The Hobbit: The Desolation of Smaug - Hobit: Šmaugova pustošenja

Hobit prvi dobar je bio

ali deo drugi utisak je bolji ostavio.

Šmaug je svoja krila raširio

i ceo bioskop oduševio. 

Tolkin je svoje misli voleo da pretoči u knjige koristeći se i poezijom i prozom. Ovo je moj skromni pokušaj da uvedem nešto slično u ovu recenziju. :) Recenziju jednog od najboljih filmova 2013. godine. Karte su bile rezervisane nedeljama unapred, te jedino što je svim Tolkinovim/Džeksonovim fanovima (uključujući i mene samog) ostalo do premijere je da se, čitajući knjigu ili gledajući produženu verziju prvog dela, podsete nezaboravne avanture Torinove družine koja je obeležila prethodnu bioskopsku godinu. Nekako sam pregurao tih nekoliko nedelja do premijere, a onda sam imao šta da vidim. Jednu avanturu za pamćenje. 

http://www.imdb.com/title/tt1170358/?ref_=hm_inth_t1

Definitivno je uvek najteže napisati dobar scenario središnjeg dela trilogije. On predstavlja most koji će spojiti sam početak neke priče i tačku u filmu u kojoj se dešava eksklamacija radnje te posle toga sve dolazi na svoje mesto. Ali, nekako mi se čini da su scenaristi "Hobita" ovog puta imali jedan od lakših zadataka pred sobom. Skoro svi koji smo došli u bioskop (makar se ja tako nadam, ipak je knjiga izdata 21. septembra davne 1937. godine) smo znali šta se u ovom delu dešava. A i oni koji nisu čitali knjigu, samim nagoveštajem na kraju "Neočekivanog putovanja" imali su ideju da će glavna i apsolutno nezaboravna figura drugog po redu Hobita biti strašni zmaj Šmaug. Nikada mi se do sada nije desilo da TOLIKO želim da pogledam neku scenu u bilo kom filmu. Želeo sam da ceo početak i svu radnju u prva dva sata preskočim i dođem do dela u kome će Šmaug biti premijerno prikazan u svojoj punoj veličini. Da, dočekao sam je. I da, zinuo sam od oduševljenja kada sam ga prvi put video. Zaista, ZINUO sam. :) Šmaug definitivno predstavlja NAJBOLJI vizuelni efekat u bilo kom do sada napravljenom filmu. On je ssaavvrrššeenn. A Benediktov glas, kao šlag na torti, oživeo je zmaja na način da mi je svakom njegovom novom rečenicom puls rastao a oduševljenje bilo sve veće i veće. Tako da, da su scenaristi samo napisali radnju koja se dešava u trezoru Erebora, to bi već po sebi bilo dovoljno. A sve ostalo, sem jedne konkretne scene (koja se meni nije dopala), samo je nadogradilo ovaj film i učinilo ga grandioznim kakav jeste. 

Taurijel, inače moj omiljeni lik ovog filma. :)

Glavne uloge: Martin Freeman (Bilbo Bagins), Ian McKellen (Gandalf) i Richard Armitage (Torin)

Sporedne uloge: Luke Evans (Bard), Evangeline Lilly (Taurijel), Orlando Bloom (Legolas), Ken Scott (Balin), Adam Turner (Kili), Lee Pace (Tranduil), Stephen Fry (Gopsodar Jezergrada)....

CGI uloga: Benedict Cumberbatch (Šmaug i Sauron)

Režija: Peter Jackson

Scenario: Fran Walsh, Phillipa Boyens i Peter Jackson

Žanr: akcija, avantura, fantazija

(Spoiler alert - početak)

Avantura počinje nadomak Mračne šume u kući Beorna, čoveka koji ima sposobnost da se pretvori u medveda. Nakon što patuljci, Bilbo i Gandalf prespavaju u njegovoj kući, oni kreću prema Mračnoj šumi, svesni strahota sa kojima će se na putu sresti. Na nesreću družine, Gandalf shvata da se nešto strašno zakuvava na jugu, te kada mu se Galadrijela prikaže u viziji, on ih napušta i odlazi u potragu na odgovore na pitanja o zlom duhu volšebnika koji je naselio napuštenu kulu u Dol Gulduru. Patuljci i Bilbo nastavljaju put prolazeći kroz Mirkvud gde nailaze na džinovske paukove, a zatim padaju u ruke šumskih vilenjaka koji ih bacaju u tamnice njihovog kraljevstva. Nakon što Bilbo pronađe način da oslobodi patuljke (stavi ih u burad i pusti u reku), njihova avantura se nastavlja upoznavanjem likova u Jezergradu i konačnim dolaskom u Samotnu planinu i Erebor i suočavanjem oči u oči sa strašnim zmajem Šmaugom koji čuva bogatsvo patuljaka, kao i Svetokamen, bez koga patuljci nemaju nikakvu moć nad svojim davno izgubljenim kraljevstvom. 

(Spoiler alert - kraj)

Bilbo oslobađa patuljke.

Pored Šmauga, lika koji je svojim neverovatnim izgledom obeležio ceo film, u "Šmaugovom pustošenju" zavoleo sam i sledeće likove: Taurijelu i Barda. Nažalost, Legolas mi se u ovom filmu skoro pa uopšte nije dopao, jer akciona preterivanja koja je on izvodio u borbi sa orcima (scena sa burićima) ne samo da je bila tehnički nesavršena već je i apsolutno nemoguća i totalno nepotrebna. Žao mi je što su Legolasa ubacili u priču, ali kao što je jedan od mojih omiljenih kritičara rekao, on je "biznis" koji pokreće lavinu tinejdžerki da dođu i pogledaju film, ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog njega. Dakle, sve bi bilo ili isto ili možda još i bolje da Legolas sa svojim supermoćima nije bio uključen u priču. Naravno ovo je samo moje mišljenje, mišljenje čoveka koji smatra da je najlošija scena u čitavoj trilogiji "Gospodara prstenova" bila nošalantno klizanje Legolasa niz Mumakilovu (džinovski slon) surlu ("Gospodar prstenova: Povratak kralja"). 

Taurijel i Legolas.

Nasuprot Legolasu, njegova "izmišljena" kolegenica, vilenjakinja Taurijel predstavlja pravo osveženje u ovom svetu prepunom muških likova. Zaista je bilo predivno gledati scene akcije u kojima ona učestvuje. NJeni pokreti u bici su elegantni, stiče se utisak njenog unutrašnjeg dostojanstva čak i kada se bori i baca noževe na džinovske paukove. Ona je, po mom mišljenju najzanimljiviji novi lik koji je uveden u priču, a odluka scenarista da izmisle ljubavnu vezu između nje i patuljka Kilija je bila veoma pametna, pošto je nešto tako falilo trilogiji Hobita. 

Bard je takođe jedan od novih likova, koji će tek pokazati svoju pravu ulogu u sledećem delu filma. On živi u Jezergradu, ispod Samotne planine. Njegova hrabrost i odlučnost je pomogla patuljcima na njihovom putu, ali im je takođe njegova tvrdoglavost u jednom trenutku zadala problem. U sledećem delu, on će zablistati, kada crnom strelom bude usmrtio najvećeg zlikovca ove trilogije. 

Bard, Alfrid i Gospodar Jezergrada.

Nikada više akcije nismo dobili nego u ovom delu. Svi su u nekoj borbi. Gandalf na jugu, patuljci i orci, Bard i ostali ljudi u Jezergradu, orci i vilenjaci. Zaista ima predivnih scena akcije, ali i nekih u kojima je preterano sa njom. No, ono malo nedostataka koje film ima, pokriva savršena scena u Ereboru i borba Šmauga, patuljaka i Bilba. Plašio sam se kako će izgledati kada Šmaug bude prvi put progovorio, ali je ispalo 100000 puta bolje nego što sam mislio. Taj hajlajt filma se ne sme propustiti. Jednostavno se mora videti na velikom platnu, i to u 3D-u, koji je bio predivan (ne samo u toj sceni, već u celom filmu) i koji je oživio Srednju zemlju na najlepši način. Zvuk u filmu je bio impresivan. Mutacija Benediktovog glasa u glas Šmauga - odličan, pa zatim još misteričnija mutacija njegovog glasa u glas Saurona, u neverovatnoj sceni u kojoj se volšebnik prvi put prikaže Gandalfu... Bio sam oduševljen. Kamera filma je bila odlična; vrtoglavom brzinom prolazila je kroz pojedine predele u filmu, time još više ističući 3D. Scenografija, pogotovo trezora u Ereboru je bila baš kao iz svačije mašte. Zaprepašćujuća. Scenografi su se baš posvetili detaljima, te su tako, na primer, sve stvari u Beornovoj kući napravljene da budu nekoliko puta veće nego u domu običnih ljudi. Kostimi su u stilu Gospodara, a oružja kojima se koriste su moja tiha patnja. Stvarno bih želeo da imam neki od njihovih mačeva... Svi su moćni i predivni. Divim se svim glumcima koji uspevaju da smognu snage i izdrže onako teške maske na sebi. Među njima nisu svi mladi, dobar deo patuljaka ima preko četrdeset godina.  

Tako me je, na primer Ian MekKelen ponovo oduševio u briljantnoj ulozi Gandalfa. Ovog puta imali smo priliku da ga vidimo u žestokom sukobu sa Azogom u Dol Gulduru. Iako je već u sedamdeset i četvrtoj, Ian je u odličnoj formi kojoj mogu pozavideti svi glumci njegovog godišta. 

Džekson je PONOVO napravio film za pamćenje! Taj čovek ne prestaje da me oduševljava. :) On je jedini režiser na svetu koji može tako lepo naslikati Tolkinov svet na bioskopskom platnu, jer je on veći deo svog života proveo u njemu, živeći među svim likovima koje je Tolkin stvorio u svom veličanstvenom opusu.

Omiljeni citat: 

Thranduil: [to Thorin] Where does your journey end? You seek that which would bestow upon you the right to rule. A quest to reclaim a homeland, and slay a dragon!

Ponovo je za sountrack filma odabran jedan od mojih omiljenih izvođača... Ovog puta je to Ed Sheeran, sa predivnom pesmom "I see fire" koja me je na samom kraju filma podsetila na činjenicu da ću morati da čekam čitavih 365 dana do slećeg dela Hobita. Nažalost. :)

Izašao sam iz bioskopske sale sa utiscima koji se zapravo još uvek nisu slegli. Film ću zasigurno pogledati još jedanput. Previše scena mi se mnogo dopalo, ali, kao što sam već naveo, u nekim scenama nisam uživao. Sve u svemu ovaj film ne zaslužuje ocenu manju od 9/10. Jedan od najboljih filmova ove godine!! :) :) 

Trejler pogledajte ovde: 

Insidious: Chapter 2 - Podmukao 2

Reditelj ovog filma je očigledno imao samo jedan cilj. Uplašiti gledaoce najviše što može. I to ne samo prestrašnim scenama čistog horora, već i nebulozno jako pojačanim zvukom i raznim drugim (užasno jezivim) zvučnim efektima. Želeo sam da pogledam ovaj film odmah nakon prvog dela, koji mi se izuzetno dopao. Video sam reklamu koja je obećavala, a na kraju se ispostavilo da mi se dopao više nego što sam očekivao. Strašan je. Bizaran, drugačiji, ali mnogo mnogo konfuzniji od prvog dela, naravno u pozitivnom smislu. 

http://www.imdb.com/title/tt2226417/

Prvi deo "Insidiousa" završio se scenom koja je sve fanove horor filmova zaintrigirala. Kao veliki obožavalac žanra, svim srcem sam želeo da pogledam drugi deo u bioskopu. Nažalost, shodno u kojoj zemlji živim, naši distributeri nisu otkupili film, te sam ja "za nagradu" dobio narednih pet meseci čekanja HD verzije na internetu. Mogu reći da se čekanje isplatilo. I da, srećan sam što ga nisam pogledao u bioskopu, jer ne znam kako bih to preživeo. Video sam da su mi mnogi (nakon moje kritike prvog dela) rekli da im "Insidious" nikako nije strašan. Samo morate shvatiti da svako ima svoj ukus i svoje male fobije. Tako je meni, "Insidious" zbog mnogih bizarnih stvari koje se u njemu mogu naći i koje me plaše, zaista strašan film. THE END! :)

Glavne uloge: Patrick Wilson (Džoš), Rose Byrne (Rene), Ty Simpkins (Dalton), Andrew Astrow (Foster) i Barbara Hershley (Lorejn)
Sporedne uloge: Steve Coulter (Karl) i Lyn Shaye (Eliz)
Režija: James Wan
Žanr: horor, triler, misterija

Ovog puta nemam nameru da pišem "Spoiler alert", iz razloga što ne želim da oni koji budu pročitali blog naiđu na neke detalje koji će im pokvariti film i učiniti ga manje strašnim. Sve u svemu, radnja filma se predivno nadovezuje na prvi deo. Upotpunjuje praznine i zatvara rupe, ali tačno toliko da reditelj i scenaristi imaju mogućnosti da nastave ovu horor priču i u narednom delu. I upravo je to jedan od razloga zbog kojih volim "Insidious". Ovi filmovi su usko povezani, i svaki sledeći deo će biti zanimljiv zato što će samo proširiti priču prethodnih delova. "Insidious 2" je jedan od retkih horor nastavaka koji mi se dopao više nego original. Kada se setim legendarnog "Kruga"... Zaista nije bilo potrebe za nastavkom. Ne treba ni spominjati gluposti koje se nazivaju filmovima, u vidu "Paranormalne aktivnosti", "Poslednje ekskurzije" i "Saw" (doduše za "Saw" samo nekoliko zadnjih delova), čiji su nastavci ne samo glupi i banalni, već neverovatno nepotrebni i apsolutno iritantni. Čista suprotnost njima je "Insidious: Chapter 2", koji je opravdao više od 30 miliona dolara za američko prikazivanje u toku vikenda. 

Ovaj i gornji gif uzet je iz trejlera. 

Drugi deo je bolji i što se tiče scenarija, te i svih ostalih tehničkih zadataka. Tako je šminka odrađena vrhunski, dok je u prvom delu onaj crveni đavo bio veoma loš. Kamera je odlična, a montaža, kao jedan od ključnih faktora za dobar horor, izvedena tako da nakon svake strašne scene, sledi minut odmora, te se zatim teror nastavlja dalje. Muzika je strašna baš kao i u prvom delu. Interesatno je što je reditelj neke stvari za koje sam nakon prvog dela bio ubeđen da su takve kakve jesu, totalno izobličio i promenio ih, te me time nije samo dodatno prestravio, nego me je i iznenadilo njegovom bujnom i strašnom maštom. Na kraju, bio sam veoma pozitivno iznenađen, ali i preplašen scenama "na cimanje", kojih u ovom delu definitivno ima više nego u prvom. Oduševljava me da je ipak postoje horor filmovi koji bez ijedne kapi krvi mogu da vam se uvuku pod kožu i u nekim scenama prestaše kosti i smrznu vas od glave do pete.

Omiljeni citat (citat sa gornjeg gifa): 

"He's got your baby!"

kao i najstrašniji citat

"DON'T YOU DARE!!!"

Sve u svemu, prijatno prestravljen, "Insidiousu: Chapter 2" ću dati ocenu 6,7/10 i sa velikim nestrpljenjem krenuti da iščekujem treći, a nadam se i poslednji nastavak ove kultne horor sage. Lično meni, mnogo bolji i kompleksniji od Wanovog ovogodišnjeg kapitalca - horor filma "The Conjuring", koji, makar meni skoro uopšte nije bio strašan.

Trejler pogledajte ovde:

The Hobbit: An Unexpected Journey - Hobit: Neočekivano putovanje

U iščekivanju drugog dela jedne od navećih saga (ako ne i najveće) epske fantastike ikada, odlučio sam se da ipak napišem kritiku "Neočekivanog putovanja". Obećao sam sebi da neću pisati nijednu kritiku o Džekson - Tolkinovim filmovima na mom blogu, ali ću ipak prekršiti obećanje isključivo iz jednog razloga. Više puta sam dobijao molbe da napišem ovu kritiku. Pitanje je zašto nisam napisao pre? Zato što se plašim da ću prilikom pisanja biti pristrasan. Svi oni koji me makar malo poznaju znaju da su Tolkinove priče o malim Hobitima i njihovim avanturama deo mog života, a da su Džeksonove adaptacije Tolkinovih romana nešto što zaista NAJVIŠE volim u svetu filma. :) Teško je pisati kritiku o nečemu za šta zapravo nemam prave reči da opišem koliko mi znači. :) 

 

http://www.imdb.com/title/tt0903624/?ref_=nv_sr_2

Više ni sam ne znam koliko sam puta čuo priču "pravih fanova" o prvom delu Hobita. Priča se sastoji iz dve ključne rečenice ukrašene u zavisnosti od toga koliko ko ceni ove filmove. U suštini one glase: "Nije mi se dopao kao Gospodar prstenova", i "Ovo kao da je pravljeno za decu". Prvenstveno, Hobita ne treba upoređivati sa nečim što mnogi kritičari smatraju jednim od najboljih filmova ikada stvorenim, od kada je sveta i veka. Drugo, Hobit je pravljen u vreme kada je kompjuterska animacija doživela svoj vrhunac i kada je jednostavno lakše i lepše napraviti nešto pomiću vizuelnog efekta nego pomoću maske. I treće, najvažnije. Sam Tolkin je za knjigu "Hobit" izjavio da ju je napisao za svoju unučad, kako bi im je čitao pred spavanje. Dakle, knjiga se vodi kao dečija. A Džekson je iz nje, kombinujući priče sa raznim dodacima iz "Gospodara prstenova" i "Nezavršenih priča" (koje popunjuju sve praznine iz "Gospodara prstenova") uspeo da napravi pravo remek delo, mnogo ozbiljnije i zrelije nego što je to sama knjiga, koja svakako predstavlja književni kalsik. 

 

Gandalf Sivi i Radagast Smeđi.

Glavne uloge: Martin Freeman (Bilbo Bagins), Ian McKellen (Gandalf) i Richard Armitage (Torin Hrastoštit) 

Sporednih uloga ima pregršt, te ću samo nabrojati one koje su meni bile najzanimljivije: Sylvester McCoy (Radagast), Ken Scott (Balin), Graham McTavish (Dvalin), James Nesbitt (Bofur), Cate Blanchett (Galadrijela)... 

Režija: Peter Jackson

Scenario: Fran Walsh, Philippa Boyens, Peter Jackson, Guillermo del Toro

Žanr: avantura, fantazija 

 Nori, Fili, Dori, Bofur, Gloin , Dvalin, Torin, Balin, Oin, Bombur, Bifur, Ori i Kili

(Spoiler alert - početak) 

Priča počinje kada Gandalf jednog dana dođe u Hobiton i pozove Bilba da krene sa njim u jednu avanturu. Bilbo to odbija, ali Gandalf sutradan dolazi sa trinaest patuljaka u njegov dom. Tada Bilbo shvata šta je povod avanture. Naime, Patuljci su izgubili svoj dom, kraljevstvo patuljaka - Erebor. Strašni zmaj Šmaug bio je opčinjen blagom koje je Torinov deda Thror posedovao, a kao što se to već zna, zmajeve privlači sve što svetluca. Tako je Šmaug razorio Erebor, a patuljci su bili poraženi. U toj bici vilenjaci su ostali sa strane, te je to jedan od glavnih razloga neprijateljstva patuljaka i vilenjaka. Torin, odlučan da povrati svoje kraljevstvo okuplja družinu od trinaest patuljaka, a jedino ko mu fali u toj družini je provalnik koji će u trezoru Erebora pronaći Svetokamen, znamen kraljevstva Erebora, bez koga patuljci ne bi mogli da vladaju. Upravo taj provalnik postaće Bilbo, hobit koji nikada do sada nije otišao u nijednu avanturu. 

Na putu prema Ereboru upoznajemo se sa još dosta novih, ali viđamo i stare, nezaboravne likove. Gandalf nas upoznaje sa čarobnjakom Radagastom, mekom dušom koja voli prisustvo životinja, zatim patuljci svraćaju u Rivendel, gde se ponovo susrećemo sa Galadrijelom, Elrondom i Sarumanom. 

U njihovoj pustolovini ih sa svih strana vrebaju opasnosti (trolovi, goblini i njihov Goblin grad, planinski divovi, varge i orci), ali najveća od njih je Torinov smrtni neprijatelj, bledi ork Azog. Nakon bitke kod borova, dolaze orlovi i odnose družinu na medveđi kamen, odakle počinje Beornova zemlja. Uskoro će družina ugledati Usamljenu planinu, kada se avantura prvog dela završava. Sam film doživljava svoj vrhunac u poslednjoj sekundi, kada u trezoru Erebora Šmaug biva probuđen nakon šezdeset godina. Zadnji kadar je prikaz njegovog oka koje se otvara i obećava da će drugi deo biti prava poslastica za sve fanove Hobita. :) 

(Spoiler alert - kraj)

Iz celog filma mogu izdvojiti dve scene koje su se, po mom mišljenju najviše istakle. Jedna od scena je dolazak patuljaka u Rivendel i priča o Srednjoj zemlji na Belom Savetu, a druga je Bilbov i Golumov susret, inače scena poznatija pod nazivom "Zagonetke u mraku". Uživao sam u sceni u kojoj patuljci večeraju, dok vilenjaci njih služe pravom vegetarijanskom hranom. U produženoj verziji filma, patuljci čak prekidaju muziku vilenjaka i počinju da pevaju neku od njihovih kafanskih pesama, međusobno se gađajući hranom. Ta scena počinje samo trenutak nakon što Gandalf izgovori rečenicu da su "Patuljci plemenit narod, kulturan i uzvišen". Na tu scenu nadovezuje se scena Belog veća (saveta) u kome Gandalf, Saruman, Galadrijela i Elrond razgovaraju o promenama u Srednjoj zemlji, time nagoveštavajući opasnost i zlo koje je sve bliže i bliže. 

Najzanimljivija a ujedno i najbolja scena prvog dela jeste scena u pećini, u kojoj Bilbo pronalazi Sauronov prsten i igra igru zagonetki sa najomiljenjijim stvorenjem Srednje zemlje - Smiglom. Ta scena je bila apsolutno savršena. Animacija Goluma podignuta je na sasvim novi nivo. NJegova faca je sada, pomoću kompjutera, bila u stanju da odglumi sve emocije, od sreće preko besa pa do tuge. Smigl je najbolji vizuelni efekat ovog filma, a cela, pomalo jeziva i neverovatno zabavna scena stavila je krunu na ovaj film. Obožavao sam Smiglovu rečenicu u kojoj on kaže da ako Hobit pobedi, on će mu pokazati put napolje, a ako izgubi, Smigl će ga pojesti celog. Takođe mi se dopalo koliko je dobro unapređena igra njegove dvostruke ličnosti. Tako je on u jednom trenutku postavio najtežu zagonetku, da bi u sledećem trenu sam naglas rekao da zna odgovor na nju, time menjajući svoj mentalni sklop po ko zna koji put. :) 

Vizuelni efekti u filmu su Z.A.P.R.E.P.A.Š.Ć.U.J.U.Ć.I. Trolovi su bili urađeni bolje nego što sam ikada mogao zamisliti, zatim strašni Goblin kralj, pa Smigl, Kameni divovi, orlovi i Azog Skrnavitelj. Azog je zaista pravi zlikovac ovog filma, izgleda opasno, kao da samim stavom govori drugima da mu se ne nađu na putu.

Giljermo del Toro je trebao biti režiser Hobita u startu. Hvala bogu što je napustio film, jer bi tada ovo remek delo bilo potpuni promašaj. Niko ne zna Tolkinov svet bolje od Džeksona. On je taj koji nas je uveo u magiju Srednje zemlje i on je JEDINI čovek koji istim tempom i duhom može nastaviti priču o najvećoj epskoj fantastici ikada. Scenario je odlično urađen, film predivno izbalansiran, ali, tada dolazimo do jedne zamerke, film jeste predug. Nekima se to nije dopalo, kao ključni razlog. Ali ja sam to obožavao. :) 
Maske i kostimi su izuzetni kao i uvek, scenografija i setovi su zaista "Jaw Dropping". Jedino što nisam voleo u ovom filmu jesu goblini i bitka patuljaka sa njima. Delovala je previše nezrelo a fizika u kojoj se likovi nalaze u tom delu filma je apsolutno nemoguća. Šta su oni sve tu preživeli, to nikada niko nije. 

Omiljeni citat (prve reči filma): 

Old Bilbo: My dear Frodo, you asked me once if I had told you everything there was to know about my adventures. And while I can honestly say I've told you the truth, I may not have told you all of it. I am old, Frodo. I am not the same hobbit as I once was. It is time for you to know what really happened.

 

Neke scene u filmu su bile nepotrebno duge, a jedna scena, kao što već rekoh mi se skoro uopšte nije dopala. Svejedno, ovo je jedan od mojih omiljenih filmova. Za nekoliko dana izlazi drugi deo, koji će, nadam se ipuniti naša očekivnja. Ne mogu da izdržim da vidim kako će Šmaug progovoriti i raširiti svoja krila. Ocenjujem "The Hobbit: An Unexpected Journey" ocenom 8/10, istom kao i na sajtu IMDb. :) 

Trejler pogledajte ovde: 

The Hunger Games: Catching Fire - Igre Gladi: Lov na Vatru

KONAČNO! Prošle su dve nedelje od premijere filma, a moje uzbuđenje oko njega još uvek nije splaslo. Čekanje se svakako isplatilo. Ovo je verovatno jedna od najboljih adaptacija knjige na velikom platnu IKADA, a sam film uz LotR trilogiju jedan od omiljenih do sada. Nisam želeo da pišem kritiku dok mi se utisci ne slegnu, ali sada, kada sam krenuo da pišem, shvatam da se utisci neće sleći još narednih mesec dana. U ovoj kritici očekujte samo reči hvale, jer za ovaj film nemam ništa loše reći.

HAPPY HUNGER GAMES

and

MAY THE ODDS BE EVER IN YOUR FAVOR! :) 

 

http://www.imdb.com/title/tt1951264/?ref_=hm_cht_t1 

Sve je počelo čitanjem knjige pre čitavih godinu dana. Čitao sam je bez prestanka uvučen u njenu fantastičnu radnju. Kada sam završio poslednju stranicu knjige, samom sebi sam rekao da će biti nemoguće preslikati radnju knjige na platno, a da bi bilo kakav drugi način predstavljanja "Lova na vatru" vernim fanovima bio potpuno pogrešan. Nekoliko dana pred premijeru ponovo sam pročitao nekoliko poslednjih poglavlja te sam iznova počeo da osećam istu onu brigu: "Da li će film ispratiti ovako savršenu knjigu?!". Potajno sam mislio da je odgovor "Ne", pošto do sada nijedan film koji je rađen po knjizi (a da sam ga ja gledao) nije urađen tako da u potpunosti isprati knjigu (samo se setite poslednjeg dela Hari Potera, prilikom čijeg gledanja sam doživeo razočaranje decenije). Opremljen pravom fanovskom garderobom koja uključuje majicu sa krejinim simbolom i ogrlicom sa motivom iz filma, sa još desetak pravih fanova otišao sam na premijeru filma. IMAO SAM ŠTA DA VIDIM. :) 

Glavne uloge: Jennifer Lawrence (Ketnis), Josh Hutcherson (Pita)

Sporedne uloge: Liam Hemsworth (Gejl), Sam Clafin (Finik), Elizabeth Banks (Efi), Woody Harrelson (Hejmič)...

Režija: Francis Lawrence

Žanr: Akcija, Avantura, Si-Fi, Romansa

 

(Spoiler alert - početak) 

Ovaj opis radnje filma će biti najkraći do sada, pošto zaista ne želim da kvarim film onima koji ga nisu gledali, a koji će, možda, pročitati kritiku.
Nakon sedamdeset i četvrtih Igara gladi, Ketnis i Pita kreću na pobedničku turneju na kojoj počinju da shvataju da je njihova pobeda u Igrama bila okidač koji je narodu šriom Panema bio potreban već godinama. Revolucija počinje bunom naroda, svi žele da Igre prestanu da postoje, da deca prestanu da ginu. LJudi žele da žive slobodno bez uzda u kojima ih Kapitol drži već sedamdeset i pet godina. Predsednik Snou smišlja najnoviji plan. 
Za četvrt vekovno zatomljenje Snou objavljuje da će učesnici Igara biti odabrani iz grupe dosadašnjih pobednika (što znači da učesnici Igara mogu imati od 12 - 85 godina). To za Ketnis naravno znači ponovni povratak u arenu, dok Pita ovog puta volontira i kreće sa njom. Arena je zamišljena da bude najsmrtonosnija do sada, a protivnici su jači nego ikad. Ali, kada savezi krenu da se formiraju, sve postaje drugačije nego što se na početku činilo. 

(Spoiler alert - kraj) 

Moram priznati da je ovo film koji sam najviše čekao u prethodnih godinu dana. Čak više nego drugi deo Hobita, iako sam u prvom planu Džeksonov najveći obožavalac. Prvi deo filma je bio odličan, ali ne ni izbliza dobar poput drugog. Radnja se razlikovala od knjige, vizuelni efekti su bili slabiji, budžet duplo manji od budžeta drugog dela, a ni režiser nije baš zablistao. 

Ali zato drugi deo. "Lov na vatru" me je iznenadio i obradovao kao nijedan film do sada. Od prvog minuta se vidi da će biti savršen. Od prvog Ketnisinog "mini nervnog sloma" u kome se očito vidi poboljšanje u njenoj već besprekornoj glumi. Film se razvija perfektno. Odličan uvod ispraćen je sa čitavih sat vremena pobedničke turneje da bi zatim usledilo nekih dvadesetak minuta zatišja pred buru zvanu Arena. Ritmičnost koja se provlači kroz oba filma me oduševljava. Vremenski period odigravanja nekog događaja je savršen. Da je minut duži bio bi predugačak, da je minut kraći, nešto bi falilo. "Lov" je predivno izbalansiran. Čitav klimaks i vrhunac filma završen je još većim vrhuncem u kojem se otkrivaju sve tajne. Tako da kraj filma nije na neki način "zatišje pred novi deo". Ne, ovde je u pitanju tek novi početak koji je Ketnisina faca na kraju filma predstavila u najopasnijem i najboljem svetlu. 

Ključni razlog zbog kojeg je drugi deo ovako dobar jeste novi režiser i novi scenarista. U pitanju su Frencis Lorens i "mastermind" cele priče, pisac trilogije, Suzan Kolins. 

 

Dženifer i Frencis. 

Gledajući film, stekao sam utisak da su režiser i scenaristi konačno seli za sto i rekli "Hajdemo da uradimo nešto za fanove. Hajde da napravimo ovaj film baš onako kako ga je Suzan zamislila i nikako drugačije. Zaradili smo mnogo novca nakon prvog dela, uložićemo duplo u budžet. Dame i gospodo, hajde da pravimo najbolji film 2013. godine.". I neverovatno je da su uspeli. Ispratili su SVAKI detalj knjige, ubacili scenu sa kockom šećera, poboljšali vizuelne efekte na nivo 10/10, približili glumce jedne drugima (te se među njima oseća još bolja energija nego u prvom delu). Sve su uradili savršeno. Apsolutno sve. "Lov na vatru" je po mom mišljenju najbolji film ove godine. Nikada nisam izašao toliko zadovoljan iz bioskopske sale kao nakon njega...

Sada želim da malo prokomentarišem neverovatnu Dženifer Lorens. Prvenstveno, ona za mene predstavlja najbolju glumicu do trideset godina u svetu filma. U "Silver Linings Playbook-u" je zabljirilala, a onda se na set "Lova na vatru" vratila sa titulom oskarovke. Da li se promena Ketnisinog lika u odnosu na prvi deo vidi?! I te kako! Dženifer je opuštena, potpuno svoja. Ona je Ketnis. I niko drugi. Ona je ta koja drži ceo film u rukama. Kada se samo setim scene iz lifta. U toj sceni 90% face koju je ona napravila zapravo bila Dženifer, a svega 10% Ketnis. 

 

Da, malo je reći da mi je ovo verovatno omiljena scena u filmu. Džoana je odlična. Nisam je ovako zamišljao kada sam čitao knjigu, ali zato kada sam je prvi put video u trejleru, svhatio sam da je ona odličan pogodak. 

Dalje, scene akcije su bile odrađene fenomenalno. Bukvalno od prve sekunde kada tributi uđu u Arenu kreće haos koji ne staje do kraja. Na svakih sat vremena (u filmu) se dešava neka nova opasnost, mučenje ne prestaje. Ovog puta to nije samo telesno mučenje, već i psihičko (scena sa krejama). Konkretno meni omiljena scena akcije jesu majmuni u šumi koji krvoločno napadaju tribute. 

Režiser je iz svakog glumca izvukao najbolje u bilo kojoj situaciji da su se našli. Tako je Pita ponovo zablistao u Cezarovoj emisiji, Snou bio najveći douchbag u istoriji Panema, Plutarh se pretvorio iz zla u dobro... Ali onda dolazimo do lika koji tumači *nemam izraz kojim bih je okarakterisao* Elizabet Banks, poznatija kao EFI TRINKET. Ona je moj omiljeni lik u celoj trilogiji. Svi koji su mislili da su u prvom delu videli nju u punom sjaju, prevarili su se. Ona je zračila harizmom u ovom delu, bila je APSLUTNO savršena. Jasno se mogla uočiti njena promena prema Ketnis i Piti, koje je zavolela i koji su joj postali deo života. Tako da Efi nije ona stara nakinđurena plavuša, već brižna žena spremna da uradi sve za svoje prijatelje. 

Kamera (naročito u Areni) je bila odlična, kao i bilo drugi aspekat filma. Vizuelni efekti, zvuk, scenografija, KOSTIMI (saaavršeni saaavršeni kostimi!), šminka... Nemam ni jednu jedinu zamerku. Slobodno mogu izgovoriti sledeću rečenicu: " Lov na vatru je moj omiljeni film!".

Citat koji mi se najviše dopao izgovorila je Džoana, i u njemu je cela suština filma, kako ovog, tako i sledećeg: 

"Make him pay for it!"

Pitam se da li iko ko bude pročitao ovu kritiku misli da "Lov na vatru" neću oceniti maksimalnom ocenom. To bi bila čista ludost. Ovo savršenstvo od filma i apsolutno neverovatna adaptacija knjige od mene dobija ocenu 10/10. Ne mogu da dočekam da prođu narednih 365 dana do prvog dela "Sjaja slobode". To će tek biti savršeno.

Trejler filma pogledajte ovde: 

Thor: The Dark World - Tor: Mračni svet

Svi ljubitelji Marvela su nakon Avengersa konačno dočekali da vide šta će se desiti kada se Thor zajedno sa Lokijem vrati na Asgard. U kakvoj će se situaciji naći Loki, šta će biti sa Torom i Džejn (koju nažalost nismo imali prilike da vidimo u Avengersima)... Kao veliki fan svih Marvelovih filmova, izuzev X-Mena (zaista mislim da  filmovi nisu vredni ničije pažnje, osim "X-Men: First Class"), nisam mogao da dočekam drugi deo Tora. Prvi mi se dopao, ali ne u tolikoj meri kao filmovi o Iron Man-u. Ali je zato "Mračni svet" po mom mišljenju stoji rame uz rame sa njima.

 

http://www.imdb.com/title/tt1981115/?ref_=hm_cht_t3

Filmovi o Toru nisu briljantni. Čak daleko od toga. Ali su zato neverovatno zabavni i vizuelno predivni. Samim tim što se radnja drugog dela u potpunosti odvija na Asgardu čini ovaj deo boljim od prvog. Zatim je jedan od faktora i veći budžet pomoću koga su vizuelni efekti napravljeni fenomenalno. :) Sve u "Mračnom svetu" je na višem nivou u odnosu na prvi deo Thora. Apsolutno sve. Počevši od scenarija, preko scenografije, kamere, zvuka i kostima. fanovi filma su svakako, nadam se, izašli iz bioskopske sale (poput mene) sasvim zadovoljni i srećni.

Koliko god se cela radnja filma vrti oko glavnog i neustrašivog junaka Tora, svakog puta kada se Tom Hiddleston pojavi na platnu dešava se čudo. Svaki fan i obožavalac filmova biva zarobljen u njegove kandže. Loki je lik koji vodi film, on je taj koji je nepredvidiv, koji komplikuje radnju na intrigantan i izenenađujuć način, a zatim je još bolje razrešava. Hiddleston drži ceo film u svojim rukama, ne puštajući nijednu pojedinost da funkcioniše bez njega.

Glavne uloge: Chris Hemsworth (Tor) i Tom Hiddleston (Loki) 

Sporedne uloge: Natalie Portman (Džejn), Anthony Hopkins (Odin), Chrisopher Eccleston (Malekit)...

Režija: Allan Taylor i James Gunn

Žanr: Akcija, avantura, fantazija

 

 

(Spoiler alert - početak)

Priča prati Tora u ratu sa mračnim vilenjacima. Nakon što se zajedno sa Lokijem iz Njujorka vrati na Asgard, Loki biva bačen u tamnicu, a Tor poslat od strane Odina u misije po svim svetovima u kojima bukte pobune i ratovi. Tor rešava sve probleme i taman kada misli da je uspeo da pomiri planete saznaje da Heimdal (čuvar Bajfrosta) nema Džejn u svom vidokrugu, što znači da joj se nešto desilo. 

U isto vreme na planeti, Džejn ispituje pojavu konekcije svetova. Naime na nekoliko hiljada godina na zemlji i bilo gde u svemiru stvaraju se portali koji sve svetove povezuju u jedan. Džejn slučajno propada kroz jedan portal i odlazi u podzemlje Asgarda. U nju ulazi Aether, drevno oružje mračnih vilenjaka, koje ima moć da uništi celu planetu. Kada se ponovo vratila na Zemlju (zajedno sa Artherom u njoj), ona postaje okidač buđenja mračnih vilenjaka koji su u ratu protiv Asgarda pre mnogo godina izgubili Aethar. Oni se bude i kuju plan kako da unište čitav univerzum. 

Tor se vraća po Džejn na Zemlju i odvodi je u Asgard, i time, poput magneta privlači smrtnog neprijatelja Malekita, koji zbog želje da poseduje Aethar uništava sve oko sebe. 

Vrhunac filma jeste borba na Zemlji u kojoj se javljaju devet portala i u kojoj Tor pobeđuje Malekita. Ali, ta pobeda je uništila mnogo života, uključujući i život njegove majke, koju je Malekit hladnokrvno ubio. 

(Spoiler alert - kraj)

 

Ključni razlog zbog koga je drugi deo Tora bolji od prvog je režija. Razlika je previše uočljiva, naravno u dobrom smislu. Posvećenost detaljima i sitnim stvarima koje sve fanove iznenađuju je odlična. :)  Za nas, fanove Hari Potera, prvi deo je režirao Glideroj Lokhart (inače glumac Kenneth Branagh), te su se svi fanovi složili da on nije bio dorasao tom zadatku. Scenaristi su odradili odličan posao te je radnja mnogo zanimljivija od radnje prvog dela.

Dark World - Thor  *2:0*

Dalje, kao što već rekoh, vizuelni efekti su, kao što se očekuje mnogo, mnogo bolji. Zatim zvuk koji je jedan od ključnih aspekata tog tehničkog dela filma. Scenografije ima više, ceo set je grandiozan, božanski i nestvaran. Kostimi i šminka su poboljšani, te tako Džejn izgleda mnogo bolje u asgardskoj nošnji, nego u teksas pantalonama i crnom kaputu. Dakle, tehnički, Mračni svet ubedljivo vodi, te je trenutni rezultat  

Dark World - Thor  *6:0*

Ali, naravno ima i nekih stvari koje mi se nisu dopale. U pitanju je previše akcije. U jednom trenutku na kraju filma se dešava trenutak u kome svaki gledalac doživljava jednu dozu konfuzije, jer su stvari previše raštrkane. Gubi se osećaj da rat vode Tor i Malekit. Ne, sada rat vode svi, ali apsolutno svi... Vilenjaci, ljudi, Asgardijanci, stvorenja sa drugih planeta, Loki... Nisam znao gde da gledam, jednostavno je bilo previše. Dalje, više mi se sviđalo kako se radnja "Thora" razvijala, iako je "Mračni svet" što se tiče scenarija daleko bolji. U Toru imamo početak, taj uvod, pa sve ostalo. Dok ovde, film počinje retrospektivom, i *PAF* radnja se odmah dešava. Treća stvar koja mi se ne dopada je lik Erika Selviga. Svesni smo da je u Avengersima skrenuo sa pameću, ali je režiser preterao sa tim njegovim ludilom u ovom filmu. I na kraju, četvrta stavka je 3D, koji zapravo uopšte i ne postoji. Konačan rezultat: 

Dark World - Thor  *6:4*

Sve u svemu, "Thor: The Dark World" odnosi pobedu. Film je bolji od prvog dela i ja ne mogu da dočekam da vidim sledeći deo koji će u bioskope doći, pretpostavljam tek nakon drugog dela Avengersa. Dakle, verovatno, 2016. godine. 

Omiljeni citat: 

Odin: Some believe that before the universe, there was nothing. They're wrong. There was darkness... and it has survived.

Ovaj film ću oceniti ocenom 7,5. Svakako jedan od zanimljivijih blokbastera ove godine. 

Trejler pogledajte ovde: 

Gravity - Gravitacija 3D

Više puta sam pomislio da ovu kritiku pišem nakon što mi se slegnu utisci... Ali sam onda shvatio da bi to trajalo danima. Nikada, ponavljam, NIKADA nisam pogledao film poput ovog. Čitavih devedeset minuta knedla mi je bila u grlu, stomak u grču, a nakon što se završio kolena su mi se tresla od visokog nivoa adrenalina. Čitav film je prošao za, meni se tako činilo, nepunih pola sata i prosto mi je krivo što nije trajao duže. Slobodno mogu reći da je "Gravity" najbolji film 2013. godine, a uloga Sandre Bullock je, makar meni, najbolja ženska uloga ove godine i takođe jedna od najdražih uopšte. Kritike su zablistale sa svih strana, te ćete i u ovoj kritici, shodno mom oduševljenju, videti jedino reči hvale.

 

http://www.imdb.com/title/tt1454468/?ref_=hm_cht_t1

Želim prvenstveno da počnem sa ulogom Sandre Bulok. Inače, nikada nisam bio zaljubljenik u njenu glumu, čak mi je nekada bila i antipatična, ali od ovog filma se sve promenilo. Ona je opravdala svoj status oskarovke, dokazala da sama može izneti ceo film i zablistati na naaaajbolji mogući način. Njena uloga doktorke i astronuta Rajan Stoun je izuzetno zahtevna, previše duboka i jaka, a ona ju je iznela tako divno i dobro, da su mi se oči par puta napunile suzama. Zaista, priznajem... Scena u kojoj se ona "predaje" i sa prijemnika čuje glas čoveka sa Zemlje i lavež njegovog psa je bila srceparajuća. Naime, ona počinje da laje kao pas, oponašajući možda poslednji zvuk koji će čuti u životu, a njen lavež se pretvara u plač i molitvu... Gif koji sledi je upravo kratak kadar te scene. Veoma mi je žao što ne mogu da ga pronađem većoj rezoluciji.

