Nikada u životu mi se nije desilo da sam jedan isti film gledao dva puta u bioskopu i to dva dana za redom. Pritom, nikada se nisam susreo sa dužim filmom, a da nije u pitanju produžena verzija. Ovaj tročasovni rolerkoster uvukao mi se pod kožu, a likove sam zavoleo kao da su stvarni. Što je najbolje od svega, jesu, stvarni su, a priča, koja se u nekim trenucima čini neverovatnom, zaista je bila deo života likova. Skorseze je umetnik, vizionar i jedan od najboljih režisera na svetu. Ovog puta je napravio film, koji je svetlosnom brzinom uleteo u moju "Top 5" listu omiljenih filmova ikada.
Do sada sam već u tri kritike pisao o mom divljenju prema glumačkoj veličini- DiKaprio. Ako ste mislili da ću ovog puta preskočiti deo zvan "Hvaljenje Leonarda", prevarili ste se. :) Pogledao sam skoro sve filmove dotičnog. Svakim filmom njegove glumačke sposobnosti su sve bolje i bolje. "Shutter Island", "Inception", "Django Unchained", "The Great Gatsby", a onda dolazimo do njegovog poslednjeg: "THE WOLF OF WALL STREET"! Zlatne krune njegove besprekorne karijere. Plakao sam od smeha i ushićenja u nekim scenama u kojima je on izvodio bravure koje zaslužuju sve glumačke nagrade ovog sveta. Svi koji budete gledali film, obratite pažnju na scenu u kojoj Leo pod dejstvom tabletica "Lemmon 714" dolazi do svog belog Lambordžinija i biće vam jasno o čemu pričam. Čovek je neprevaziđen. Ne znam po koji put ću izjaviti sledeću rečenicu. Nijedan glumac na planeti Zemlji trenutno ne zaslužuje Oskara poput Leonarda. No, ne bi me iznenadilo da Akademija ponovo odluči da ga ignoriše i ne nagradi ga makar ni nominacijom.
Glavne uloge: Leonardo DiCaprio (Džordan Belfort), Jonah Hill (Deni Ajzof) i Margot Robbie (Naomi Lapaglia)
Sporedne uloge: Kyle Chandler (Agent Patrik Denham), Rob Reiner ("Pobesneli" Maks Belfort), Jon Bernthal (Bred), P.J. Burne (Niki Koskof), Brian Sacca (Robi Fajnberg), Kenneth Choi (Čester Ming), Henry Zebrowsky (Alden Kuferberg)...
Režija: Martin Scorsese
Scenario: Terence Winter (scenario), Jordan Belfort (Knjiga)
Žanr: biografija, krimi, komedija
(Spoiler alert - početak)
Džordan Belfort je hedonista željan uspeha i novca. On dolazi na Vol Strit u potrazi za bogatsvtom koje će ga izvući iz siromaštva u kojem je odrastao. Već prvog dana, on dobija savete šefa Mark Hane i počinje da upoznaje Vol Strit u punom svetlu (kurve, droga, novac, psovke). Ali, nakon što je kompanija za prodaju akcija u kojoj je radio doživela pad zbog berzanskog kraha velike filme koja im je bila klijent, on ostaje sam na svome. Tada okuplja svojih pet najboljih prijatelja i osniva kompaniju za prodaju takozvanih "Roze papira" - akcija sa malom vrednošću na berzi, koju će kasnije nazvati "Straton Oakmond". Njima se pridružuje i jevrej Deni Ajzof, ambiciozni čudak, koji daje otkaz na svom poslu nakon što mu je Džordan pokazao ček sa zaradom u prethodnom mesecu (72000 dolara). Upravo u tom trenutku počinje istinita priča za pamćenje, ispunjena najčudnijim događajima koje sam ikada video. Raskalašna priča o seksu, narkoticima, spletkama i cinkarenjima. Na svom putu Džordan se susreće sa mnogo likova i živi deset života u jednom danu. Ali, upravo njegov najbliži prijatelj će mu doći glave, kada Stiv Maden (poznati dizajner ženske obuće) počne da prodaje svoj deo akcija, a agent Patrik Denham nakupi dovoljno dokaza da osudi Džordana za ilegalnu zloupotrebu berze. Životna priča Džordana Belforta se ne završava u zatvoru, već njegovim ponovnim rađanjem i usponom u svetu milionera.
(Spoiler alert - kraj)
Ovog puta imali smo priliku da vidimo DiKaprija u potpuno drugačijem svetlu. Njegov lik doživljava transformaciju iz lika dvadesetdvogodišnjeg ambicioznog poštenjaka u hedonistu i narkomana. Upravo tu je Leonardo zablistao. U toj postepenoj promeni i činjenici da novac zaista može promeniti život. NJegova gestikulacija i mimika u scenama u kojima on priča svojim radnicima kako da se ponašaju dok nagovaraju svoje klijente da kupe akcije je vrhunska, pogotovo ona u kojoj on udara mikrofonom u svoju glavu, potpuno omamljen svojim govorom, nivoom testosterona u prostoriji za rad i gromoglasnim aplauzima hipnotisane publike. Džordana sam doživeo kao oličenje đavola. Uprkos tome, on je i dalje moj omiljeni lik u filmu. Naravno, kako jedan Skorsezeov film ne može proći a da gledalac pritom ne zavoli makar tri lika, istakli su se Jonah Hill i Margot Robbie koji su apsolutno opravdali svoje prisustvo u Skorsezeovom spektaklu.
Džona Hil je jedan od onih glumaca za koje smo pričali da je dobar glumac, ali ništa više od toga. No, kako vreme prolazi, svaka uloga koju dobije postaje sve zahtevnija, a on definitivno postaje jedan od mladih glumačkih zvezda vredna pažnje. U ovom filmu, bio je bez premca. Bravure koje je on izvodio bile su urnebesne. NJegove promene raspoloženja prilikom konzumiranja droge (pogotovo njegova faca kada on i Džordan probaju krek i odu da trče)...ideje koje on ima, gutanje zlatne ribice...itd itd... :) Po mom mišljenju najveće pozitivno iznenađenje u filmu. Voleo bih da dobije Oskar nominaciju za sporednu mušku ulogu.
Još jedno od iznenađenja bila je do sada meni nepoznata glumica Margot Robbie, koja je zablistala u ulozi Džoradnove druge žene. Pre svega, devojka je PRELEPA. Ubedljivo jedna od najlepših žena u svetu glume uopšte. Počevši od njenih očiju pa do bombastičnog tela. Ona je jedini glavni ženski lik u filmu, a bogami, svi muškarci su za njom uzdisali svakog puta kada bi se pojavila na platnu. Moram biti iskren da ovaj pasus nije nastao iz mog oduševljenja prema njenoj glumi, već prema njenom izgledu. Nadam se da će Margot u bliskoj budućnosti zablistati u nekom "superherojskom" filmu, jer ima sve predispozicije da na taj način osvoji Holivud.
A sada, malo priče o (nemam adekvatan atribut kojim bih opisao sledeću imenicu) režiji Martina Skorsezea. Ona predstavlja umetnost samu za sebe. Način na koji on uvodi likove u priču, neverovatna kamera koja ima tako prepoznatljiv stil... Zamrzavanje kadrova, i ubacivanje fotografija u trenutku govora... Ovo o čemu pričam obeležilo je dve scene u toku filma. Prva je kada režiser po prvi put prikazuje žutog Jaguara, a druga u sceni u kojoj Leonardo svom klijentu priča o kompaniji koja prodaje uređaje za otkrivanje radarskog zračenja. Naravno, ima još dosta scena (restoran japanske hrane na kraju filma, itd) ali ove dve su mi se najviše dopale.
Sve, sve, sveee što je Skorseze uradio u svojoj karijeri obožavam. No dolazimo do trenutka koji možda nekome smeta. Previše psovki. Nažalost, tu je u pitanju scenario. Meni se to nije dopalo u filmu "The Departed", ali ovde mi je savršeno leglo. Upravo te psovke pospešuju shvatanje likova koji rade na berzi. Dozvoljavaju nam da razumemo njihov mentalni sklop. Da, jeste, skoro svaka treća reč je bio vulgarizam, ali to u ovom slučaju deluje simpatično i komično. Dalje, čuo sam komentare da su u filmu preterali sa eksplicitnim scenama seksa, kao i primedbe feministkinja da su žene u filmu samo predmet požude. Jeste, scene su bile zaista intrigante, pogotovo ona na samom početku u kojoj Leo šmrče kokain sa zadnjice prostitutke koju je unajmio. Ali svi trebaju shvatiti da je Džordanov život jednostavno bio takav. Na njegovom poslu su ljudi imali seksualne odnose na hodnicima, u liftovima, u WC-u, dovodio je prostitutke koje su ljudi gledali dok imaju odnos sa nekima iz kancelarije... Jeste, čudno je, ali istinito. Upravo je to čar ovog filma. Prikazivanje nečega što do sada niko nije video u tom obliku. Skaliranje društvenog statusa Skorseze je suptilno predstavio kroz prikaz tri kategorije prostitutki, izražene kroz njihovu novčanu tarifu.
Čekanje se DEFINITVNO isplatio, a Skorseze je ispolirao ovaj film do savršenstva. Tvrdim da su svi oni koji su pogledali film u jednom trenutku poželeli da se nađu u koži Džordana Belforta i prožive makar minut njegovog života. Definitivno jedan od najboljih filmova ove godine. Jednom rečju "The Wolf of Wall Street" je:
http://www.imdb.com/title/tt0993846/?ref_=hm_inth_t3
Do sada sam već u tri kritike pisao o mom divljenju prema glumačkoj veličini- DiKaprio. Ako ste mislili da ću ovog puta preskočiti deo zvan "Hvaljenje Leonarda", prevarili ste se. :) Pogledao sam skoro sve filmove dotičnog. Svakim filmom njegove glumačke sposobnosti su sve bolje i bolje. "Shutter Island", "Inception", "Django Unchained", "The Great Gatsby", a onda dolazimo do njegovog poslednjeg: "THE WOLF OF WALL STREET"! Zlatne krune njegove besprekorne karijere. Plakao sam od smeha i ushićenja u nekim scenama u kojima je on izvodio bravure koje zaslužuju sve glumačke nagrade ovog sveta. Svi koji budete gledali film, obratite pažnju na scenu u kojoj Leo pod dejstvom tabletica "Lemmon 714" dolazi do svog belog Lambordžinija i biće vam jasno o čemu pričam. Čovek je neprevaziđen. Ne znam po koji put ću izjaviti sledeću rečenicu. Nijedan glumac na planeti Zemlji trenutno ne zaslužuje Oskara poput Leonarda. No, ne bi me iznenadilo da Akademija ponovo odluči da ga ignoriše i ne nagradi ga makar ni nominacijom.
Glavne uloge: Leonardo DiCaprio (Džordan Belfort), Jonah Hill (Deni Ajzof) i Margot Robbie (Naomi Lapaglia)
Sporedne uloge: Kyle Chandler (Agent Patrik Denham), Rob Reiner ("Pobesneli" Maks Belfort), Jon Bernthal (Bred), P.J. Burne (Niki Koskof), Brian Sacca (Robi Fajnberg), Kenneth Choi (Čester Ming), Henry Zebrowsky (Alden Kuferberg)...
Režija: Martin Scorsese
Scenario: Terence Winter (scenario), Jordan Belfort (Knjiga)
Žanr: biografija, krimi, komedija
(Spoiler alert - početak)
Džordan Belfort je hedonista željan uspeha i novca. On dolazi na Vol Strit u potrazi za bogatsvtom koje će ga izvući iz siromaštva u kojem je odrastao. Već prvog dana, on dobija savete šefa Mark Hane i počinje da upoznaje Vol Strit u punom svetlu (kurve, droga, novac, psovke). Ali, nakon što je kompanija za prodaju akcija u kojoj je radio doživela pad zbog berzanskog kraha velike filme koja im je bila klijent, on ostaje sam na svome. Tada okuplja svojih pet najboljih prijatelja i osniva kompaniju za prodaju takozvanih "Roze papira" - akcija sa malom vrednošću na berzi, koju će kasnije nazvati "Straton Oakmond". Njima se pridružuje i jevrej Deni Ajzof, ambiciozni čudak, koji daje otkaz na svom poslu nakon što mu je Džordan pokazao ček sa zaradom u prethodnom mesecu (72000 dolara). Upravo u tom trenutku počinje istinita priča za pamćenje, ispunjena najčudnijim događajima koje sam ikada video. Raskalašna priča o seksu, narkoticima, spletkama i cinkarenjima. Na svom putu Džordan se susreće sa mnogo likova i živi deset života u jednom danu. Ali, upravo njegov najbliži prijatelj će mu doći glave, kada Stiv Maden (poznati dizajner ženske obuće) počne da prodaje svoj deo akcija, a agent Patrik Denham nakupi dovoljno dokaza da osudi Džordana za ilegalnu zloupotrebu berze. Životna priča Džordana Belforta se ne završava u zatvoru, već njegovim ponovnim rađanjem i usponom u svetu milionera.
(Spoiler alert - kraj)
Ovog puta imali smo priliku da vidimo DiKaprija u potpuno drugačijem svetlu. Njegov lik doživljava transformaciju iz lika dvadesetdvogodišnjeg ambicioznog poštenjaka u hedonistu i narkomana. Upravo tu je Leonardo zablistao. U toj postepenoj promeni i činjenici da novac zaista može promeniti život. NJegova gestikulacija i mimika u scenama u kojima on priča svojim radnicima kako da se ponašaju dok nagovaraju svoje klijente da kupe akcije je vrhunska, pogotovo ona u kojoj on udara mikrofonom u svoju glavu, potpuno omamljen svojim govorom, nivoom testosterona u prostoriji za rad i gromoglasnim aplauzima hipnotisane publike. Džordana sam doživeo kao oličenje đavola. Uprkos tome, on je i dalje moj omiljeni lik u filmu. Naravno, kako jedan Skorsezeov film ne može proći a da gledalac pritom ne zavoli makar tri lika, istakli su se Jonah Hill i Margot Robbie koji su apsolutno opravdali svoje prisustvo u Skorsezeovom spektaklu.
Džona Hil je jedan od onih glumaca za koje smo pričali da je dobar glumac, ali ništa više od toga. No, kako vreme prolazi, svaka uloga koju dobije postaje sve zahtevnija, a on definitivno postaje jedan od mladih glumačkih zvezda vredna pažnje. U ovom filmu, bio je bez premca. Bravure koje je on izvodio bile su urnebesne. NJegove promene raspoloženja prilikom konzumiranja droge (pogotovo njegova faca kada on i Džordan probaju krek i odu da trče)...ideje koje on ima, gutanje zlatne ribice...itd itd... :) Po mom mišljenju najveće pozitivno iznenađenje u filmu. Voleo bih da dobije Oskar nominaciju za sporednu mušku ulogu. 
A sada, malo priče o (nemam adekvatan atribut kojim bih opisao sledeću imenicu) režiji Martina Skorsezea. Ona predstavlja umetnost samu za sebe. Način na koji on uvodi likove u priču, neverovatna kamera koja ima tako prepoznatljiv stil... Zamrzavanje kadrova, i ubacivanje fotografija u trenutku govora... Ovo o čemu pričam obeležilo je dve scene u toku filma. Prva je kada režiser po prvi put prikazuje žutog Jaguara, a druga u sceni u kojoj Leonardo svom klijentu priča o kompaniji koja prodaje uređaje za otkrivanje radarskog zračenja. Naravno, ima još dosta scena (restoran japanske hrane na kraju filma, itd) ali ove dve su mi se najviše dopale.
"The Wolf of Wall Street" je film sa najjačim dijalozima i monolozima u prethodnih nekoliko godina. Oduševio me je razgovor izeđu Džordana i Pobesnelog Maksa, u kome pričaju o ženama tog vremena. Monolozi i govori koje Džordan priča su inspirativni i ulivaju nadu u sve ljude koji rade za njega. On je bio i ostao ideal za mnoge, iako se bavio ilegalnim radom. Scenario filma je izvaredan, priča dinamična, jednostavno nema jednog sekunda slobodnog vremena. Tri sata prolaze neverovatno brzo. Još jedan od aduta filma jeste soundtrack koji je bio O.D.L.I.Č.A.N! Kao šlag na torti, na samom kraju filma, pravi Džordan Belfort najavljuje sebe samog, pre nego što Leo izađe na scenu. To je bilo tako lepo iznenađenje! :)
Omiljeni citat:
Jordan Belfort: My name is Jordan Belfort. The year I turned 26, I made 49 million dollars which really pissed me off because it was three shy of a million a week.
AWESOMETACULAR!
Trejler pogledajte ovde:
