Prvenstveno želim da počnem od nekih brojki. Da li ste znali da je Volt Dizni čovek sa najviše osvojenih Oskara ikada? Čak 22 Oskara! Nasuprot njemu, nijedan glumac koji je glumio Volta u nekom od filmova koji se bave njegovim likom, nije dobio ni nominaciju! Tako je i ove godine Akademija odlučila da ne nagradi ovaj predivan film nikakvom nominacijom, sem one za najbolju muziku. Zašto? Zaista nemam nikakve ideje. Film me je osvojio još u prvom minutu i prvom rečenicom koja "peva" o vetorvima sa istoka. Nastavio je da me vozi emotivnim roler kosterom do poslednjeg minuta, uspevši da me provede kroz detinjstvo do današnjeg dana i da mi, moram priznati, izmami par suza u očima.
http://www.imdb.com/title/tt2140373/?ref_=ttqt_qt_tt
Kada sam bio mali pročitao sam knjigu koja priča o, takoreći, bebisiterki Meri Popins. Ženi koja je imala svoj magični kišobran i njime letela gde je htela. Nekoliko godina je prošlo, te sam pogledao film... Ali, kao dete od šest godina (znao sam da čitam još od treće), naravno da mi je najzanimljivija scena u filmu bila ona gde se pojavljuju crtani pingvini i zajedno sa Dik Van Dajkom igraju svoj mali ples. Svako ko je pogledao ovaj film setiće se te scene, koja, kada je sada gledam, potpuno odudara od celog filma, upravo zbog te animacije.
Bilo kako bilo, prošle su godine, izašli su novi filmovi, a oni koje sam gledao u detijnstvu polako su postali zaboravljeni. Trinaest godina kasnije, Dizni je napravio novi umetničko delo koje priča o nastanku filma Meri Popins. Pre nego što sam pogledao najavu, bio sam u stilu: "Ovo će biti samo još jedna u nizu komedija o stvaranju nekog filma." Ali, onda sam video dvostruke dobitnike Oskara u glavnim ulogama i sitan aspekat drame i naslutio (koliko se uopšte i može naslutiti u reklami od dva minuta) da ovaj film ima šanse da promeni moju konstataciju. Na svu sreću, jeste. I još bolje, ovo je bila predivna drama sa aspektima komedije, a ne obrnuto. :)
Glavne uloge: Tom Hanks (Volt Dizni) i Ema Thompson (autorka knjige "Meri Popins" - P.L. Travers ili Pamela Travers)
Sporedne uloge: Collin Farrel (Travers Gof), Paul Giamatti (Ralf), Ruth Wilson (Margaret Gof), Bradley Whitford (Don DaGardi), Rachel Griffits (Eli)
Režija: John Lee Hancock
Scenario: Kelly Marcel, Sue Smith
Žanr: drama, biografija, komedija
(Spoiler alert - početak)
"Saving Mr. Banks" je priča o gospođi Travers, autorki knjige Meri Popins i njenoj unutrašnjoj i emotivnoj borbi. Već u drugoj sceni je vidimo kako po ko zna koji put odustaje od putovanja u Los Anđeles i susreta sa famoznim Volt Diznijem. Ona se bori sa željom da ne "proda" svoje delo, koje bi Volt pretvorio u mjuzikl i paradu. Ali, kako ju je susrela teška finansijska situacija, ona odlučuje da ipak ode u LA i vidi - ako joj se dopadne kako su scenaristi i režiser odlučili da predstave njenu knjigu na platnu, ona će potpisati ugovor o pravu na posedovanje. Usput se upoznajemo sa pozadinskom pričom gospođe Travers, gde je zatičemo kao palvokosu devojčicu koja živi sa sestrom, majkom i ocem. Ona je "zaljubljena" u svog oca. Travers je njen ideal, njena zvezda vodilja i životni uzor. Kako film odmiče, a starija Travers biva sve nezadovoljnija i nezadovoljnija svime što je vezano za njenu knjigu i film, shvatamo da je u suštini "Meri Popins" istinita priča. Njena životna priča. Prava Meri Popins je bila njena tetka Eli, koja je u trenutku kada je njen (do tada je već saznala) alkoholičar od oca bolovao od tuberkuloze, došla da ga spase. Ona nije spašavala decu, već njenog oca. Ali, kako leka za tuberkulozu nije bilo, Pamelin otac umire. Pred kraj filma, Dizni otkriva pravu istinu o knjizi kao i pravom imenu gospođe Travers i pokušava da je ubedi da napravi film. Ona pristaje tek nakon što joj Dizni kaže da će na taj način odbaciti svoju prošlost, a cela priča će se završiti lepo i njen otac će živeti na filmskom platnu, puštajući zmajeve među oblake. NJen otac je sada nastavio da živi kroz film, a do tog trenutka je i dalje živeo kroz njeno novo prezime (Helen Gof je njeno pravo ime).
(Spoiler alert - kraj)
Ema Tompson.
Zapravo ova gornja rečenica u vidu njenog imena je dovoljna sama za sebe. Ona je jedan div od glumice. Koliko je ona superiorna je prosto neverovatno. Moguće je da mi je najveće iznenađenje ove filmske godine (u negativnom smislu) bilo to što Akademija nije nominovala Emu za najbolju glavnu žensku ulogu. Zašto, ZAŠTO, pitam se?! NJena uloga je bila toliko dobra, moćna, draga, tragična i odbojna u isto vreme, da je prosto morala biti nagrađena makar nominacijom. Ali, nažalost nije. Za mene, Ema je ovogodišnji pobednik. :) Kao što je i sama izjavila, ovo je definitivno njena najbolja uloga u karijeri.
Tom Henks.
Njen saputnik u spasavanju gospodina Benksa. I opet, njegovo ime je dovoljno samo za sebe. Dizni bi definitivno bio ponosan ovim filmom i njegovom glumom. U filmu saznajemo i detalje o Diznijevom (zapravo Voltovom - nikako nije voleo da ga zovu po prezimenu) životu. On je u svom detinjstvu raznosio novine po tri puta na dan, živeo neverovatno teško... Da bi na kraju, nacrtao malog miša Miki Mausa i došao u Holivud da okuša sreću. I postao jedan od najvećih filmotvoraca ikada. Ako ne i najveći. Jedino ko je dorasao zadatku da odglumi Volta u ovom filmu je živa legenda Forest Gamp. :) :) Promenivši akcenat, zvučao je i izgledao kao Dizni.
Režiser je odlično zamislio kako će snimiti Traversinu prošlost, koristeći se drugačijim načinom snimanja, kao i bojom kamere. Po mom mišljenju, kamera je bolja kada je priča u prošlosti, pogotovo ona scena kada kamera snima veš na žicama odozgo, dok mala Pamela, njena sestra i otac jure kokošku po dvorištu.
Helen i Travers
Montaža je bila divna, naročito to prebacivanje iz prošlosti u sadašnjost i obrnuto. Najviše mi se dopala scena u kojoj gospođa Travers stoji pored prozora i seća se detalja kada je sa ocem išla na vašar, na kome je njen otac pijan držao govor. To je bila jedna od najtežih scena njenog detinjstva, a u tom trenutku, u sadašnjosti, kompozitori muzike za film, pevaju veselu i razdraganu pesmu o bankaru, ne znajući šta se zapravo krije iza nje. Kada sam već kod muzike, ona mi se izuzetno dopala, pogotovo što ima taj zvuk prošlosti, nekako bezbrižne i drage.
Gospođa Travers u trenucima nezadovoljstva.
Zanimljivo je to da se gospođi Travers na kraju uopšte nije dopao film. Ona je bila razočarana mjuziklom i delom u kome su ubačeni animirani pingvini. Jednostavno, za nju, nijedan film nije mogao da oslika njeno unutrašnje stanje dok je pisala knjigu o svojoj porodici. Na neki način je bila u pravu.
Omiljeni citat:
Travers Goff:
Winds in the east
Mist coming in
Like something is brewing
About to begin
Can't put me finger
On what lies in store
But I feel what's to happen
All happened before.
Uživao sam dok sam gledao ovaj divan film. Ocena je:
Kupio bih Blu-Ray/DVD kopiju filma.
Trejler pogledajte ovde, a film obavezno i to što pre! :)