 

Zanimljivo je da nakon petnaest minuta filma jedini čovek na platnu jeste Sandra Bulok. Upravo to daje posebnu draž ovom filmu. Ona nosi film na svojim ramenima do samog kraja, osim tri minuta u kojoj doživljava jednu halucinaciju zbog manjka kiseonika. Način na koji ona diše, pokreti očiju... Sve je savršeno. Apsolutno sve. Dalje, njena fizička spremnost je neverovatna, žena izgleda odlično, zapravo nikad bolje. Ne postoji nijedan detalj vezan za njenu ulogu i glumu da mi se nije dopao, od prvog minuta filma, pa sve do kraja kada leži na plaži i svesna da je konačno na Zemlji rukom steže pesak i dodiruje tvrdo tlo... Po mom mišljenju, bez pogovora zaslužuje Oskara za glavnu žensku ulogu, ako ne nagradu, onda makar nominaciju. To je najmanje što bi Akademija mogla da učini, jer bi u suprotnom njena glumačka veličina u ovom filmu bila potcenjena. 

Glavne uloge (jedine uloge u filmu): Sandra Bullock i George Clooney

Režija: Alfonso Cuaron

Scenario: Alfonso Cuaron

Žanr: Drama, Si-Fi, Triler

 

Sandra Bullock (Rajan Stoun) i George Clooney (Met Kovalski)

(Spoiler alert - početak)

Ovog puta stvarno ne želim otkrivati detalje filma (osim gore pomenute scene sa Sandrom Bulok), jer vam toplo preporučujem da pogledate ovaj film u bioskopu i to u 3D-u, radi potpunog užitka. Rajan i Met su astronauti koji rade za NASU. Oni su poslani da poprave satelit koji je doživeo kvar neke ploče koja ga povezuje sa Zemljom. Nakon nekoliko nedelja u svemiru, dešava se katastrofa kada jedan od satelita na drugom kraju zemljine orbite pukne i izazove lančanu reakciju. Olupine dobijaju brzinu metka i obrću krug oko zemlje za veoma kratko vreme. Kada olupine izudaraju satelit kojeg Rajan i Met popravljaju, a Rajan se otkači sa njega, kreće priča preživljavanja ljudskog organizma u svemirskom bespuću, kao i borba za život i povratak na planetu Zemlju.

(Spoiler alert - kraj)

Ovaj film krase najbolji vizuelni efekti koje sam do sada pogledao. Apsolutno je nemoguće reći da ovaj film nije zaista sniman u svemiru, već da je sve ovo zapravo zeleno platno. Toliko je realno urađen da je to prosto neverovatno. 3D je neopisiv! Par puta sam se cimnuo kada su neke olupine krenule da se kreću prema meni i proleću mi "baš pored glave". Svaka scena je izglancana do perfekcionizma, čak u jednoj sceni u kojoj Sandra plače, njene suze postaju sitne kapljice koje kada ispadnu iz oka lebde u vazduhu (nema gravitacije). Jednoj od tih kapljica suza se kamera toliko približila da se u njoj prikazala slika Sandre naopačke, a zbog 3D-a, delovalo je kao da suza lebdi iznad prvih redova sale. Ovo je prvi Si-Fi film koji zaista poštuje nauku o kosmosu. Šta hoću reći... Nema onih "pow pow" zvučnih efekata (poput Star Warsa i bilo čega drugog čija se radnja odvija u svemiru). Ovde je sve bezvučno. U svemiru ne postoji vazduh koji bi prenosio zvuk, a to je upravo jedan od aduta filma. Bilo je veoma čudno gledati kako se džinovske letilice ruše, a ne čuti nikakav zvuk razlamanja metala i udaranja olupina jednu o drugu. Dakle sve je nemo, osim onih trenutaka koji su snimani u letilicama, u kojima je kiseonik na normalnom nivou, kao i scena u kojima kamera prolazi kroz kacigu dva astronauta i kada ih čujemo da pričaju. 

 

Scena u kojoj se Sandra Bulok "detachuje" sa satelita i biva prepuštena milosti svemira.

Režija Alfona Cuarona je postavila nove granice filmskog vizionarstva. Ovaj film predstavlja revoluciju u bilo kom pogledu, a Alfonso, koji je ujedno i smislio ideju za film, a potom ga i režirao uradio je najbolji mogući posao. Kamera je bila zaprepašćujuća. Kamera klizi, prolazi kroz staklo kaciga i iz trećeg plana ubacuje se u prvi plan, time još više oživljavajući osećaj "ja sam zaista u svemiru", jer na taj način svaki gledalac vidi kako glumac posmatra okolinu. Zaista impresivno.

Steven Price je napravio tako dobru muziku da sam na samom kraju filma ostao bez reči. Muzika je savršena. Predivno opisuje svaki trenutak u kome je zastupljena. Napeta, intriganta, mračna i zagonetna... Baš poput misteričnog svemira u kome se odvija radnja filma. Ovo je konkretno muzika iz poslednje scene. Meni se ovaj soundtrack najviše dopao. :)

Nisam u skorije vreme video da neki film na Rotten Tomatoesu ima 98% od mogućih 100%. Dakle, ovaj film je čisto savršenstvo. Zaista, nikada nisam pogledao ovako savršen film. 

Omiljeni citat:

Matt Kowalsky: "So where's home, Dr. Stone?"
Dr. Ryan Stone: "Lake Zurich, Illinois"
Matt Kowalsky: "Is there somebody down there looking up, thinking about you?"
Dr. Ryan Stone: "I had a daughter, a little girl with brown hair. Tell her that I'm not quitting."

Gravity je neverovatno jako ostvarenje, te će moja ocena za ovaj film biti 9,5/10. 
Nadam se da će ovaj film osvojiti Oskara za film godine, jer ovako nešto se ne stvara često. Molim vas da pogledate "Gravity" u bioskopu i to u 3D-u, koji se konačno isplatio! 

Trejler pogledajte ovde: