29. децембар 2013.

The Wolf of Wall Street - Vuk sa Vol Strita

Nikada u životu mi se nije desilo da sam jedan isti film gledao dva puta u bioskopu i to dva dana za redom. Pritom, nikada se nisam susreo sa dužim filmom, a da nije u pitanju produžena verzija. Ovaj tročasovni rolerkoster uvukao mi se pod kožu, a likove sam zavoleo kao da su stvarni. Što je najbolje od svega, jesu, stvarni su, a priča, koja se u nekim trenucima čini neverovatnom, zaista je bila deo života likova. Skorseze je umetnik, vizionar i jedan od najboljih režisera na svetu. Ovog puta je napravio film, koji je svetlosnom brzinom uleteo u moju "Top 5" listu omiljenih filmova ikada.

http://www.imdb.com/title/tt0993846/?ref_=hm_inth_t3

Do sada sam već u tri kritike pisao o mom divljenju prema glumačkoj veličini- DiKaprio. Ako ste mislili da ću ovog puta preskočiti deo zvan "Hvaljenje Leonarda", prevarili ste se. :) Pogledao sam skoro sve filmove dotičnog. Svakim filmom njegove glumačke sposobnosti su sve bolje i bolje. "Shutter Island", "Inception", "Django Unchained", "The Great Gatsby", a onda dolazimo do njegovog poslednjeg: "THE WOLF OF WALL STREET"! Zlatne krune njegove besprekorne karijere. Plakao sam od smeha i ushićenja u nekim scenama u kojima je on izvodio bravure koje zaslužuju sve glumačke nagrade ovog sveta. Svi koji budete gledali film, obratite pažnju na scenu u kojoj Leo pod dejstvom tabletica "Lemmon 714" dolazi do svog belog Lambordžinija i biće vam jasno o čemu pričam. Čovek je neprevaziđen. Ne znam po koji put ću izjaviti sledeću rečenicu. Nijedan glumac na planeti Zemlji trenutno ne zaslužuje Oskara poput Leonarda. No, ne bi me iznenadilo da Akademija ponovo odluči da ga ignoriše i ne nagradi ga makar ni nominacijom.


Glavne uloge: Leonardo DiCaprio (Džordan Belfort), Jonah Hill (Deni Ajzof) i Margot Robbie (Naomi Lapaglia)
Sporedne uloge: Kyle Chandler (Agent Patrik Denham), Rob Reiner ("Pobesneli" Maks Belfort), Jon Bernthal (Bred), P.J. Burne (Niki Koskof), Brian Sacca (Robi Fajnberg), Kenneth Choi (Čester Ming), Henry Zebrowsky (Alden Kuferberg)...
Režija: Martin Scorsese
Scenario: Terence Winter (scenario), Jordan Belfort (Knjiga)
Žanr: biografija, krimi, komedija

(Spoiler alert - početak)

Džordan Belfort je hedonista željan uspeha i novca. On dolazi na Vol Strit u potrazi za bogatsvtom koje će ga izvući iz siromaštva u kojem je odrastao. Već prvog dana, on dobija savete šefa Mark Hane i počinje da upoznaje Vol Strit u punom svetlu (kurve, droga, novac, psovke). Ali, nakon što je kompanija za prodaju akcija u kojoj je radio doživela pad zbog berzanskog kraha velike filme koja im je bila klijent, on ostaje sam na svome. Tada okuplja svojih pet najboljih prijatelja i osniva kompaniju za prodaju takozvanih "Roze papira" - akcija sa malom vrednošću na berzi, koju će kasnije nazvati "Straton Oakmond". Njima se pridružuje i jevrej Deni Ajzof, ambiciozni čudak, koji daje otkaz na svom poslu nakon što mu je Džordan pokazao ček sa zaradom u prethodnom mesecu (72000 dolara). Upravo u tom trenutku počinje istinita priča za pamćenje, ispunjena najčudnijim događajima koje sam ikada video. Raskalašna priča o seksu, narkoticima, spletkama i cinkarenjima. Na svom putu Džordan se susreće sa mnogo likova i živi deset života u jednom danu. Ali, upravo njegov najbliži prijatelj će mu doći glave, kada Stiv Maden (poznati dizajner ženske obuće) počne da prodaje svoj deo akcija, a agent Patrik Denham nakupi dovoljno dokaza da osudi Džordana za ilegalnu zloupotrebu berze. Životna priča Džordana Belforta se ne završava u zatvoru, već njegovim ponovnim rađanjem i usponom u svetu milionera. 

(Spoiler alert - kraj)


Ovog puta imali smo priliku da vidimo DiKaprija u potpuno drugačijem svetlu. Njegov lik doživljava transformaciju iz lika dvadesetdvogodišnjeg ambicioznog poštenjaka u hedonistu i narkomana. Upravo tu je Leonardo zablistao. U toj postepenoj promeni i činjenici da novac zaista može promeniti život. NJegova gestikulacija i mimika u scenama u kojima on priča svojim radnicima kako da se ponašaju dok nagovaraju svoje klijente da kupe akcije je vrhunska, pogotovo ona u kojoj on udara mikrofonom u svoju glavu, potpuno omamljen svojim govorom, nivoom testosterona u prostoriji za rad i gromoglasnim aplauzima hipnotisane publike. Džordana sam doživeo kao oličenje đavola. Uprkos tome, on je i dalje moj omiljeni lik u filmu. Naravno, kako jedan Skorsezeov film ne može proći a da gledalac pritom ne zavoli makar tri lika, istakli su se Jonah Hill i Margot Robbie koji su apsolutno opravdali svoje prisustvo u Skorsezeovom spektaklu. 

Džona Hil je jedan od onih glumaca za koje smo pričali da je dobar glumac, ali ništa više od toga. No, kako vreme prolazi, svaka uloga koju dobije postaje sve zahtevnija, a on definitivno postaje jedan od mladih glumačkih zvezda vredna pažnje. U ovom filmu, bio je bez premca. Bravure koje je on izvodio bile su urnebesne. NJegove promene raspoloženja prilikom konzumiranja droge (pogotovo njegova faca kada on i Džordan probaju krek i odu da trče)...ideje koje on ima, gutanje zlatne ribice...itd itd... :)  Po mom mišljenju najveće pozitivno iznenađenje u filmu. Voleo bih da dobije Oskar nominaciju za sporednu mušku ulogu. 


Još jedno od iznenađenja bila je do sada meni nepoznata glumica Margot Robbie, koja je zablistala u ulozi Džoradnove druge žene. Pre svega, devojka je PRELEPA. Ubedljivo jedna od najlepših žena u svetu glume uopšte. Počevši od njenih očiju pa do bombastičnog tela. Ona je jedini glavni ženski lik u filmu, a bogami, svi muškarci su za njom uzdisali svakog puta kada bi se pojavila na platnu. Moram biti iskren da ovaj pasus nije nastao iz mog oduševljenja prema njenoj glumi, već prema njenom izgledu. Nadam se da će Margot u bliskoj budućnosti zablistati u nekom "superherojskom" filmu, jer ima sve predispozicije da na taj način osvoji Holivud. 

A sada, malo priče o (nemam adekvatan atribut kojim bih opisao sledeću imenicu) režiji Martina Skorsezea. Ona predstavlja umetnost samu za sebe. Način na koji on uvodi likove u priču, neverovatna kamera koja ima tako prepoznatljiv stil... Zamrzavanje kadrova, i ubacivanje fotografija u trenutku govora... Ovo o čemu pričam obeležilo je dve scene u toku filma. Prva je kada režiser po prvi put prikazuje žutog Jaguara, a druga u sceni u kojoj Leonardo svom klijentu priča o kompaniji koja prodaje uređaje za otkrivanje radarskog zračenja. Naravno, ima još dosta scena (restoran japanske hrane na kraju filma, itd) ali ove dve su mi se najviše dopale.

Sve, sve, sveee što je Skorseze uradio u svojoj karijeri obožavam. No dolazimo do trenutka koji možda nekome smeta. Previše psovki. Nažalost, tu je u pitanju scenario. Meni se to nije dopalo u filmu "The Departed", ali ovde mi je savršeno leglo. Upravo te psovke pospešuju shvatanje likova koji rade na berzi. Dozvoljavaju nam da razumemo njihov mentalni sklop. Da, jeste, skoro svaka treća reč je bio vulgarizam, ali to u ovom slučaju deluje simpatično i komično. Dalje, čuo sam komentare da su u filmu preterali sa eksplicitnim scenama seksa, kao i primedbe feministkinja da su žene u filmu samo predmet požude. Jeste, scene su bile zaista intrigante, pogotovo ona na samom početku u kojoj Leo šmrče kokain sa zadnjice prostitutke koju je unajmio. Ali svi trebaju shvatiti da je Džordanov život jednostavno bio takav. Na njegovom poslu su ljudi imali seksualne odnose na hodnicima, u liftovima, u WC-u, dovodio je prostitutke koje su ljudi gledali dok imaju odnos sa nekima iz kancelarije... Jeste, čudno je, ali istinito. Upravo je to čar ovog filma. Prikazivanje nečega što do sada niko nije video u tom obliku. Skaliranje društvenog statusa Skorseze je suptilno predstavio kroz prikaz tri kategorije prostitutki, izražene kroz njihovu novčanu tarifu.


"The Wolf of Wall Street" je film sa najjačim dijalozima i monolozima u prethodnih nekoliko godina. Oduševio me je razgovor izeđu Džordana i Pobesnelog Maksa, u kome pričaju o ženama tog vremena. Monolozi i govori koje Džordan priča su inspirativni i ulivaju nadu u sve ljude koji rade za njega. On je bio i ostao ideal za mnoge, iako se bavio ilegalnim radom. Scenario filma je izvaredan, priča dinamična, jednostavno nema jednog sekunda slobodnog vremena. Tri sata prolaze neverovatno brzo. Još jedan od aduta filma jeste soundtrack koji je bio O.D.L.I.Č.A.N! Kao šlag na torti, na samom kraju filma, pravi Džordan Belfort najavljuje sebe samog, pre nego što Leo izađe na scenu. To je bilo tako lepo iznenađenje! :) 

Omiljeni citat: 
Jordan Belfort: My name is Jordan Belfort. The year I turned 26, I made 49 million dollars which really pissed me off because it was three shy of a million a week. 

Čekanje se DEFINITVNO isplatio, a Skorseze je ispolirao ovaj film do savršenstva. Tvrdim da su svi oni koji su pogledali film u jednom trenutku poželeli da se nađu u koži Džordana Belforta i prožive makar minut njegovog života. Definitivno jedan od najboljih filmova ove godine. Jednom rečju "The Wolf of Wall Street" je: 

AWESOMETACULAR!

Trejler pogledajte ovde:

23. децембар 2013.

Don Jon 2013

Sve što ste u ovom filmu mogli videti od komedije, videli ste u trejleru. Ostala je drama, koja je ispunjena cenzurisanim scenama seksa i nabildovana sa mnogo devojaka predobrog izgleda. Ali, pomama oko različitih delova ženskog tela među likovima se splasla u prvih pola sata i jedino što je preostalo je "dramedija" koju trejer nije nagovestio ni u jednoj sekundi njegovog trajanja. Džozef je odličan glumac, ali da li je uspeo da napravi dobar film? Samo ću reći da režija nekada nije posao glumca.

http://www.imdb.com/title/tt2229499/?ref_=nv_sr_1 

Iskreno, mislio sam da ću se žestoko smejati dok budem gledao film, kada sam po prvi put video reklamu za isti. I da, komične scene iz trejlera su urnebesne i u filmu. Ali jednostavno ta komedija je ostala u reklami i to je bilo to. Nijedna scena sem onih koje sam već video me nije nasmejala. Oseća se jasan prekid i obrt radnje u filmu nakon prvih pola sata - četrdeset minuta. Svo uzbuđenje do tada je splaslo i film se smirio. Ali, počele su se dešavati neke druge stvari koje ne samo da nisu bile smešne, već su na neki način bile i bizarne. Velika imena u svetu glume su se našla u "Don Jonu". Ali čak ni ta imena nisu uspela da izvuku film iz živog blata u koje je on upadao. Sam ključ filma i njegova poruka sklepana je u poslednjih pet minuta i taman kada sam pomislio da će se tada zapravo nešto desiti, film se završava, a ja sam ostao da sedim i gledam slova koja idu preko crne pozadine. I jednostavno ništa nisam osetio... Niti oduševljenje, niti razočaranje. Kao da nisam ni gledao film. Poenta filma je tako brzo predstavljena da jedino na šta sam prvo pomislio je bilo to da je Skarlet Johanson najbolja riba koju Holivud ima. 

Jedan od kadara kojih ćete se nagledati u "Don Jonu" - Džon spreman za privatnu "akciju". 

Glavne uloge: Joseph Gordon - Levitt (Džon), Scarlett Johansson (Barbara), Julliane Moore (Ester)
Sporedne uloge: Rob Brown (Bobi), Jeremy Luke (Deni), Tony Danza (Otac), Brie Larson (Monika)
Režija: Joseph Gordon - Levitt
Žanr: Drama, komedija, romansa (sa "prizvukom" erotike)

(Spoiler alert - početak)

Džon je momak u svojim dvadesetim kome su samo par stvari važne u životu - njegovo telo, stan, automobil, porodica, crkva, drugovi, devojke i najvažnije - njegovi porno filmovi. Dobrog izgleda, Džonu ne predstavlja veliki problem da dovede bilo koju devojku kući sa kojom će "provesti noć". Ali, njegov problem jeste ono što se dešava nakon što on završi posao zbog koga je doveo devojku kući. Javlja se želja za gledanjem pornića, koja kod njega predstavlja opsesiju bez koje njegov život nema smisla. Te kako on kaže, devojke su jedno, ali su pornići sasvim druga stvar. Jedne večeri on upoznaje Barbaru i nakon što ga prvi put odbije, on izlazi na dejt sa njom i shvata da mu se veoma dopada. No, Džon nailazi na problem kada ga Barbara uhvati da gleda porno filmove i natera ga da obeća da se to više neće ponoviti, jer će u suprotnom raskinuti. U međuvremenu, ona ga ubeđuje da krene u večernju školu, gde će znanje tipičnog momka poreklom iz NJu Džersija, povećati na viši nivo. 

Ester i Džon na predavanjima.

Ali, on tamo upoznaje dosta stariju ženu - Ester, u kojoj, nakon što ga Barbara ponovo uhvati u akciji, pronalazi pravog životnog saputnika. Iako starija, jedino je sa njom doživeo nešto što nije nikada do sada. Opustio se, predao njoj i prestao da gleda filmove u kojima je uživao od tinejdžerskih dana...

(Spoiler alert - kraj)

U suštini, radnja filma je viđena već dosta puta do sada. Ova se razlikuje od ostalih po broju eksplicitnih scena prikazanih u filmovima koje Džon gleda. Takođe svi likovi u filmu su ekstentrični i egocentrični. Osobeni i apsolutno svoji - ali na neki zaista čudan način. Tako na primer Džonova sestra ne progovara skoro ceo film, ali zato jedna jedina rečenica koju je izgovorila zapravo predstavlja suštinu filma. To je jedina stvar u "Don Jonu" koja mi se stvarno dopala. Likovi i glumci koji su uradili odličan posao. Jeste, bilo mi je čudno da nakon poslednje uloge Džulijan Mur u filmu Keri (a svi znamo kakva je ona u tom filmu), nju gledam u ulozi očajne žene koja je izgubila muža i sina, te se predala marihuani i seksualnim zadovoljstvima. Ali, upravo je to čar glume... A Džulijan je u ovom filmu bila briljantna. Pored nje i Skarlet je doživela svoju transformaciju i konačno iskoristila svoj enormni seksipil na najbolji mogući način. Ništa više o njoj ne želim pričati. Ona je...........BOOM! :D :D 

Sa tehničke strane, jedino mi se dopala montaža filma. I to pogotovo scene koje se nadovezuju na one delove filma u kojoj Džon i njegova porodica odlaze na nedeljno okupljanje u crkvi. Kontrast između tih scena je zaista smeo i intrigantan. 

Glavni problem filma je nezrelost Gordona Levita na polju režije i nedovoljno dobro razrađen scenario. Cikličnost Džonovog života jeste najvažnija stvar u filmu, ali na nju je potrošeno previše vremena. A nažalost, veoma malo na promenu te cikličnosti i ustajalosti. U jednom trenutku sam pomislio kako film nije dobro isplaniran. On počinje živo i burno i zbog toga nema svoju kulminaciju. Brzina radnje opada i komedija se pretvara u dramu. Takav slučaj smo imali dosta puta da vidimo, ali ovde, taj dramski deo priče nije lepo zaokružen. Da, videli smo da Džon sa Ester na kraju filma jede kolače u Parizu i gleda u njene oči na drugačiji način. Ali njihova veza je premalo objašnjena, čak mi se čini i manje nego što je vremenski bila prikazivana "Džonova mala okupacija". Bilo mi je veoma žao kada je kraj odjednom "tresnuo" i film se završio. Tempo radnje (u muzičkom smislu) ovog filma ima oblik znaka za dekrešendo. Iako je ključ filma u tome da nije bitno kako osoba koju voliš izgleda, niti koliko ima godina, čak se i kroz slab scenario primećuje nedostatak želje reditelja da nas ubedi da on deli isto mišljenje. Što mislim da zaista jeste tako. Sve u svemu ovo je film koji je lepo krenuo, lepo se razvio i loše završio. Ne u smislu načina na koji se završio (ja sam bio oduševljen što je Džon ostao u vezi sa Ester) već u oskudnom scenariju koja opisuje njihov odnos i lošoj odluci reditelja da završi film u trenutku koji je odlučio..


Omiljeni citat: 
Barbara: Movies and porn are different, Jon. They give awards for movies.
Don Jon: And they give awards for porn too.
Nadam se da će sledeći Džozefov poduhvat biti bolji. Svejedno, ok film za prvi put na polju režije, ali se nadam da će biti boljih. MORA biti boljih, ako želi da ostane u tom poslu. :) Shodno tome, ocena filma je:

Sećaćete se filma narednih sat vremena, pola sata, petnaest minuta... Gotovo...

Trejler pogledajte ovde: 


17. децембар 2013.

How To Train Your Dragon - Kako da trenirate svog zmaja

Retki su oni filmovi koje sam zavoleo još u prvom minutu. A još ređi su oni koji u njihovom poslednjem minutu nateraju suze oduševljenja u moje oči. No, doživeo sam i jedno i drugo nakon završetka ovog filma. Da, bio je u pitanju animirani film. Da, zaista su mi zasuzile oči od oduševljenja. Veliki sam fan crtanih filmova - od Diznija, pa do Pixara i Dreamworksa... Ali me nikada do sada nijedan crtani film nije oduševio kao ovaj. Slobodno mogu reći da je "How To Train Your Dragon" ostavio najjači utisak na mene od svih crtanih filmova koje sam pogledao. Kako je radnja filma odmicala, on je na mojoj listi "Top 3 omiljena crtana filma" prešišao "Šreka", "Monsters Inc." i "Ratatuija" i ponosno zauzeo prvu poziciju. :)

http://www.imdb.com/title/tt0892769/?ref_=nv_sr_2

Znate šta je najčudnije. To što je moj prethodni review bio o Hobitu i Šmaugovim pustošenjima. Ukratko, to je film sa zmajem kao glavnim likom, po kome su svi ostali zmajevi ikada napravljeni. Čak i Kalisini zmajevi, čak i zmajevi iz ovog filma. Ali, čudno je to što je ovaj dečiji crtać ostavio bolji utisak na mene od visokobudžetnog Hobita, za kojim ceo svet (uključujući i mene) trenutno ludi. Prostije rečeno, "HTTYD" je jedan BADASS crtać koji je napravljen tako da ljudi svih doba (što kažu - od 9 do 99) mogu uživati dok ga gledaju. Počeo je i trajao nekih pet minuta. Nakon njih jednostavno više nije postojao svet van okvira ekrana mog laptopa. Kao da je sve iščezlo, a ja sam ostao srećno zarobljen u tom predivnom imaginarnom svetu. Likovi, kao nikada do sada, imaju sposobnost da te uvuku u priču, nateraju te da poveruješ da je sve stvarno, iako je to, u ovom slučaju, ne samo film, već CRTANI film. To se meni nikada do sada nije desilo. Presrećan sam što sam još pre dve godine kupio figuru glavnog junaka i njegovog zmaja, te sada imam uspomenu na taj film. Ujedno sam i tužan što tada nisam otišao u bioskop i pogledao ga u 3D-u, nego sam dve godine čekao da izađe reklama za drugi deo i toliko me oduševi da sam odmah otišao i skinuo prvi. Pitam se zašto mi je trebalo dve godine da ga pogledam!? :) Svejedno, bolje ikad nego nikad!! :) 


Glavne uloge: Jay Baruchel (Hikap - Štucko), Gerard Butler (Stoik) i America Ferrera (Astrid)
Sporedne uloge: Craig Ferguson (Gober), Kristen Wigg (Rafnat), T.J.Miller (Tafnat), Christopher Mintz-Plasse (Fišlegs), Jonah Hill (Snotlot)
Režija: Dean Deblois, Chris Sanders 
Kompozitor (ivzvanrednog) soundtracka: John Powell
Žanr: avantura, komedija, akcija

(Spoiler alert - početak)

Hikap je Viking. Ali on nije kao ostali Vikinzi - neustrašiv, krupan, mišićav. On je povučen i mršav, pomalo trapav, ali duhom avanturista i uvek željan novih iskustava. Film počinje njegovim uvođenjem u malo selo Berk, kao i kratkim opisom Vikinga i njihovih borbi protiv zmajeva koje traju čitavu večnost. Ubrzo se upoznajemo sa likovima uključujući i Hikapovog oca Astrida, inače kralja Berka, najhrabrijeh od svih Vikinga. Kako su zmajevi napali selo, te su svi stanovnici sela pošli u borbu, Hikap vidi svoju šansu da se dokaže. On upotrebljava mašinu za hvatanje zmajeva i iz prvog puta zarobljava najstrašnijeg zmaja zvanog Noćni Bes (kog niko do sada nije video, pošto je veoma brz), kog će kasnije nazvati Bezubim. :) Priča počinje onog trenutka kada Hikap prvi put ode da pronađe zarobljenog zmaja i odluči da ga ipak ne ubije. Umesto toga, Hikap poččinje sa dresiranjem Bezubog i na kraju postaje prvi Viking koji je ikada jahao zmaja. Hikap i njegova družina prolaze kroz razne avanture na kojoj se na samom kraju susreću sa najvećim zmajem ikada, kog on i njegovi prijatelji uz pomoć svojih, izdresiranih, zmajeva uspevaju da savladaju.

(Spoiler alert - početak)


Iznenadila me je zadivljujuća kompjuterska animacija. Neke scene u filmu izgledaju kao da su zaista postojale, a ne da su nacrtane. Odlični glasovi upotpunjuju likove i daju im personaliti koji odlično pristaje njihovom izlgedu... Čak mi se čini da su likovi nacrtani po odabranom kastingu, ili obratno. Nemoguće da je čista koencidencija da glavnom junaku Hikapu glas pozajmljuje Jay Baruchel, koji je inače poznat po svojim "trapavo-smešnim" ulogama, te isto tako i da debeljuškastom i u faci okruglastom liku Snotlotu, glas pozajmuljuje Jonah Hill. Oduševilo me je upravo to, što crtani likovi ne samo da imaju duhovnu sličnost sa onima koji im glasove pozajmljuju, nego da čak neki od njih dosta i fizički podsećaju na glumce u stvarnom životu. :) 

Pored scenarija koji je uzbudljiv i koji osvaja već prvom Hikapovom izgovorenom rečenicom, u filmu mi se dopao originalni soundtrack, kompozitora John Powella. Sve vreme dok sam pisao kritiku slušao sam muziku iz filma. Čarobna je. Definitivno ću je downloadovati i ubaciti u telefon. Odlično pristaje uz svaku scenu u filmu i nekako me čini srećnim. Ceo soundrack poslušajte u sledećem klipu. :) 


Svi likovi u filmu su osobeni i svoji. Meni se naravno najviše dopao lik Hikapa, ali isto tako i njegove devojke Astrid - neustrašive plavuše, koja je sve dok se nije pojavio Hikap najviše isticala u borbama sa zmajevima. Ali kako je Hikap provodio vreme sa pravim zmajem, on se upoznao sa "bezbolnim" tehnikama savladavanja zmajeva (inače zmajevi se plaše jegulja, trave, vole da ih neko pomazi ispod vilice itd...) i tako je brže i lakše uspeo da se izbori sa različitim zmajevima. Astrid se u njega zaljubljuje nakog adrenaliske vožnje na Bezubom, u kojoj je shvatila koliko je ustvari Hikap hrabar. 

Snotlout, Rafnat, Astrid i Tafnat.

Pored Bezubog, dopao mi se i najvći zmaj na samom kraju filma, koji inače nema ime. Scena bitke u kojoj Hikap i družina na svojim zvmajevima vrše napad na njega bila je tehnički najzahtevnija i najsavršenija scena u filmu, a samim tim i moja omiljena. Naravno, dopalo mi se kako su napravljeni i svi drugi zmajevi, kao i to kako je za svakog od njih napravljena pozadinska priča (koji se čega plaši, koja je čija slabost itd..). Svi su originalni po pitanju izgleda iako je već do sada u svetu filma bilo napraveljno bezbroj različitih zmajeva. 

Omiljeni citat: 
Hiccup:  This is Berk. It's twelve days north of Hopeless and a few degrees south of Freezing to Death. It's located solidly on the Meridian of Misery. My village. In a word? Sturdy. It's been here for seven generations, but every single building is new. We have fishing, hunting, and a charming view of the sunsets. The only problems are the pests. You see, most places have mice or mosquitoes... We have... Dragons!
Shodno svemu što sam napisao, kao i napomeni u prethodnom postu oko promene načina ocenjivanja, ovaj film je po mom mišljenju zaslužio sledeću ocenu: 

AWESOMETACULAR!!

Jedan od mojih omiljenih animiranih filmova. Zaista sam uživao!! :) :) Obavezno treba iskusiti njegovu magiju!! :) 

Trejler pogledajte ovde:

OCENJIVANJE FILMOVA! :)

Važna vest! :)

Po uzoru na mog omiljenog kritičara Jeremy Jahnsa, večeras sam odlučio da promenim način ocenjivanja filmova na mom blogu. Veoma je teško dati određeni broj filmu i kroz taj broj oceniti isti baš onoliko koliko on zaslužuje. Nekoliko puta sam dobijao kritike da dajem prevelike ocene filmovima, te isto tako da nekada ocenim neki film premalom ocenom (u odnosu na to koliko se kome neki određeni film dopao). Zato sam se odlučio da uvedem novu tehniku ocenjivanja, koja je kao što je Jeremy rekao, veoma lakša. 

 Krećući se od najbolje do najgore ocene, one glase ovako:

5/5 - AWESOMETACULAR!!
 4/5 - Kupio bih Blu-Ray/DVD kopiju filma.
3/5 - Dobar film, nije potreban alkohol.
2/5 - Sećaćete se filma narednih sat vremena, pola sata, petnaest minuta...Gotovo...
1/5 - Dogshit!



Pratite movienerd994.blogspot.com! :)

14. децембар 2013.

The Hobbit: The Desolation of Smaug - Hobit: Šmaugova pustošenja

Hobit prvi dobar je bio
ali deo drugi utisak je bolji ostavio.
Šmaug je svoja krila raširio
i ceo bioskop oduševio. 

Tolkin je svoje misli voleo da pretoči u knjige koristeći se i poezijom i prozom. Ovo je moj skromni pokušaj da uvedem nešto slično u ovu recenziju. :) Recenziju jednog od najboljih filmova 2013. godine. Karte su bile rezervisane nedeljama unapred, te jedino što je svim Tolkinovim/Džeksonovim fanovima (uključujući i mene samog) ostalo do premijere je da se, čitajući knjigu ili gledajući produženu verziju prvog dela, podsete nezaboravne avanture Torinove družine koja je obeležila prethodnu bioskopsku godinu. Nekako sam pregurao tih nekoliko nedelja do premijere, a onda sam imao šta da vidim. Jednu avanturu za pamćenje. 

http://www.imdb.com/title/tt1170358/?ref_=hm_inth_t1

Definitivno je uvek najteže napisati dobar scenario središnjeg dela trilogije. On predstavlja most koji će spojiti sam početak neke priče i tačku u filmu u kojoj se dešava eksklamacija radnje te posle toga sve dolazi na svoje mesto. Ali, nekako mi se čini da su scenaristi "Hobita" ovog puta imali jedan od lakših zadataka pred sobom. Skoro svi koji smo došli u bioskop (makar se ja tako nadam, ipak je knjiga izdata 21. septembra davne 1937. godine) smo znali šta se u ovom delu dešava. A i oni koji nisu čitali knjigu, samim nagoveštajem na kraju "Neočekivanog putovanja" imali su ideju da će glavna i apsolutno nezaboravna figura drugog po redu Hobita biti strašni zmaj Šmaug. Nikada mi se do sada nije desilo da TOLIKO želim da pogledam neku scenu u bilo kom filmu. Želeo sam da ceo početak i svu radnju u prva dva sata preskočim i dođem do dela u kome će Šmaug biti premijerno prikazan u svojoj punoj veličini. Da, dočekao sam je. I da, zinuo sam od oduševljenja kada sam ga prvi put video. Zaista, ZINUO sam. :) Šmaug definitivno predstavlja NAJBOLJI vizuelni efekat u bilo kom do sada napravljenom filmu. On je ssaavvrrššeenn. A Benediktov glas, kao šlag na torti, oživeo je zmaja na način da mi je svakom njegovom novom rečenicom puls rastao a oduševljenje bilo sve veće i veće. Tako da, da su scenaristi samo napisali radnju koja se dešava u trezoru Erebora, to bi već po sebi bilo dovoljno. A sve ostalo, sem jedne konkretne scene (koja se meni nije dopala), samo je nadogradilo ovaj film i učinilo ga grandioznim kakav jeste. 

Taurijel, inače moj omiljeni lik ovog filma. :)

Glavne uloge: Martin Freeman (Bilbo Bagins), Ian McKellen (Gandalf) i Richard Armitage (Torin)
Sporedne uloge: Luke Evans (Bard), Evangeline Lilly (Taurijel), Orlando Bloom (Legolas), Ken Scott (Balin), Adam Turner (Kili), Lee Pace (Tranduil), Stephen Fry (Gopsodar Jezergrada)....
CGI uloga: Benedict Cumberbatch (Šmaug i Sauron)
Režija: Peter Jackson
Scenario: Fran Walsh, Phillipa Boyens i Peter Jackson
Žanr: akcija, avantura, fantazija

(Spoiler alert - početak)

Avantura počinje nadomak Mračne šume u kući Beorna, čoveka koji ima sposobnost da se pretvori u medveda. Nakon što patuljci, Bilbo i Gandalf prespavaju u njegovoj kući, oni kreću prema Mračnoj šumi, svesni strahota sa kojima će se na putu sresti. Na nesreću družine, Gandalf shvata da se nešto strašno zakuvava na jugu, te kada mu se Galadrijela prikaže u viziji, on ih napušta i odlazi u potragu na odgovore na pitanja o zlom duhu volšebnika koji je naselio napuštenu kulu u Dol Gulduru. Patuljci i Bilbo nastavljaju put prolazeći kroz Mirkvud gde nailaze na džinovske paukove, a zatim padaju u ruke šumskih vilenjaka koji ih bacaju u tamnice njihovog kraljevstva. Nakon što Bilbo pronađe način da oslobodi patuljke (stavi ih u burad i pusti u reku), njihova avantura se nastavlja upoznavanjem likova u Jezergradu i konačnim dolaskom u Samotnu planinu i Erebor i suočavanjem oči u oči sa strašnim zmajem Šmaugom koji čuva bogatsvo patuljaka, kao i Svetokamen, bez koga patuljci nemaju nikakvu moć nad svojim davno izgubljenim kraljevstvom. 

(Spoiler alert - kraj)

Bilbo oslobađa patuljke.

Pored Šmauga, lika koji je svojim neverovatnim izgledom obeležio ceo film, u "Šmaugovom pustošenju" zavoleo sam i sledeće likove: Taurijelu i Barda. Nažalost, Legolas mi se u ovom filmu skoro pa uopšte nije dopao, jer akciona preterivanja koja je on izvodio u borbi sa orcima (scena sa burićima) ne samo da je bila tehnički nesavršena već je i apsolutno nemoguća i totalno nepotrebna. Žao mi je što su Legolasa ubacili u priču, ali kao što je jedan od mojih omiljenih kritičara rekao, on je "biznis" koji pokreće lavinu tinejdžerki da dođu i pogledaju film, ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog njega. Dakle, sve bi bilo ili isto ili možda još i bolje da Legolas sa svojim supermoćima nije bio uključen u priču. Naravno ovo je samo moje mišljenje, mišljenje čoveka koji smatra da je najlošija scena u čitavoj trilogiji "Gospodara prstenova" bila nošalantno klizanje Legolasa niz Mumakilovu (džinovski slon) surlu ("Gospodar prstenova: Povratak kralja"). 

Taurijel i Legolas.

Nasuprot Legolasu, njegova "izmišljena" kolegenica, vilenjakinja Taurijel predstavlja pravo osveženje u ovom svetu prepunom muških likova. Zaista je bilo predivno gledati scene akcije u kojima ona učestvuje. NJeni pokreti u bici su elegantni, stiče se utisak njenog unutrašnjeg dostojanstva čak i kada se bori i baca noževe na džinovske paukove. Ona je, po mom mišljenju najzanimljiviji novi lik koji je uveden u priču, a odluka scenarista da izmisle ljubavnu vezu između nje i patuljka Kilija je bila veoma pametna, pošto je nešto tako falilo trilogiji Hobita. 
Bard je takođe jedan od novih likova, koji će tek pokazati svoju pravu ulogu u sledećem delu filma. On živi u Jezergradu, ispod Samotne planine. Njegova hrabrost i odlučnost je pomogla patuljcima na njihovom putu, ali im je takođe njegova tvrdoglavost u jednom trenutku zadala problem. U sledećem delu, on će zablistati, kada crnom strelom bude usmrtio najvećeg zlikovca ove trilogije. 

Bard, Alfrid i Gospodar Jezergrada.

Nikada više akcije nismo dobili nego u ovom delu. Svi su u nekoj borbi. Gandalf na jugu, patuljci i orci, Bard i ostali ljudi u Jezergradu, orci i vilenjaci. Zaista ima predivnih scena akcije, ali i nekih u kojima je preterano sa njom. No, ono malo nedostataka koje film ima, pokriva savršena scena u Ereboru i borba Šmauga, patuljaka i Bilba. Plašio sam se kako će izgledati kada Šmaug bude prvi put progovorio, ali je ispalo 100000 puta bolje nego što sam mislio. Taj hajlajt filma se ne sme propustiti. Jednostavno se mora videti na velikom platnu, i to u 3D-u, koji je bio predivan (ne samo u toj sceni, već u celom filmu) i koji je oživio Srednju zemlju na najlepši način. Zvuk u filmu je bio impresivan. Mutacija Benediktovog glasa u glas Šmauga - odličan, pa zatim još misteričnija mutacija njegovog glasa u glas Saurona, u neverovatnoj sceni u kojoj se volšebnik prvi put prikaže Gandalfu... Bio sam oduševljen. Kamera filma je bila odlična; vrtoglavom brzinom prolazila je kroz pojedine predele u filmu, time još više ističući 3D. Scenografija, pogotovo trezora u Ereboru je bila baš kao iz svačije mašte. Zaprepašćujuća. Scenografi su se baš posvetili detaljima, te su tako, na primer, sve stvari u Beornovoj kući napravljene da budu nekoliko puta veće nego u domu običnih ljudi. Kostimi su u stilu Gospodara, a oružja kojima se koriste su moja tiha patnja. Stvarno bih želeo da imam neki od njihovih mačeva... Svi su moćni i predivni. Divim se svim glumcima koji uspevaju da smognu snage i izdrže onako teške maske na sebi. Među njima nisu svi mladi, dobar deo patuljaka ima preko četrdeset godina.  


Tako me je, na primer Ian MekKelen ponovo oduševio u briljantnoj ulozi Gandalfa. Ovog puta imali smo priliku da ga vidimo u žestokom sukobu sa Azogom u Dol Gulduru. Iako je već u sedamdeset i četvrtoj, Ian je u odličnoj formi kojoj mogu pozavideti svi glumci njegovog godišta. 

Džekson je PONOVO napravio film za pamćenje! Taj čovek ne prestaje da me oduševljava. :) On je jedini režiser na svetu koji može tako lepo naslikati Tolkinov svet na bioskopskom platnu, jer je on veći deo svog života proveo u njemu, živeći među svim likovima koje je Tolkin stvorio u svom veličanstvenom opusu.

Omiljeni citat: 
Thranduil: [to Thorin] Where does your journey end? You seek that which would bestow upon you the right to rule. A quest to reclaim a homeland, and slay a dragon!
Ponovo je za sountrack filma odabran jedan od mojih omiljenih izvođača... Ovog puta je to Ed Sheeran, sa predivnom pesmom "I see fire" koja me je na samom kraju filma podsetila na činjenicu da ću morati da čekam čitavih 365 dana do slećeg dela Hobita. Nažalost. :)


Izašao sam iz bioskopske sale sa utiscima koji se zapravo još uvek nisu slegli. Film ću zasigurno pogledati još jedanput. Previše scena mi se mnogo dopalo, ali, kao što sam već naveo, u nekim scenama nisam uživao. Sve u svemu ovaj film ne zaslužuje ocenu manju od 9/10. Jedan od najboljih filmova ove godine!! :) :) 


Trejler pogledajte ovde: 

11. децембар 2013.

Insidious: Chapter 2 - Podmukao 2

Reditelj ovog filma je očigledno imao samo jedan cilj. Uplašiti gledaoce najviše što može. I to ne samo prestrašnim scenama čistog horora, već i nebulozno jako pojačanim zvukom i raznim drugim (užasno jezivim) zvučnim efektima. Želeo sam da pogledam ovaj film odmah nakon prvog dela, koji mi se izuzetno dopao. Video sam reklamu koja je obećavala, a na kraju se ispostavilo da mi se dopao više nego što sam očekivao. Strašan je. Bizaran, drugačiji, ali mnogo mnogo konfuzniji od prvog dela, naravno u pozitivnom smislu. 

http://www.imdb.com/title/tt2226417/

Prvi deo "Insidiousa" završio se scenom koja je sve fanove horor filmova zaintrigirala. Kao veliki obožavalac žanra, svim srcem sam želeo da pogledam drugi deo u bioskopu. Nažalost, shodno u kojoj zemlji živim, naši distributeri nisu otkupili film, te sam ja "za nagradu" dobio narednih pet meseci čekanja HD verzije na internetu. Mogu reći da se čekanje isplatilo. I da, srećan sam što ga nisam pogledao u bioskopu, jer ne znam kako bih to preživeo. Video sam da su mi mnogi (nakon moje kritike prvog dela) rekli da im "Insidious" nikako nije strašan. Samo morate shvatiti da svako ima svoj ukus i svoje male fobije. Tako je meni, "Insidious" zbog mnogih bizarnih stvari koje se u njemu mogu naći i koje me plaše, zaista strašan film. THE END! :)

Glavne uloge: Patrick Wilson (Džoš), Rose Byrne (Rene), Ty Simpkins (Dalton), Andrew Astrow (Foster) i Barbara Hershley (Lorejn)
Sporedne uloge: Steve Coulter (Karl) i Lyn Shaye (Eliz)
Režija: James Wan
Žanr: horor, triler, misterija



Ovog puta nemam nameru da pišem "Spoiler alert", iz razloga što ne želim da oni koji budu pročitali blog naiđu na neke detalje koji će im pokvariti film i učiniti ga manje strašnim. Sve u svemu, radnja filma se predivno nadovezuje na prvi deo. Upotpunjuje praznine i zatvara rupe, ali tačno toliko da reditelj i scenaristi imaju mogućnosti da nastave ovu horor priču i u narednom delu. I upravo je to jedan od razloga zbog kojih volim "Insidious". Ovi filmovi su usko povezani, i svaki sledeći deo će biti zanimljiv zato što će samo proširiti priču prethodnih delova. "Insidious 2" je jedan od retkih horor nastavaka koji mi se dopao više nego original. Kada se setim legendarnog "Kruga"... Zaista nije bilo potrebe za nastavkom. Ne treba ni spominjati gluposti koje se nazivaju filmovima, u vidu "Paranormalne aktivnosti", "Poslednje ekskurzije" i "Saw" (doduše za "Saw" samo nekoliko zadnjih delova), čiji su nastavci ne samo glupi i banalni, već neverovatno nepotrebni i apsolutno iritantni. Čista suprotnost njima je "Insidious: Chapter 2", koji je opravdao više od 30 miliona dolara za američko prikazivanje u toku vikenda. 


Ovaj i gornji gif uzet je iz trejlera. 

Drugi deo je bolji i što se tiče scenarija, te i svih ostalih tehničkih zadataka. Tako je šminka odrađena vrhunski, dok je u prvom delu onaj crveni đavo bio veoma loš. Kamera je odlična, a montaža, kao jedan od ključnih faktora za dobar horor, izvedena tako da nakon svake strašne scene, sledi minut odmora, te se zatim teror nastavlja dalje. Muzika je strašna baš kao i u prvom delu. Interesatno je što je reditelj neke stvari za koje sam nakon prvog dela bio ubeđen da su takve kakve jesu, totalno izobličio i promenio ih, te me time nije samo dodatno prestravio, nego me je i iznenadilo njegovom bujnom i strašnom maštom. Na kraju, bio sam veoma pozitivno iznenađen, ali i preplašen scenama "na cimanje", kojih u ovom delu definitivno ima više nego u prvom. Oduševljava me da je ipak postoje horor filmovi koji bez ijedne kapi krvi mogu da vam se uvuku pod kožu i u nekim scenama prestaše kosti i smrznu vas od glave do pete.

Omiljeni citat (citat sa gornjeg gifa): 
"He's got your baby!"
kao i najstrašniji citat
"DON'T YOU DARE!!!"

Sve u svemu, prijatno prestravljen, "Insidiousu: Chapter 2" ću dati ocenu 6,7/10 i sa velikim nestrpljenjem krenuti da iščekujem treći, a nadam se i poslednji nastavak ove kultne horor sage. Lično meni, mnogo bolji i kompleksniji od Wanovog ovogodišnjeg kapitalca - horor filma "The Conjuring", koji, makar meni skoro uopšte nije bio strašan.

Trejler pogledajte ovde:



8. децембар 2013.

The Hobbit: An Unexpected Journey - Hobit: Neočekivano putovanje

U iščekivanju drugog dela jedne od navećih saga (ako ne i najveće) epske fantastike ikada, odlučio sam se da ipak napišem kritiku "Neočekivanog putovanja". Obećao sam sebi da neću pisati nijednu kritiku o Džekson - Tolkinovim filmovima na mom blogu, ali ću ipak prekršiti obećanje isključivo iz jednog razloga. Više puta sam dobijao molbe da napišem ovu kritiku. Pitanje je zašto nisam napisao pre? Zato što se plašim da ću prilikom pisanja biti pristrasan. Svi oni koji me makar malo poznaju znaju da su Tolkinove priče o malim Hobitima i njihovim avanturama deo mog života, a da su Džeksonove adaptacije Tolkinovih romana nešto što zaista NAJVIŠE volim u svetu filma. :) Teško je pisati kritiku o nečemu za šta zapravo nemam prave reči da opišem koliko mi znači. :) 

http://www.imdb.com/title/tt0903624/?ref_=nv_sr_2

Više ni sam ne znam koliko sam puta čuo priču "pravih fanova" o prvom delu Hobita. Priča se sastoji iz dve ključne rečenice ukrašene u zavisnosti od toga koliko ko ceni ove filmove. U suštini one glase: "Nije mi se dopao kao Gospodar prstenova", i "Ovo kao da je pravljeno za decu". Prvenstveno, Hobita ne treba upoređivati sa nečim što mnogi kritičari smatraju jednim od najboljih filmova ikada stvorenim, od kada je sveta i veka. Drugo, Hobit je pravljen u vreme kada je kompjuterska animacija doživela svoj vrhunac i kada je jednostavno lakše i lepše napraviti nešto pomiću vizuelnog efekta nego pomoću maske. I treće, najvažnije. Sam Tolkin je za knjigu "Hobit" izjavio da ju je napisao za svoju unučad, kako bi im je čitao pred spavanje. Dakle, knjiga se vodi kao dečija. A Džekson je iz nje, kombinujući priče sa raznim dodacima iz "Gospodara prstenova" i "Nezavršenih priča" (koje popunjuju sve praznine iz "Gospodara prstenova") uspeo da napravi pravo remek delo, mnogo ozbiljnije i zrelije nego što je to sama knjiga, koja svakako predstavlja književni kalsik. 

Gandalf Sivi i Radagast Smeđi.

Glavne uloge: Martin Freeman (Bilbo Bagins), Ian McKellen (Gandalf) i Richard Armitage (Torin Hrastoštit) 
Sporednih uloga ima pregršt, te ću samo nabrojati one koje su meni bile najzanimljivije: Sylvester McCoy (Radagast), Ken Scott (Balin), Graham McTavish (Dvalin), James Nesbitt (Bofur), Cate Blanchett (Galadrijela)... 
Režija: Peter Jackson
Scenario: Fran Walsh, Philippa Boyens, Peter Jackson, Guillermo del Toro
Žanr: avantura, fantazija 

 Nori, Fili, Dori, Bofur, Gloin , Dvalin, Torin, Balin, Oin, Bombur, Bifur, Ori i Kili

(Spoiler alert - početak) 

Priča počinje kada Gandalf jednog dana dođe u Hobiton i pozove Bilba da krene sa njim u jednu avanturu. Bilbo to odbija, ali Gandalf sutradan dolazi sa trinaest patuljaka u njegov dom. Tada Bilbo shvata šta je povod avanture. Naime, Patuljci su izgubili svoj dom, kraljevstvo patuljaka - Erebor. Strašni zmaj Šmaug bio je opčinjen blagom koje je Torinov deda Thror posedovao, a kao što se to već zna, zmajeve privlači sve što svetluca. Tako je Šmaug razorio Erebor, a patuljci su bili poraženi. U toj bici vilenjaci su ostali sa strane, te je to jedan od glavnih razloga neprijateljstva patuljaka i vilenjaka. Torin, odlučan da povrati svoje kraljevstvo okuplja družinu od trinaest patuljaka, a jedino ko mu fali u toj družini je provalnik koji će u trezoru Erebora pronaći Svetokamen, znamen kraljevstva Erebora, bez koga patuljci ne bi mogli da vladaju. Upravo taj provalnik postaće Bilbo, hobit koji nikada do sada nije otišao u nijednu avanturu. 
Na putu prema Ereboru upoznajemo se sa još dosta novih, ali viđamo i stare, nezaboravne likove. Gandalf nas upoznaje sa čarobnjakom Radagastom, mekom dušom koja voli prisustvo životinja, zatim patuljci svraćaju u Rivendel, gde se ponovo susrećemo sa Galadrijelom, Elrondom i Sarumanom. 


U njihovoj pustolovini ih sa svih strana vrebaju opasnosti (trolovi, goblini i njihov Goblin grad, planinski divovi, varge i orci), ali najveća od njih je Torinov smrtni neprijatelj, bledi ork Azog. Nakon bitke kod borova, dolaze orlovi i odnose družinu na medveđi kamen, odakle počinje Beornova zemlja. Uskoro će družina ugledati Usamljenu planinu, kada se avantura prvog dela završava. Sam film doživljava svoj vrhunac u poslednjoj sekundi, kada u trezoru Erebora Šmaug biva probuđen nakon šezdeset godina. Zadnji kadar je prikaz njegovog oka koje se otvara i obećava da će drugi deo biti prava poslastica za sve fanove Hobita. :) 

(Spoiler alert - kraj)


Iz celog filma mogu izdvojiti dve scene koje su se, po mom mišljenju najviše istakle. Jedna od scena je dolazak patuljaka u Rivendel i priča o Srednjoj zemlji na Belom Savetu, a druga je Bilbov i Golumov susret, inače scena poznatija pod nazivom "Zagonetke u mraku". Uživao sam u sceni u kojoj patuljci večeraju, dok vilenjaci njih služe pravom vegetarijanskom hranom. U produženoj verziji filma, patuljci čak prekidaju muziku vilenjaka i počinju da pevaju neku od njihovih kafanskih pesama, međusobno se gađajući hranom. Ta scena počinje samo trenutak nakon što Gandalf izgovori rečenicu da su "Patuljci plemenit narod, kulturan i uzvišen". Na tu scenu nadovezuje se scena Belog veća (saveta) u kome Gandalf, Saruman, Galadrijela i Elrond razgovaraju o promenama u Srednjoj zemlji, time nagoveštavajući opasnost i zlo koje je sve bliže i bliže. 


Najzanimljivija a ujedno i najbolja scena prvog dela jeste scena u pećini, u kojoj Bilbo pronalazi Sauronov prsten i igra igru zagonetki sa najomiljenjijim stvorenjem Srednje zemlje - Smiglom. Ta scena je bila apsolutno savršena. Animacija Goluma podignuta je na sasvim novi nivo. NJegova faca je sada, pomoću kompjutera, bila u stanju da odglumi sve emocije, od sreće preko besa pa do tuge. Smigl je najbolji vizuelni efekat ovog filma, a cela, pomalo jeziva i neverovatno zabavna scena stavila je krunu na ovaj film. Obožavao sam Smiglovu rečenicu u kojoj on kaže da ako Hobit pobedi, on će mu pokazati put napolje, a ako izgubi, Smigl će ga pojesti celog. Takođe mi se dopalo koliko je dobro unapređena igra njegove dvostruke ličnosti. Tako je on u jednom trenutku postavio najtežu zagonetku, da bi u sledećem trenu sam naglas rekao da zna odgovor na nju, time menjajući svoj mentalni sklop po ko zna koji put. :) 


Vizuelni efekti u filmu su Z.A.P.R.E.P.A.Š.Ć.U.J.U.Ć.I. Trolovi su bili urađeni bolje nego što sam ikada mogao zamisliti, zatim strašni Goblin kralj, pa Smigl, Kameni divovi, orlovi i Azog Skrnavitelj. Azog je zaista pravi zlikovac ovog filma, izgleda opasno, kao da samim stavom govori drugima da mu se ne nađu na putu.

Giljermo del Toro je trebao biti režiser Hobita u startu. Hvala bogu što je napustio film, jer bi tada ovo remek delo bilo potpuni promašaj. Niko ne zna Tolkinov svet bolje od Džeksona. On je taj koji nas je uveo u magiju Srednje zemlje i on je JEDINI čovek koji istim tempom i duhom može nastaviti priču o najvećoj epskoj fantastici ikada. Scenario je odlično urađen, film predivno izbalansiran, ali, tada dolazimo do jedne zamerke, film jeste predug. Nekima se to nije dopalo, kao ključni razlog. Ali ja sam to obožavao. :) 
Maske i kostimi su izuzetni kao i uvek, scenografija i setovi su zaista "Jaw Dropping". Jedino što nisam voleo u ovom filmu jesu goblini i bitka patuljaka sa njima. Delovala je previše nezrelo a fizika u kojoj se likovi nalaze u tom delu filma je apsolutno nemoguća. Šta su oni sve tu preživeli, to nikada niko nije. 

Omiljeni citat (prve reči filma): 
Old Bilbo: My dear Frodo, you asked me once if I had told you everything there was to know about my adventures. And while I can honestly say I've told you the truth, I may not have told you all of it. I am old, Frodo. I am not the same hobbit as I once was. It is time for you to know what really happened.

Neke scene u filmu su bile nepotrebno duge, a jedna scena, kao što već rekoh mi se skoro uopšte nije dopala. Svejedno, ovo je jedan od mojih omiljenih filmova. Za nekoliko dana izlazi drugi deo, koji će, nadam se ipuniti naša očekivnja. Ne mogu da izdržim da vidim kako će Šmaug progovoriti i raširiti svoja krila. Ocenjujem "The Hobbit: An Unexpected Journey" ocenom 8/10, istom kao i na sajtu IMDb. :) 

Trejler pogledajte ovde: