksipil na najbolji mogući način. Ništa više o njoj ne želim pričati. Ona je...........BOOM! :D :D
Sa tehničke strane, jedino mi se dopala montaža filma. I to pogotovo scene koje se nadovezuju na one delove filma u kojoj Džon i njegova porodica odlaze na nedeljno okupljanje u crkvi. Kontrast između tih scena je zaista smeo i intrigantan.
Glavni problem filma je nezrelost Gordona Levita na polju režije i nedovoljno dobro razrađen scenario. Cikličnost Džonovog života jeste najvažnija stvar u filmu, ali na nju je potrošeno previše vremena. A nažalost, veoma malo na promenu te cikličnosti i ustajalosti. U jednom trenutku sam pomislio kako film nije dobro isplaniran. On počinje živo i burno i zbog toga nema svoju kulminaciju. Brzina radnje opada i komedija se pretvara u dramu. Takav slučaj smo imali dosta puta da vidimo, ali ovde, taj dramski deo priče nije lepo zaokružen. Da, videli smo da Džon sa Ester na kraju filma jede kolače u Parizu i gleda u njene oči na drugačiji način. Ali njihova veza je premalo objašnjena, čak mi se čini i manje nego što je vremenski bila prikazivana "Džonova mala okupacija". Bilo mi je veoma žao kada je kraj odjednom "tresnuo" i film se završio. Tempo radnje (u muzičkom smislu) ovog filma ima oblik znaka za dekrešendo. Iako je ključ filma u tome da nije bitno kako osoba koju voliš izgleda, niti koliko ima godina, čak se i kroz slab scenario primećuje nedostatak želje reditelja da nas ubedi da on deli isto mišljenje. Što mislim da zaista jeste tako. Sve u svemu ovo je film koji je lepo krenuo, lepo se razvio i loše završio. Ne u smislu načina na koji se završio (ja sam bio oduševljen što je Džon ostao u vezi sa Ester) već u oskudnom scenariju koja opisuje njihov odnos i lošoj odluci reditelja da završi film u trenutku koji je odlučio...
Omiljeni citat:
Barbara: Movies and porn are different, Jon. They give awards for movies.
Don Jon: And they give awards for porn too.
Nadam se da će sledeći Džozefov poduhvat biti bolji. Svejedno, ok film za prvi put na polju režije, ali se nadam da će biti boljih. MORA biti boljih, ako želi da ostane u tom poslu. :) Shodno tome, ocena filma je:
Sećaćete se filma narednih sat vremena, pola sata, petnaest minuta... Gotovo...
Trejler pogledajte ovde:
