Vudi Alen. Čovek od kontraverzi. Čovek koji me je osvojio svojom slikom ponoći u Parizu. Uveo me kroz vrata džeza i francuskih šansona. I nastavio da me oduševljava svojim najnovijim filmom "Blue Jasmine". Ne mogu reći da je film odličan, ali mi se veoma dopao. I to ne film kao film, već odlične uloge i glumci (glumice u ovom slučaju) koji su bili izvanredni. Kejt Blanšet je opravdala svaku nagradu koju je osvojila ove godine. Njen portret igubljene žene, pomalo alkoholičarke, još više tabletomanke a najviše osobe emotivno raspalog duha je bio izuzetan. Galadrijel bi mogla da osvoji drugog Oskara i to upravo za ovu ulogu. :)
http://www.imdb.com/title/tt2334873/?ref_=nv_sr_1
Odmah ću preći na stvar. Film je prekaratak. Minijaturnih sat i po vremena nije bilo dovoljno. Već nakon nekoliko minuta filma stiče se utisak da je Vudi Alen napravio ovaj film samo da bi dokazao koliko je Kejt Blanšet superiorna. Scenario koji se vezuje za nju i, hajde, njenu sestru je bio dobar. Ali ništa više od toga. Uživao sam samo u trenucima kada je u prvom planu bila Kejt, i činila svoju malu glumačku magiju. Svi ostali likovi sem nje i njene sestre su na neki način zapostavljeni. Ostavljeni sa strane, da bi sam gledalac mogao da im skroji sudbinu (naravno, iz te priče se isključuje lik kog tumači Alek Boldvin). Čak i sam kraj filma ostavlja veliki znak pitanja. Uostalom, Vudi nas je navikao da često na samom kraju filma uradi nešto neočekivano i da se film završi nekako predivno nedorečen. Ali, ovde, on se samo završio. Kraj. I tako sam ostao pred ekranom pitajući se šta će Jasmin uraditi... Sklopiti svoj stari život i nastaviti dalje? Otići i skočiti sa Golden Gejta? Ubiti se tabletama? Vratiti se svom novom mužu? Nastaviti da živi sa sestrom? Završiti u ludnici? Mnogo pitanja mi se vrzmalo po glavi... Pitanja na koja, nažalost, nemam odgovor. No znam samo jedno. Kejt je blistala kao nikada do sada.
Sporedne uloge: Sally Hawkings (Džindžer), Alec Baldwin (Hal), Andrew Dice Clay (Ogi), Bobby Cannavale (Čili), Louis C.K. (Al), Peter Sarsgaard (Dvajt)
Režija: Woody Allen
Scenario: Woody Allen
Žanr: drama, komedija
(Spoiler alert - početak)
Jasmin je žena koja je nekada živela u bogatsvu i izobilju. Imala je sve šta je poželela. Skupu, markiranu garderobu, velike zabave, kvalitetna pića, luksuzan nakit... Ali, kada bi se našla u nekom problemu, okretala je glavu od njega, ne želeći da zna ništa o njemu... Tako je godinama živela u lažima njenog supruga Hala. On ju je varao sa mnogo žena. Svi su to znali, ali, Jasmin je uporno okretala glavu, i uživala u svom lažnom životu. Bez diplome sa fakulteta vodila se kao niko i ništa. Jedini spas joj je bio njen muž, prevarant i lopov. Izgubljena u svojim mislima, Jasmin je živela od danas do sutra uživajući u materijalnom, bez ljubavi i dece oko sebe. Kada je jednog dana saznala da je muž vara, prijavila ga je FBI-u, otkrivši sve njegove poslovne laži i prevare. On se u zatvoru besi, a Jasmin, sada prepuštena sama sebi, bez i jednog dolara u džepu, doživljava nervni slom. Ona od jedne sofisticirane žene postaje tabletomanka i alkoholičarka. NJen život se okreće naglavačke, a za pomoć se obraća svojoj polusestri Džindžer, na koju nikada nije ni pomislila dok joj je novac pružao sigurnost. U San Francisku ona počinje novi život upoznavajući nove ljude ali nikada zadovoljna i uvek potpuno izgubljena. Ona, slično njenom mužu počinje da se služi lažima nakon što upozna Dvajta, čoveka od značaja sa velikom kućom nadomak mora. No, naravno, Dvajt saznaje pravu istinu o Jasmin, napušta je, a ona, ponovo emotivno i psihički skrhana ostaje sama, bez igde ikoga.
(Spoiler alert - kraj)
Jasmin, Džindžer i Ogi (Džindžerin bivši muž)
Kejt je odigrala ulogu svog života. NJena transformacija je neverovatna. Ona bukvalno doživljava promene raspoloženja u sekundi govora. Od sreće prelazi do tuge, razočaranja, patnje i ljutnje. Sve emocije u jednom. Njeno lice doživljava grčeve, ona se bori sama sa sobom. Jednom rečju Kejt je briljantna u veoma zahtevnoj ulozi Jasmin. Vudi Alen, kao da filmove radi po sebi, uvek u svojim ostvarenjima ima jednog lika koji je čudan, drugačiji. A Jasmin je tipičan primer tog "Alenovskog" lika. Lika koji previše priča, loše se snalazi u prostoru, živi drugačijim životom. A zatim, Alen uvek stvori još jednog lika koji je kontra prethodnom. U ovom slučaju to je lik Džindžer, žene koja uživa u životu kroz male stvari. NJen život nije ništa nalik Jasmininom. Ona živi u malom stanu, bez ijedne markirane haljine, provodi vreme sa običnim ljudima. I iako takva, normalna, ona dobija kritike od Jasmin, koja je naziva ženom nesposobnom da nađe sebi muškarca na visokom položaju, koji bi zarađivao, radio i živio umesto nje i to sve dok bi ona uživala u jednoj boci šampanjca, negde na Karibima. Dve sudbine, ni po čemu slične, isprepletene su u ovom filmu, koji je, ponavljam, za mene bio prekratak. Jednostavno sam želeo da saznam što više o životu svakog od likova, a nažalost, nisam uspeo.
Kao i bilo koji drugi Alenov film i ovaj je ispunjen najlepšim zvucima džeza i bluza. Pored O. Russella, jedino Vudi zna da tako lepu muziku još lepše sklopi u neke filmske kadrove.
Dopala mi se i montaža filma. Cela radnja u sadašnjosti se često prekida i na poslednju izgovorenu reč u sadašnjosti se nadovezuje scena iz prošlosti. Tako na primer, kada je u jednom trenutku Jasmin izjavila rečenicu da bi "sve bilo lepše da nije bilo one francuskinje" na reč "francuskinja" se nadovezuje priča iz prošlosti u kojoj je ona otkrila da je muž vara. Divna montaža je samo doprinela tom osećanju rastrojenosti Jasminine duše. Smenjivanje sadašnjosti i prošlosti metaforički podseća na smenjivanje Jasmininih osećanja.
Omiljeni citat:
Jasmine: Anxiety, nightmares and a nervous breakdown, there's only so many traumas a person can withstand until they take to the streets and start screaming.
Ovog puta želim dati dve ocene... Jednom ću oceniti film, a drugom glumu.
Film jeste dobar, ali me je Vudi Alen navikao na bolje. Shodno tome, dajem mu ovu (pomalo sarkastičnu) ocenu:
Dobar film, nije potreban alkohol.
A zatim, kao zaključak svega što sam napisao o glumi Kejt Blanšet, dajem joj ocenu:
Oskar za najbolju glavnu žensku ulogu 2013. godine.
Trejler pogledajte ovde:
