4. децембар 2013.

The Hunger Games: Catching Fire - Igre Gladi: Lov na Vatru

KONAČNO! Prošle su dve nedelje od premijere filma, a moje uzbuđenje oko njega još uvek nije splaslo. Čekanje se svakako isplatilo. Ovo je verovatno jedna od najboljih adaptacija knjige na velikom platnu IKADA, a sam film uz LotR trilogiju jedan od omiljenih do sada. Nisam želeo da pišem kritiku dok mi se utisci ne slegnu, ali sada, kada sam krenuo da pišem, shvatam da se utisci neće sleći još narednih mesec dana. U ovoj kritici očekujte samo reči hvale, jer za ovaj film nemam ništa loše reći.
HAPPY HUNGER GAMES
and
MAY THE ODDS BE EVER IN YOUR FAVOR! :) 

http://www.imdb.com/title/tt1951264/?ref_=hm_cht_t1 

Sve je počelo čitanjem knjige pre čitavih godinu dana. Čitao sam je bez prestanka uvučen u njenu fantastičnu radnju. Kada sam završio poslednju stranicu knjige, samom sebi sam rekao da će biti nemoguće preslikati radnju knjige na platno, a da bi bilo kakav drugi način predstavljanja "Lova na vatru" vernim fanovima bio potpuno pogrešan. Nekoliko dana pred premijeru ponovo sam pročitao nekoliko poslednjih poglavlja te sam iznova počeo da osećam istu onu brigu: "Da li će film ispratiti ovako savršenu knjigu?!". Potajno sam mislio da je odgovor "Ne", pošto do sada nijedan film koji je rađen po knjizi (a da sam ga ja gledao) nije urađen tako da u potpunosti isprati knjigu (samo se setite poslednjeg dela Hari Potera, prilikom čijeg gledanja sam doživeo razočaranje decenije). Opremljen pravom fanovskom garderobom koja uključuje majicu sa krejinim simbolom i ogrlicom sa motivom iz filma, sa još desetak pravih fanova otišao sam na premijeru filma. IMAO SAM ŠTA DA VIDIM. :) 

Glavne uloge: Jennifer Lawrence (Ketnis), Josh Hutcherson (Pita)
Sporedne uloge: Liam Hemsworth (Gejl), Sam Clafin (Finik), Elizabeth Banks (Efi), Woody Harrelson (Hejmič)...
Režija: Francis Lawrence
Žanr: Akcija, Avantura, Si-Fi, Romansa


(Spoiler alert - početak) 

Ovaj opis radnje filma će biti najkraći do sada, pošto zaista ne želim da kvarim film onima koji ga nisu gledali, a koji će, možda, pročitati kritiku.
Nakon sedamdeset i četvrtih Igara gladi, Ketnis i Pita kreću na pobedničku turneju na kojoj počinju da shvataju da je njihova pobeda u Igrama bila okidač koji je narodu šriom Panema bio potreban već godinama. Revolucija počinje bunom naroda, svi žele da Igre prestanu da postoje, da deca prestanu da ginu. LJudi žele da žive slobodno bez uzda u kojima ih Kapitol drži već sedamdeset i pet godina. Predsednik Snou smišlja najnoviji plan. 
Za četvrt vekovno zatomljenje Snou objavljuje da će učesnici Igara biti odabrani iz grupe dosadašnjih pobednika (što znači da učesnici Igara mogu imati od 12 - 85 godina). To za Ketnis naravno znači ponovni povratak u arenu, dok Pita ovog puta volontira i kreće sa njom. Arena je zamišljena da bude najsmrtonosnija do sada, a protivnici su jači nego ikad. Ali, kada savezi krenu da se formiraju, sve postaje drugačije nego što se na početku činilo. 

(Spoiler alert - kraj) 



Moram priznati da je ovo film koji sam najviše čekao u prethodnih godinu dana. Čak više nego drugi deo Hobita, iako sam u prvom planu Džeksonov najveći obožavalac. Prvi deo filma je bio odličan, ali ne ni izbliza dobar poput drugog. Radnja se razlikovala od knjige, vizuelni efekti su bili slabiji, budžet duplo manji od budžeta drugog dela, a ni režiser nije baš zablistao. 

Ali zato drugi deo. "Lov na vatru" me je iznenadio i obradovao kao nijedan film do sada. Od prvog minuta se vidi da će biti savršen. Od prvog Ketnisinog "mini nervnog sloma" u kome se očito vidi poboljšanje u njenoj već besprekornoj glumi. Film se razvija perfektno. Odličan uvod ispraćen je sa čitavih sat vremena pobedničke turneje da bi zatim usledilo nekih dvadesetak minuta zatišja pred buru zvanu Arena. Ritmičnost koja se provlači kroz oba filma me oduševljava. Vremenski period odigravanja nekog događaja je savršen. Da je minut duži bio bi predugačak, da je minut kraći, nešto bi falilo. "Lov" je predivno izbalansiran. Čitav klimaks i vrhunac filma završen je još većim vrhuncem u kojem se otkrivaju sve tajne. Tako da kraj filma nije na neki način "zatišje pred novi deo". Ne, ovde je u pitanju tek novi početak koji je Ketnisina faca na kraju filma predstavila u najopasnijem i najboljem svetlu. 

Ključni razlog zbog kojeg je drugi deo ovako dobar jeste novi režiser i novi scenarista. U pitanju su Frencis Lorens i "mastermind" cele priče, pisac trilogije, Suzan Kolins. 

Dženifer i Frencis. 

Gledajući film, stekao sam utisak da su režiser i scenaristi konačno seli za sto i rekli "Hajdemo da uradimo nešto za fanove. Hajde da napravimo ovaj film baš onako kako ga je Suzan zamislila i nikako drugačije. Zaradili smo mnogo novca nakon prvog dela, uložićemo duplo u budžet. Dame i gospodo, hajde da pravimo najbolji film 2013. godine.". I neverovatno je da su uspeli. Ispratili su SVAKI detalj knjige, ubacili scenu sa kockom šećera, poboljšali vizuelne efekte na nivo 10/10, približili glumce jedne drugima (te se među njima oseća još bolja energija nego u prvom delu). Sve su uradili savršeno. Apsolutno sve. "Lov na vatru" je po mom mišljenju najbolji film ove godine. Nikada nisam izašao toliko zadovoljan iz bioskopske sale kao nakon njega...

Sada želim da malo prokomentarišem neverovatnu Dženifer Lorens. Prvenstveno, ona za mene predstavlja najbolju glumicu do trideset godina u svetu filma. U "Silver Linings Playbook-u" je zabljirilala, a onda se na set "Lova na vatru" vratila sa titulom oskarovke. Da li se promena Ketnisinog lika u odnosu na prvi deo vidi?! I te kako! Dženifer je opuštena, potpuno svoja. Ona je Ketnis. I niko drugi. Ona je ta koja drži ceo film u rukama. Kada se samo setim scene iz lifta. U toj sceni 90% face koju je ona napravila zapravo bila Dženifer, a svega 10% Ketnis. 



Da, malo je reći da mi je ovo verovatno omiljena scena u filmu. Džoana je odlična. Nisam je ovako zamišljao kada sam čitao knjigu, ali zato kada sam je prvi put video u trejleru, svhatio sam da je ona odličan pogodak. 

Dalje, scene akcije su bile odrađene fenomenalno. Bukvalno od prve sekunde kada tributi uđu u Arenu kreće haos koji ne staje do kraja. Na svakih sat vremena (u filmu) se dešava neka nova opasnost, mučenje ne prestaje. Ovog puta to nije samo telesno mučenje, već i psihičko (scena sa krejama). Konkretno meni omiljena scena akcije jesu majmuni u šumi koji krvoločno napadaju tribute. 


Režiser je iz svakog glumca izvukao najbolje u bilo kojoj situaciji da su se našli. Tako je Pita ponovo zablistao u Cezarovoj emisiji, Snou bio najveći douchbag u istoriji Panema, Plutarh se pretvorio iz zla u dobro... Ali onda dolazimo do lika koji tumači *nemam izraz kojim bih je okarakterisao* Elizabet Banks, poznatija kao EFI TRINKET. Ona je moj omiljeni lik u celoj trilogiji. Svi koji su mislili da su u prvom delu videli nju u punom sjaju, prevarili su se. Ona je zračila harizmom u ovom delu, bila je APSLUTNO savršena. Jasno se mogla uočiti njena promena prema Ketnis i Piti, koje je zavolela i koji su joj postali deo života. Tako da Efi nije ona stara nakinđurena plavuša, već brižna žena spremna da uradi sve za svoje prijatelje. 

Kamera (naročito u Areni) je bila odlična, kao i bilo drugi aspekat filma. Vizuelni efekti, zvuk, scenografija, KOSTIMI (saaavršeni saaavršeni kostimi!), šminka... Nemam ni jednu jedinu zamerku. Slobodno mogu izgovoriti sledeću rečenicu: " Lov na vatru je moj omiljeni film!".

Citat koji mi se najviše dopao izgovorila je Džoana, i u njemu je cela suština filma, kako ovog, tako i sledećeg: 
"Make him pay for it!"

Pitam se da li iko ko bude pročitao ovu kritiku misli da "Lov na vatru" neću oceniti maksimalnom ocenom. To bi bila čista ludost. Ovo savršenstvo od filma i apsolutno neverovatna adaptacija knjige od mene dobija ocenu 10/10. Ne mogu da dočekam da prođu narednih 365 dana do prvog dela "Sjaja slobode". To će tek biti savršeno.

Trejler filma pogledajte ovde: