Inception - Početak

Postoje neki filmovi koji su sasvim solidni. Postoje i oni koji vas oduševe i ostave bez reči, oni koje toliko zavolite da možete slobodno reći: "Ovo je moj omiljeni film!". Ali posebnu kategoriju čini film "Inception". On ne spada među solidne, niti među odlične i filmove bez greške. Nekako je uspeo da se izdvoji iz cele filmske industrije i postavi nedostižne granice. Neponovljivo neverovatan, ovo je film koji ne liči ni na jedan drugi i čija je priča kompleksna i nesvakidašnje inteligentna. Smatram da nikada niko neće ponoviti superiornost ovog filma. Ovako nešto se stvara jednom za sva vremena.

 

http://www.imdb.com/title/tt1375666/?ref_=sr_1

Kada sam ga prvi put pogledao, moram priznati, nisam ga shvatio. Radnja je ipak previše komplikovana za samo jedno gledanje. Tako sam ga pre više od godinu dana ponovo pogledao, ali opet, morao sam da vraćam neke scene unazad, u potrazi za odgovorom koji će razrešiti moje nedoumice. Pre dva dana sam ga pogledao po treći put i konačno, shvatio ga u potpunosti. Dva dana nisam ništa pisao, želeći da mi se sve ono što sam video slegne, da bih mogao biti siguran da ono što budem pisao u "spoiler alertu" sa sigurnošću bude tačno. 

Ulazak u dubine neistraženog ljudskog uma je uvek predstavljao veliki zalogaj za sve režisere i scenariste. Ali zato ovaj film predstavlja jedan novi pogled na još uvek stoprocentno neistraženu temu "ljudski san". Svi se ponekad zapitamo šta se dešava u nama, te se slike koje vidimo u snu pojavljuju ispod naših kapaka. No, do sada niko nije dao pouzdan i naučno dokazan odgovor. Baš poput ovog filma, sve se zasniva na pretpostavkama koje se i dalje istražuju. Zanimljivo je da "Inception" predstavlja sliku o svetu sna na tako uverljiv način, da sam se prosto zapitao, da li će ovako nešto nekada biti moguće!? Za jedno 1000 godina... :) Naravno, ovo je samo moja želja i prosto je nemoguće da će nekada ova tehnologija ulaska u san biti stvarna. Ali danas i godinama unazad, u medicini se koristi hipnoza putem koje se osoba može vratiti u bilo koji trenutak njegovog života. Takođe, ljudima koji su pristali da se na njima vrše hipnotički eksperimenti, u toku samih seansi su dobijali informacije i zadatke (lekari su im ih "usađivali u mozak") koje su nakon buđenja iz hipnoze uredno izvršavali. Tako da sam na neki način povezao hipnozu sa idejom koju je scenarista imao dok je pisao rednju filma. "Filmska verzija hipnoze" je daleko inovativnija i zanimljivija, a da bi bila još zagonetnija, scenarista je odlučio da se pozabavi temom sna i nivoima koje jedan san ima. 

 

Totemi pomoću kojih svi koji sanjaju znaju da li su u snu ili u realnosti.

Ovo je Kobov totem. Sve dok se čigravneprestano vrti znači da je Kob u snu.

Glavne uloge: Leonardo DiCaprio (Kob), Joseph Gordon-Levitt (Artur), Marion Cotillard (Mal), Tom Hardy (Ejms) i Ellen Page (Arijandna)

Sporedne uloge: Ken Watanbe (Saito), Cilian Murphy (Robert Fišer), Dileep Rao (Jusuf) i Michael Cane (Majls)

Režija i scenario: Cristopher Nolan

Žanr: akcija, avantura, triler, misterija

(Spoiler alert - početak)

Kob je radnik korporacije koja je izmislila mašine pomoću kojih se ulazi u san. Film počinje samim krajem i scenom u kojoj se Kob vraća po Saita. Posle toga vidimo Saita u mladosti i Koba koji u trećem nivou Saitovog sna pokušava da ukrade informacije koje su od velike važnosti za njegovu korporaciju. Kada je uspeo da se dokopa onoga po šta je ušao na treći nivo, san mu se urušava i on ostaje na drugom nivou na kome Saito otkriva da je i dalje u snu. Arhitekta koji je izgradio san je promenio materijal tepiha u sobi, te je Saito prepoznao da i dalje sanja i nije želeo da progovori ni reč na temu informacija sa trećeg nivoa. Kada se konačno probudio, zatekao je sebe kako sedi u vozu. Kob i njegov pomoćnik Artur su odavno pokupili svoje stvari i otišli.

(Slika desno - Mal i Kob)

Ubrzo saznajemo da Kobu nije dozvoljen ulazak u Ameriku zbog zločina koji je počinio. Naime svi smatraju da je on ubio svoju ženu Mal, ali zapravo, ona je izvršila samoubistvo, a prethodno obavestila sve advokate i psihijatre da ju je Kob nekada maltretirao i pretio ubistvom. Naravno, to je laž. Ona ujedno predstavlja Kobovo sećanje koje se javlja svaki put kada se on poveže sa mašinama za san. Osvetoljubiva Mal često sabotira njegove planove u snovima i zato predstavlja pretnju za sve koji su povezani na mašinu. Nakon što Saito sklopi dogovor sa Kobom, Kob odlazi da pronađe novog arhitektu. Dogovor je bio da ako Kob uspe da izvrši usađivanje ideje u mozak Roberta Fišera, Saito će izvršiti par poziva koji će omogućiti Kobu da slobodno uđe u Ameriku i vidi svoju decu od koje je godinama odvojen. Ideja koju bi trebao da "usadi" Robertu u mozak jeste: "Moram podeliti očevo industrijsko carstvo!", jer bi u suprotnom vladao čitavom industrijom u svetu, a upravo to je ono što Saito ne želi. Kob ubrzo sakuplja ekipu koja će učestvovati u Usađivanju. Nju pored Koba i Artura čine Arijadna - novi arhitekta, genijalna devojka sposobna da napravi bilo kakav san i optičku varku; Ejms - vrhunski glumac i poznavalac programa, njegove mogućnosti transformisanja iz jedne osobe u drugu dosta pomaže celoj ekipi; Jusuf - hemičar zadužen za sedative koji će ih uspavati. Sa njima kreće i Saito, koji želi da se uveri u tačnost onoga što pričaju da će uraditi.

 

Artur i Ejms.

U snovima svi oni ulaze u glavu Roberta Fišera i na putu do rešenja se spuštaju do trećeg nivoa. Jedna od težih stvari jesu cimanja koja će buditi sve pri izlasku iz poslednjeg nivoa u pređašnji. Ta cimanja predstavljaju slobodan pad, te tako na prvom nivou Jusuf se u kolima zaleće u more, u drugom Artur eksplozivom pokreće lift, a u trećem Kejs uništava zgradu te tako svi "slobodno propadaju". Upravo na trećem nivou ideja koju su gradili u prethodna dva biva usađena u Robertovu glavu, ali pošto je prethodno ubijen, Kob i Arijadna su se spustili u četvrti nivo ili takozvani limbo, da bi iz njega izvadili Roberta. Naime, svako ko umre u snovima prilikom usađivanja biva poslat u limbo, koji su Kob i Mal zajedno izgradili. Takođe iz njega vade i Saita (sam početak filma) koji je godinama živeo zatočen u njemu, te je tu dočekao svoju starost, pošto vreme u snovima traje mnogo duže nego u realnosti i eksponencijalno raste pri silaslku sa nivoa na nivo. Tada se raščišćava priča oko Mal i Koba, koji joj saopštava da je na njoj prvi put izvršio usađivanje ideje. Pošto su njih dvoje razrađivali mašinu za snove, zapali su u krizu da ne znaju šta jeste, a šta nije realnost. Kada su u snovima ostarili, Kob i ona izvršavaju samoubistvo i vraćaju se u sadašnjost. Prethodno Kob je Mal usadio ideju da taj svet u kome žive nije stvaran (jer ona nije želela da se probudi), ali nije pretpostavio da će se ta ideja razvijati i kada se budu vratili u realnost. Ona se ubija, želeći da se probudi u drugom, pređašnjem svetu. Nakon usađivanja ideje u Roberta, Saito održava svoje obećanje, a Kob se vraća svojoj deci. Na kraju filma Kob baca svoj totem - čigru, da bi proverio da li i dalje sanja. U tom trenutku u sobu utrčavaju njegova deca, a čigra ostaje za njim na stolu. Film se završava a čigra se i dalje vrti, doduše sa naznakom da će uskoro prestati, ali ipak, gledaocima se ostavlja veliki znak pitanja - da li Kob i dalje sanja ili je budan?

(Spoiler alert - kraj)

Nemoguće je opisati radnju filma u nekoliko rečenica. Svestan sam dužine spoiler alerta, ali jednostavno nisam umeo drugačije. To je najkraće moguće prepričavanje radnje. Gore sam postavio grafik snova iz filma koji na lep način skraćuje razmišljanja na temu "šta je gde i gde je kada" :) :).

Apsolutno sve u "Inceptionu" je savršeno! SVEEEEEE! Režija - 10/10, scenario 20/10, gluma, kamera (apsolutno zaprepaaaaašćujuća!), montaža, boja, muzika... VIZUELNI EFEKTI - čisto savršenstvo (pogotovo scena u kojoj Arijadna po prvi put gradi san)! Nema nijednog trenutka koji mi se nije dopao! Postoje neke scene koje su me potpuno ostavile bez teksta, poput onog dela u kome se Artur u beztežinskom stanju tuče u hodniku. Kada sam saznao da je režiser odlučio da napravi čitav hodnik, digne ga pet metara od zemlje i zatim ga vrti u vazduhu (sve to da bi ta scena bila stoprocentno savršena) bukvalno sam zinuo od zaprepašćenja. Dakle, ta scena nije kompjuterski efekat, već je prava, i hodnik se zaista okreće!

Leo je ponovo briljirao u svojoj ulozi, mada mi se, iskreno najviše od svih dopala Mal, izgubljena duša, koju je Marion neverovatno odigrala!

Ne vidim šta bih više trebao da kažem osim da je ovo savršen film, konretno meni jedan od najboljih ikada.

Omiljeni citat:

Mal: I'll tell you a riddle. You're waiting for a train, a train that will take you far away. You know where you hope this train will take you, but you don't know for sure. But it doesn't matter. How can it not matter to you where that train will take you?

Ovom filmu ću dati ocenu 9/10. Odličan film koji je po mom mišljenju već postao klasik!

Trejler pogledajte ovde, a ako niste gledali film, VREME JE :) :

Shutter Island - Zatvoreno ostrvo

Nakon nekoliko dana pauze i odmora, odlučio sam da ponovo pogledam ovaj film. Poslednji put sam ga gledao nekoliko meseci nakon što je izašao u bioskope. Samo se sećam da je bila očajna slika, ali da mi se film mnogo dopao. I, naravno, sam kraj mi je ostao u glavi, pa mi ovog puta nije delovao toliko zanimljivo, isključivo zbog toga što sam znao kako će se završiti. Ali znam, da kada sam ga 2010. godine pogledao, ostao sam pored kompa otvorenih usta od iznenađenja. Sličan efekat je bio i sada, iako sam znao radnju. Shvatio sam stvari koje su mi tada bile nejasne i razjasnio neke nedoumice. Zaključak - izuzetno filmsko ostvarenje.

 

http://www.imdb.com/title/tt1130884/?ref_=rvi_tt 

Leonardo DiCaprio je jedan od onih glumaca kod kojih se jasno uočava poboljšanje glumačke sposobnosti. Npr. svi ga znamo iz Titanika, ali svi moramo priznati da ta uloga nije bila baš blistava, niti je pokazala njegov talenat, niti bilo kakvu bravuru. Ali zato, kako je nastavljao da snima filmove, uloge su mu bile različite i koloritne. Svaka uloga je bila priča za sebe, a on je u mojim očima rastao i rastao, da bi na kraju postao jedan od meni najdražih glumaca, a ujedno i najboljih. Uspeo je da oživi nekada postojeće likove poput Howarda Hughesa ("Aviator"), ili J. Edgara u istoimenom filmu, ali je takođe bljirirao u imišljenim ulogama poput Bilija ("The Departed"), Kalvin Kendija ("Django unchained") i na kraju, glumio je jednog od najvećih izmišljenih likova ikada - J. Getsbija u filmu "The Great Gatsby". Dakle njegov spektar uloga je zaista širok, kreće se od ličnosti obolelih u razvoju do opasnih rasističkih negativaca. RESPECT! :)

U ovom filmu Leonardo se našao u koži nervnog bolesnika, koji jedostavno ne može da razlikuje realnost od onoga što je izmislio i sam sebi utuvio u glavu. "Shutter Island" je film prepun neočekivanih obrta, triler kod koga ni u ludilu ne možete naslutiti šta će biti sledeća scena, niti kakav će biti konačan ishod. On počinje da iznenađuje od prvog minuta i nastavlja istim tempom do samog kraja. Mračan, misteričan i bizaran, ovaj film vas definitivno neće ostaviti ravnodušnim. 

 

Glavne uloge: Leonardo DiCaprio (Tedi Daniels) i Mark Ruffalo (Čak Aule)

Sporedne uloge: Ben Kingsley (Dr. Kavlej), Michelle Williams (Dolores) i Max Von Sydow (Dr. Nehring)

Režija: Martin Scorsese

Scenario: Laeta Kalogridis (adaptirani scenario), Dennis Lehane (roman)

Žanr: Drama, triler, misterija

(spoiler alert - početak)

Film počinje na trajektu, koji na Zatvoreno ostrvo dovodi dva detektiva - Tedija, i njegovog pomoćnika Čaka. NJih dvojica su pozvani na ostrvo da razreše situaciju koja je nastala kada je jedna od pacijentkinja jednostavno nestala sa ostrva. Inače, na ostrvu se nalati ludnica za mentalno obolele, kao i zatvor za nasilno mentalno poremećene ljude. Ubrzo se upoznajemo sa doktorima koji rade u ludnicama - Dr, Kalvejem i Dr. Nehringom. Kalvej je tu da uradi sve što je potrebno Tediju i Čaku, te im tako pomaže u istrazi. Ali, od prvog minuta, nakon što se Nehring i Tedi upoznaju, shvata se da sa Tedijem nešto nije u redu. On je umislio da je Nehring nacista. Polako, počinje da mu se javlja slika njegove žene koja je umrla u požaru (kao i njegova deca) i naslućuje se da će uskoro na površinu isplivati mračna strana Tedijeve ličnosti. 

 

Dr. Kalvej, Čak i Tedi

ULTRA SPOILER ALERT

ne čitajte ako niste gledali film!!!

Nakon burnog zapleta dolazimo do vrhunca filma, u kojem, nakon što je Tedi ušao u svetionik, (za koji je smatrao da je laboratorija u kojoj se vrše eksperimenti nad ljudima) shvatamo da je Tedi taj "nestali" pacijent, kao i da njegova žena nije izgubila život u požaru. Naime, jednog dana, nakon što se vratio kući sa posla, zatekao je ženu kako se ljulja na ljuljašci pored jezera. Kada se malo približio, primetio je tri mrtva tela u vodi, a kada mu je žena priznala da je ona ubila njihovu decu i predložila da ih okupaju i našminkaju i izvedu na izlet, Tedi uzima pištolj i ubija svoju ženu. Slika se vraća na ostrvo, gde Tedi ponovo shvata ko je on. Ali, sve ovo se dešavalo više puta. Tedi svaki put shvata svoj pravi identitet - on je takozvani Laedis, (za kog je inače umislio da je on postavio požar i ubio njegovu porodicu) on je ubio svoju ženu itd... Kao i prošlog puta, sve je bilo kratkog daha, kada je sutradan Tedi počeo sve ponovo po starom. Ali, film se završava rečenicom, koju izgovara Tedi:

"Which would be worse - to live as a monster, or to die as a good man?"

Tada se naslućuje da je Tedi sasvim priseban i da svojevoljno pristaje na svoje potpuno uništenje, jer više ne može živeti sam sa sobom.  

(spoiler alert - kraj)

 

Čak i Tedi

Ono što ovaj film čini unikatnim je naravno neočekivani scenario, koji zaista ima efekat "otvorenih usta" nakon što se ceo scenario i priča obistini. Pored scenarija dopala mi se prepoznatljiva režija mastora svog zanata - Martina Skorsezea. NJegovi filmovi su specifični, prepoznatljivi, ne samo po glumačkoj postavci (često su isti glumci u različitim filmovima) već i po predivnom misteričnom stilu. Ne mogu dočekati njegov najnoviji film "Wolf of Wall Street", u kome, ponovo, Leonardo DiCaprio igra glavnu ulogu. 

 

Leo, Michelle i Martin.

Kamera je opasna! :) Boja filma u skladu sa onim emotivnim što ovakav film stvara u gledacima. Boja je neka nijasa sive, pomalo zamućena i naravno, misterična. Muzika je takođe u tom "spooky" stilu. A sada, gluma.

Svako od glumaca ima zahtevnu ulogu. I svako briljira u svojoj. Najviše mi se dopao lik kog tumači Ben Kingsley. On je savršeno prikazao zabrinutog čoveka koji krije tu svoju zabrinutost da bi došao do moralnog cilja koji godinama želi da postigne. Ben Kingsley inače ima nešto nežno i drago u svom pogledu, te je i ovde u ulozi brižnog čoveka koji pati zbog toga što nije  mogućnosti da pomogne drugome - u ovom slučaju Tediju. Michelle je takođe odlična, pogotovo pred sam kraj filma. O Leu ne želim pričati ništa više. Svaka njegova uloga je legendarna! :)

Omiljeni citat:

George Noyce: This is a game. All of this is for you. You're not investigating anything. You're a fucking rat in a maze.

Oceniću ovaj film istom ocenom kao sa IMDb-a - 8/10.

Trejler pogledajte ovde:

Kick - Ass 2

I just saw it and I just have to say... Fuck Rotten Tomatoes, this movie ROCKS! 

Inače trudio sam se da ostanem na nivou, u stilu zrelog brucoša koji više ne koristi psovke u svom govoru. Ali, sada mi se omaklo. I to namerno. Nebulozni komentari i kritike na Rotten Tomatoesu okačite mački o rep! Ovo je najbolji film ovog leta. I definitivno je u rangu prvog dela. Naravno, prvi deo je tvorac jedne nove ideje, te se podrazumeva da je bolji. Ali "Kick-Ass 2" ga prati u stopama. Ko bi rekao da drugi deo neke franšize može biti skoro odličan kao i prvi!? 

This was some MOTHERFUCKING movie! :)

http://www.imdb.com/title/tt1650554/?ref_=sr_1

Nadam se da će ovaj film imati nastavak i da će njegov nastavak imati nastavak, sve dok budu bili dobri poput prva dva dela. Ustvari, neka ih prave koliko god žele, kakvi god da su. Jer ja prosto obožavam ove filmove. Svi likovi su super-kul, radnja je totalno originalna i zabavna, a film kao film ludo dobar. Dva sata su prošla brzinom svetlosti i želeo sam da traje još duže. Moj drug Dalibor, koji je osvojio karte za bioskop (te smo zajedno išli da ga gledamo), je poput mene bio zabrinut pitanjem: "Da li će film biti tako loš, kao što kritike kažu?". Iskreno brinula me je i sama pomisao na onih 28% na R.T. Ali, kao što je i on rekao, nakon što smo izašli iz bioskopa: "Ovaj film uopšte nije loš, čak mi se baš dopao!", tako sam i ja shvatio da "Kick-Ass 2" ne zaslužuje ocenu manju od 7,5. Nije bilo holivudskog klišea, tipičnih za ovakvu vrstu filmova i iako je režiser promenjen (čak i cela produkcijska kuća) drugi deo Kick-Assa je zadržao duh prvog dela i nastavio da oduševljava sve obožavaoce stripova i superheroja. Čak sam i ja jedanput u toku samog filma naglas izgovorio: "Neverovatno je koliko ja volim ovaj film!", nesvestan jačine tona dok sam izgovarao tu rečenicu. Ako niste gledali prvi deo, sedite i pogledajte ga, a onda odite u bioskop i pogledajte drugi deo. Ako vam se prvi deo dopao, ovaj ćete obožavati. Ja moram nabaviti istoimeni strip po kome je film rađen, kako znam i umem. XD

Glavne uloge: Aaron Taylor-Johnson (Dejv i Kick-Ass), Chloe Grace Moretz (Mindi i Hit Girl) i Christopher Mintz-Plasse (Kris i Motherfucker)

Sporedne uloge: Jim Carrey (Colonel Stars and Stripes), Donald Faison (Dr. Gravity), Lindy Booth (Night Bitch), Garett Brown (Dejvov otac) i moram je spomenuti Olga Kurkulina (Mother Russia). 

Režija i scenario: Jeff Wadlow 

Žanr: Akcija i komedija

(Spoiler alert - početak) 

Nakon što je ceo svet čuo za Kick-Assa, mnogi su poželeli da se oprobaju u kostimu superheroja. Tako su nastale grupe prerušenih ljudi koji se bore protiv kriminala. Dejv i Mindi sada idu u istu srednju školu. Sem što Mindi zapravo uopšte ni ne ide, već svakog dana beži sa časova, odlazeći u svoju teretanu gde besomučno trenira. Uskoro joj se i Dejv pridružuje, jer smatra da se treba ponovo vratiti u svoj kostim. Dok njih dvoje treniraju, na drugom kraju grada  Kris, u prvom delu poznatiji kao Red Mist, kuje osvetnički plan protiv Kick-Assa (Kick -Ass mu je ubio oca). Nakon što je Kris slučajno ubio svoju majku (hahahah, ovo čak i smešno zvuči, ali je istinito) dok je bila u solarijumu, on pronalazi njen sado-mazo kostim, navlači ga na sebe i samom sebi daje novo ime - The Motherfucker. On postaje prvi svetski poznati negativac. U međuvremenu Mindi, na nagovor njenog staraoca, pokušava da se uklopi u društvo u školi, ali nakon što je jedne večeri njene drugarice izigraju, ona shvata da je sve to bila samo maska, kao i da je ona u duši Hit Girl. 

Kick-Ass i njegova družina.

Kada Kick-Ass postane član kluba superheroja koji uključuje i likove poput Komandanta zvezda i pruga, Noćne Kurve,  Dr. Gravitacije, počinje rat sa kriminalom. Ali, sa druge strane Motherfucker osniva svoju bandu zlikovaca na čelu sa Majkom Rusijom, ogromnom bodibilderkom i nekadašnjom zatvorenicom. Osveta od strane Kick-Assove družine počinje nakon što Kick-Ass izgubi oca i nakon što Majka Rusija ubije Komandanta zvezda i pruga. Tada se Kick-Ass suočava oči u oči sa Motherfuckerom, a Hit Girl pobeđuje džinovsku Majku Rusiju. Motherfucker biva živ pojeden od strane ajkule koju je kupio za sebe, a ceo film se završava sa nagoveštajem da će biti nastavka. Ja se makar nadam. :) 

(Spoiler alert - kraj) 

Zaista više ništa ne moram dodavati da bih iskazao svoje oduševljenje koje gajim prema ovim filmovima. Jednostavno ih previše volim. :)

Sa tehničke strane film je zadržao sve dobro iz prvog dela. Tuče su odlične. Kamera u toku svake od njih fenomenalna, pogotovo u sceni u kojoj Hit Girl ubija Majku Rusiju. Radnja filma me je iznenadila i iako sam mislio da će priča oko Hit Girl biti čist promašaj (u smislu njenog prilagođavanja u srednjoj školi) ona je ostala svoja, te mi je i dalje omiljeni lik. Chloe je stvarno neverovatna...koliko li je samo trenirala da bi ovako bljirilala u ulozi Hit Girl, pitam se ja?? Sve oko nje mi se sviđa, počevši od izgleda, preko njenog drskog rečnika, pa do neustrašivog načina borbe. :)

 

Aaron je dodao mišićnu masu od prethodnog filma, te sada stvarno igleda super, baš onako kako bi jedan superheroj poput Kick-Assa trebao da izgleda. Soundtrack filma je odličan, svaka pesma diže na noge. Ma, zaista sam oduševljen... :) 

Omiljeni citat: 

Mindy Macready/Hit Girl: You don't have to be a bad ass to be a superhero, you just have to be brave.

Sobzirom da sam prvom delu dao ocenu 8/10, ovaj deo ću oceniti sa 7,9/10. Smanjujem ocenu za 0,1 samo zato što ovaj deo nema originalnu ideju prvog dela. Inače, isto mi se dopada kao i legendarni "Kick-Ass"! :) 

Trejler pogledajte ovde: 

The Mortal Instruments: City of Bones - Instrumenti smrti: Grad kostiju

Zanimljivo je da nikada nisam voleo filmove poput ovog. I  dalje ne shvatam kako sam se odlučio da odem u bioskop. Da, video sam trejler i Lenu Headey, poznatiju kao kraljica Sersei ("Game of Thrones") i odlučio da ga pogledam. Samo zbog nje. Čitao sam kako je očajno prošao po pitanju zarade, i video dosta loših kritika. Čak sam dajući novac za kartu u poslednjem trenutku odlučio da mu ipak dam šansu. I drago mi je zbog toga. Izašao sam iz sale sa osmehom na licu, zadovoljan onim što sam video. Ne u prevelikoj meri, ali ipak zadovoljan. Očigledno je da moja duša voli bilo šta što ima veze sa magijom. Da sam znao da ću videti dosta magije, ne bih se dvoumio oko gledanja u bioskopu, već bih, možda, otišao na premijeru filma. Damn it Harry Potter. XD

http://www.imdb.com/title/tt1538403/?ref_=sr_1

Istina, ovaj film ima dosta elemenata sličnih Hari Poteru. Glavna junakinja na svoj rođendan saznaje da je posebna, drugačija od drugih... Zatim imamo dvorac nevidljiv za obične ljude, magiju, kletve, neku vrstu čarobnih štapića (mada su to u ovom slučaju čarobni kristali), rune, itd... I iako bi se često bunio i pričao da je neki film koji makar malo podseća na HP-a čista glupost, ovog puta moram reći drugačije. Naravno, "Mortal Instruments" je daleeeeeeko od Hari Potera koji je obeležio čitavu deceniju filmskog stvaralaštva. Ali, ne mogu se složiti sa kritikama da je ovaj film toliko loš. Čak suprotno. Dobar je, sasvim solidan. Imalo je par trenutaka koji su me potpuno razočarali, ali je sve to zajedno trajalo svega pet minuta. Taj "ljubavni kliše". Ali zato je kraj objasnio neke stvari i taj kliše je postao potpuno unikatan. Od početka do kraja filma bukvalno nisam trepnuo. A kraj i razjašnjavanje i ujedno uništenje tog ljubavnog klišea me je potpuno iznenadio i oduševio. Nekako se očekuje da se jedan teenage film u kome imamo dvoje zaljubljenih na kraju završi dobro po njihovu vezu, zar ne?? :)

Lena Headey - Džoselin

Glavne uloge: Lily Collins (Kler), Jamie Bower (Džejs), Robert Sheehan (Sajmon).
Sporedne uloge: Lena Headey (Džoselin), Jonatan Rhys Meyers (Valentin), Jared Harris (Hodž) i CCH Pounder (Dorotea)...
Režija: Harald Zwart
Scenario: Jessica Postigo, inače film je rađen po istoimenom romanu koji je napisala Cassandra Clare.
Žanr: Avantura, misterija, drama, romansa

(spoiler alert - početak)

Diskoteka. Svi obučeni u darkersku garderobu. U gužvi u klubu su i Kler i Sajmon, inače najbolji prijatelji. Odjednom, Kler u masi ugleda plavokosog momka Džejsa kako ubija jednog mladića koji je njih dvoje uveo u klub. Džejs vadi svoj mač iz tela mladića i automatski se okreće u pravcu Kler, očito iznenađen njenim vriskom. Tako je sve počelo. Kler je spazila nešto što niko drugi sem nje u klubu nije video. Ona je posebna, nije poput ostalih Zemljana. Ona je Senolovac, mada toga još uvek nije svesna. NJena majka je takođe jedna od njih. Ali, ni to mlada Kler ne zna. Kada Kler dobije poziv od majke koja joj kaže da nikako ne sme da se vrati kući (napala su je dva čoveka i od nje tražili zlatni pehar) njen život se zauvek menja. Ona se zajedno sa Džejsom, Sajmonom i ostalim Senolovcima upušta u avanturu u kojoj nikome ne može da veruje. NJen cilj - pronaći zlatni pehar i svoju majku. 

Izabel (Jemima West), Sajmon, Kler, Alek (Kevin Zegers) i Džejs

Pošto je Džejs više puta spasao Kleri život, ona u njemu pronalazi nešto što joj se dopada i zaljubljuje se u njega. Takođe od njega saznaje da je u istoj potrazi za peharom i zlobni Senolovac Valentin, koji, ako se domogne pehara može uništiti čitav njihov svet. Nakon što je Džejs odveo Kler u Institut, oronulu zgradu koja iznutra izleda poput dvorca, ona se upoznaje sa Hodžom koji joj objašnjava sve. Naime, njena majka je bila jedna od najboljih Senolovaca, takozvanih ubica demona. Kler saznaje i važnost pehara, kao i svoju ulogu u svemu tome. Jedina ona zna gde se pehar nalazi, ali kletva koja blokira njena sećanja mora izbledeti da bi Kler mogla da se seti gde je pehar zapravo. Nekoliko večeri kasnije, Kler po prvi put poljubi Džejsa i ostaje opčinjena njegovom lepotom. Uskoro svi oni učestvuju u borbi protiv vampira, demona, seni i veštica, a usput im u pomoć pristižu vukodlaci, ljudi bez usta i očiju, kao i veštac sa imenom Magnus. Na samom kraju filma, kada se prvi put pojavljuje Valentin saznajemo da je on Klerin i Džejsov otac. Tada cela situacija između Kler i Džejsa postaje čunda, s obzirom da su oni brat i sestra. Cela priča se naravno završava dobro. Kler uspeva da odbrani pehar od Valentina i pronalazi svoju majku.

Jonatan Meyers -Valentin

(spoiler alert - kraj)

Nikako ne volim taj Twilight fazon. Muka mi je i od same pomisli na tu sagu. Mnogi upoređuju ovaj film sa njim. A ja ne vidim razlog zašto. Mada, mnogi su upoređivali i Hari Potera sa Twilightom, pa zatim Hunger Games itd., a filmovi ustvari nemaju dodirnih tačaka. 

Meni se film, začudo dopao. Ali ne sada nešto toliko da ću ja danima ići i pričati samo o njemu. Čak šta više, mislim da ću ga za koji dan zaboraviti. Ali znam da sam onih dva sata u bioskopu zaista uživao. "Bilo je magično". :) 

Dopadaju mi se odlični vizuelni efekti, lep zaplet i još bolji rasplet, scenografija je predivna, kostimi su intrigantni, pogotovo za devojke. Mislim, devojke su fenomenalne, pogotovo glavna glumica... Još kada je u onom darkerskom stilu sa kratkom suknjom i dubokim kožnim čizmama...šta više reći... :) Muzika je super. Gluma je mogla biti bolja, a ceo film bi bio jedan od boljih letnjih blokbastera da nije bilo zaista glupih i nepotrebnih ljubavnih scena. Najviše od svih likova mi se dopala veštica Dorotea koju glumi CCH Pounder. NJena transformacija iz dobrog u zlo je bilo jedno od iznenađenja u filmu, a cela priča oko nje je najtajanstvenija i najintrigantnija. 

Omiljeni citat:

Hodge Starkweather: Everything you've heard... about monsters, about nightmares, legends whispered around campfires. All the stories are true.

"Instrumenti smrti" je film koji će vam popraviti dan, ali ćete ga nažalost brzo zaboraviti. Uprkos svoj magiji i mojoj ljubavi prema misteriji i avanturi ocenjujem ovaj film sa 6,5/10. Ljubavni kliše u filmu je ipak ostavio loš utisak po ceo film. Da nije bilo tih scena dobio bi minimum sedmicu. :)

Trejler pogledajte ovde:

The Bling Ring 2013

Da, ovo je bila istinita priča. I da, smorio sam se žestoko. Moguće da je ovo bio najantipatičniji film sa najlošijom režiom koji sam pogledao ove godine. A možda i koju godinu unazad. Osim poruke koju nosi i Emme Watson u drugačijem izdanju ovaj film nema nikakve druge kvalitete. 
P.S. Današnje devojke koje misle da su kul ako malo "izbleje" sa flašom Johnny-a i paklom cigareta u ruci kao i tonom šminke na licu, slobodno neka zaobiđu ovaj film u širokom luku. Inače biće uvređene, jer su baš takve devojke glavna meta filma.

http://www.imdb.com/title/tt2132285/?ref_=rvi_tt

Moram priznati da mi je čak i Emma Watson bila odvratna u nekim trenucima. Mada, to je i bila poenta režisera, u ovom slučaju žene režisera. A poenta je prikazivanje modernog društva, i to tinejdžera i njihovog izopačenog sistema vrednosti. Ali, kada je film rađen po članku iz Vanity Fair časopisa, ne može se očekivati spektakl...iako sam siguran da je moglo mnogo bolje. 
Nikada nisam, a nikada ni neću biti čovek kojem je jedino stalo do žurki i opijanja. Ne vidim nikakvu čar u tome, niti ikakvu poentu napijanja. Naravo, volim žurke, ali one sve više liče na parade osoba niskog intelekta i što dužih štikli. Počele su da budu izveštačene, uštogljene i nelagodne. Devojke nose štikle u kesama da bi ih, kada uđu u diskoteku, klub ili splav zamenile umesto ravnih patofni?! Čemu to nebulozno dokazivanje?! Muškarci više u svemu tome ne vide provod već samo alkohol koji će im ubiti ono iole malo razuma koji im je ostao i otupeti mozak do kraja... A ovaj film je pun takvih iskompleksiranih osoba, te je to razlog zbog koga mi se uopšte nije dopao. Sem, naravno, poruke koju nosi, koja je bolno i surovo istinita.

Emma Watson kao Niki.

"Legendarnu" i istinitu petorku čine Emma Watson (Niki), Taissa Farmiga (Sem), Katie Chang (Rebeka), Clarie Julien (Kloe) i Israel Broussard (Mark). Scenario i režija: Sofia Coppola, inače ćerka Francisa Coppole - tvorca nezaboravne trilogije "Kum".

(Spoiler alert - početak)

Iako mislim da nema potrebe za spoiler alertom, niti za bilo kakvim prepričavanjem radnje filma, ipak ću u kratkim crtama objasniti šta se u ovom filmu dešava. Nakon što Mark dođe u novu školu, on upoznaje Rebeku, bogatu devojku koja je opsednuta krađom. U tu priču se upliću i njene najbolje drugarice - Kloe, Niki i Sem. Kako su svi opterećeni modom i stajlingom, a Mark se već lično upoznao sa nošalantnim ponašanjem Rebeke u toku krađa, oni zajedno počinju da pljačkaju domove poznatih modnih ikona poput Pariz Hilton, Megan Fox, Linzi Lohan i ostalih. Nakon što su Mark i Rebeka lagano ušli u kuću Pariz Hilton i pokrali sve što je trebalo, oni nagovaraju i njihove drugarice da sledeći put krenu sa njima. Tako počinje lavina u vidu krađa. Usput počinju da se drogiraju, jer novca imaju na pretek, a kako svi roditelji na Beverli Hilsu ne brinu o svojoj deci, tako se niko od njih nije zapitao šta njihova deca rade sa sobom. Naravno, na kraju bivaju uhapšeni i zatvoreni iza rešetaka, kada roditelji prvi put saznaju da su im deca kriminalci.

Petočlana ekipa u sudnici.

(Spoiler alert - kraj)

Dok sam pisao, ponovo sam shvatio koliko je radnja filma banalna, dosadna i glupa. Zaista ne vidim nijedan razlog zbog koga je trebalo snimati ovaj film, osim da se mladi upoznaju sa činjenicom koju već svi znamo. "Ako kradeš, ićićeš u zatvor!" :) 

Znam da je režiserka želela da nam predstavi izobličenu sliku bogatih tinejdžera. I uspela je. Prikazala ju je, ali ne na najbolji način. Voleo bih da je bilo malo manje scena u kojima se likovi opijaju, kradu, slikaju svojim iPhonom i te slike automatski izbacuju na Facebook, drogiraju itd, itd. Ali onda sam shvatio da zapravo ništa ne može promeniti radnju filma kada je život tih tinejdžera totalno jednoličan, te je sve što oni rade već navedeno u prethodnoj rečenici. To je njihova svakodnevnica, oni ne znaju za drugačiju mogućnost provođenja jednog dana. 

Jedna od mnogobrojnih žurki.

Najviše sam se iznervirao kada sam video da Niki i njena drugarica Sem uopšte ne idu u školu. One sede kod kuće a njihova majka im drži časove na kojima se govori o kvalitetima Anđeline Džoli!!!! Ove dve glupače su jedino od njenih kvaliteta navele dobro telo. I dalje ne verujem da je ovo istinita priča, toliki nivo ljudske gluposti nikada nisam video. I da, na kraju filma, nakon što su policajci potpuno raskrinkali celu ekipu, vidimo Niki koja daje intervju u kome kaže kako bi ona volela da bude uzor mladima i da želi da bude LIDER jednog dana! Slatko sam se nasmejao kada joj je novinarka postsavila pitanje o njenom humanitarnom radu. Niki joj je rekla da je istina da ona pomaže gladnoj deci u Africi, i da se stara za njihovu sigurnost, ali kada joj je novinarka postavila pitanje "U kojoj zemlji u Africi?", Niki se zbunila i odgovorila sa: "Trenutno se ne sećam, ali kao i da je bitno." I to pokazuje koliko su današnji tinejdžeri neobrazovani i koliko im nije stalo da saznaju ništa i obogate svoj intelekt. A siguran sam da je ovaj drastičan primer potpuno realan. 

Jedino što mi se zaista svidelo u Blin Ringu je muzika. Odlično je uklopljena u svaku scenu, a najviše sam se oduševio kombinacijom pesme pevačice M.I.E. i scene u kojoj se petorka nadrogirana vozi u automobilu. Ona u svojoj pesmi "Bad girl" takoreći "peva" sledeće stihove: 

Live fast, die young

Bad girls do it well...

Dok je Kloe u ekstazi vozila automobil, doživela je saobraćajni udes. Da, da... "Live fast, die young!" I tu je predstavljena ironija u životnim motoima tinejdžera. Sve ostalo mi se nije dopalo, sem te poruke koju film nosi. Niti režija, niti scenario, kamera... Ništa. Čist promašaj. A negde sam pročitao kritiku jednih novina koje su za ovaj film rekle "The coolest summer movie ever!". Strašno...

Nažalost, nemam nijedan omiljeni citat koji bih izdvojio.

Oceniću ovaj film sa 5/10. Jedan od najlošijih filmova koje sam do sada pogledao. 

Trejler pogledajte ovde:

No Country for Old Men - Nema zemlje za starce

Iskreno, ne znam odakle da počnem. Film traje svega dva sata, ali mi se činilo da traje mnogo duže. I prvi put do sada mi je teško da pronađem odgovarajuće reči za uvod. Ne znam kako da krenem. Ja mrzim i volim ovaj film u isto vreme. Mrzim ga zbog njegovog scenarija i volim ga zbog njegovog scenarija. Neosporno da je odličan, ali su mi osećanja, hmmmm... Pomešana!? 

http://www.imdb.com/title/tt0477348/

Film je slično uticao na mene kao "The Rains of Castamere", deveta epizoda treće sezone "Game of Thronesa". Svi dobri likovi su ubijeni, a zlo nastavlja da živi. Ne mogu da kažem da mi se to dopalo, ali je definitivno daleko od holivudskog klišea. Naravno tako nešto se i naslućuje kada su u pitanju režiseri poput braće Koen. Bilo mi je mučno da gledam ovaj film u nekim trenucima. Želeo sam da ga zaustavim i promenim scenario u trenutku, ali znao sam da to nije moguće. Sa nestrpljenjem sam ga gledao do kraja, a zatim, kada sam pročitao prevod poslednje rečenice, film se istog trenutka završio, a ja sam ostao gledajući u monitor sa blagom dozom razočarenja. Mislio sam da ipak postoji šansa za srećan kraj, ali se završio kao većina sličnih priča u pravom životu. I upravo ta realnost daje filmu neku novu dimenziju, zbog koje je on toliko priznat i hvaljen. On priča o ljudskim životima kroz koje se prepliću motivi sreće, slobodne volje i puke sudbine. Svaki od likova je tajnovit, niko se ne otvara previše, niko ne dozvoljava gledaocu da ga u potpunosti razume. A ta misterioznost scenarija je upravo nešto potpuno drugačije od većine filmova. 

Javier Bardem u ulozi Čigurha.

Film me tera da razmišljam o njemu. O onoj borbi između dobra i zla. I pitam se, da li bih trebao izmeniti gore već napisanu rečenicu da "su svi dobri likovi ubijeni, a da zlo nastavlja da živi". Evo, već sada o tome mislim, a još nije prošlo pet minuta od kada sam je napisao. Da li je zaista dobro ubijeno u ovom filmu? Ili je ovo čist rat između dva zla, jednog većeg i drugog manjeg, u kojem veće zlo pobeđuje? Zašto je manje zlo započelo taj rat u kome je očigledno da ono nema šanse da pobedi? To manje zlo je samom sebi zapečatilo sudbinu kada je počinilo greh. A svi ga u prvom trenutku smatramo dobrim, ne shvatajući da je njegov greh strašan. 

Glavne uloge u ovom filmu dobili su Tommy Lee Jones (Tom Bel), Javier Bardem (Anton Čigurh), Josh Brolin (Luelin Mos), Kelly Macdonald (Karla Mos) i Woody Harrelson (Karson Vels). Režiju i scenario uradili su braća Coen. Film je osvojio Oskara za film godine, najbolju režiju, adaptirani scenario i sporednu mušku ulogu (Javier Bardem) 2007. godine. 

(spoiler alert - početak)

Radnja filma se odvija osamdesetih godina, u Teksasu. Prve rečenice filma izgovara policajac Tom Bel, u kojima priča o promeni vremena, i o tome kako je nekada bilo. On priča o njegovim precima, "starcima" i njihovoj nemogućnosti da se snađu u sadašnjem poremećenom sistemu vrednosti i drugačijem društvu. Tom Bel je iskusan policajac, pred penzijom. Mnogi slučajevi su prešli preko njegove glave, ali se u svojoj starosti prvi put susreo sa ovakvim slučajem, kojeg na kraju nije uspeo da reši i time potvrdio svoje konstatacije sa početka filma. 

Tommy Lee Jones u ulozi Toma Bela.

Ubrzo se upoznajemo sa poremećenim genijalcem Antonom Čigurhom koji na svom putu ka cilju ne štedi nikog oko sebe. Nemilosrdni ubica je plaćen da izvši svoj posao. Posao koji je započeo Leulin Mos, onog dana kada je ukrao novac od bande mrtvih narko dilera. Leulin je jednog dana naišao na gomilu mrtvaca i pet automobila. U jednom od njih je bio živi Meksikanac, a u njegovom gepeku je bilo oko pola tone kokaina. Leulin se nije obazirao na molbu Meksikanca da mu da malo vode, već je nastavio dalje i pored jednog mrtvaka je pronašao torbu sa 2 miliona dolara. Ukravši tu torbu je sebi i svojoj ženi Karli zapečatio sudbinu. Kako ga je te večeri počela gristi savest zbog toga što nije pomogao Meksikancu, on se vraća na mesto zločina. Tada počinje igra mačke i miša u kojoj su glavni učesnici on sam, Čigurh i policajac Tom.

Josh Brolin u ulozi Leulina beži od napadača.

Nažalost u ovom nadmetanju oko novca, Luelin gubi svoj život, kao i njegova žena, dok Čigurh nastavlja da živi. Tom se predaje, nemoćan da reši ovaj slučaj i odlazi u penziju. Usput ginu i mnogi drugi sporedni likovi upleteni u priču. Čigurhova sačmarica je delovala mnogo puta, te je cela priča ispunjena najgorim krvoprolićima. Film se završava Tomovim prepričavanjem sna, u kojem kaže ženi da je sanjao njegovog oca koji je odavno izgubio svoj život. Naime, njegov otac je držao baklju i osvetlio mu put kojim će on nekada ići. "A onda sam se probudio!", zadnja je rečenica filma. 

(spoiler alert - kraj)

Skoro svaki dijalog i svaka scena u ovom filmu ima dublje značenje. Filozofija filma je neiscrpna poslastica za sve one koji razmišljaju o univerzalnoj temi života i ljudske sudbine. Počevši od Čigurha i njegovog oružja kojim se služi (vazdušni pištolj za ubijanje stoke) zaključuje se da je dubina ovog filma beskonačna. NJegov pištolj za ubijanje stoke nije ubio nijenu životinju u filmu, već samo ljude. Metaforičnost tog pištolja je priča za sebe. Ljudski moral je glavna tema filma. Zašto je Luelin ukrao novac? Zašto nije pomogao čoveku na izdahu? Zašto on štiti taj novac kao da ga je on zaradio sopstvenim rukama? Zapitam se da li je lik Čigurha zasita zlo, ili je on samo metafora za strašnu sudbinu svih onih koji počine neki greh u svom životu? Naravno, Čigurh jeste čisto oličenje zla, to je neosporno, iako na trenutak deluje da čini dobro ubijajući sve podlace i prevarante. 

Način na koji je Havijer Bardem predstavio lik Čigurha je neverovatan. To je jedna od najvećih transformacija koju sam ja do sada video. Neverovatno je da je nakon ovog filma dobio uloge u filmovima poput "Ljubav u Barseloni" i "Jedi, moli, voli". Lik Čigurha je zastrašujuć. I na prvi pogled je bizaran zbog odvratne frizure. A kada sam se još više upoznao sa likom, onda sam tek počeo da ga mrzim i da ga se plašim u isto vreme. Svakako jedan od najupečatljivijih likova ikada. 

Sa tehničke strane film je odrađen skoro pa bez greške. Neverovatna režija braće Koen ne prestaje da me oduševljava. Oni su zaista unikatni po tom pogledu. Nisam čitao knjigu, ali sam na internetu pročitao da je film verni prikaz knjige, pa sam čak i negde pročitao i rečenicu jednog od braće Koen koja kaže da je jedan od njh čitao knjigu naglas, a drugi samo prekucavao to na svom računaru, praveći scenario od identičnih rečenica kao iz knjige. Nažalost, meni se nisu dopale duge pauze u govoru. Likovi više ćute nego što pričaju. To mi je malo zasmetalo, pošto sam zaista želeo da dublje shvatim portret svakog od njih. Mada, gluma svakog od njih je tako dobra, da se samo kroz njihov pogled i gestikulaciju mogao otkriti uutrašnji portret. Kamera je fascinantna, kao i fotografija. Iako je Teksas u pitanju, i pustinja u kojoj se on nalazi, fotografije prirode su predivne. Muzika mi se nije dopala, i to isključivo zbog toga što je nema skoro pa uopšte. 

Omiljeni citat:

Tom Bell: The second one, it was like we was both back in older times and I was on horseback goin' through the mountains of a night. Goin' through this pass in the mountains. It was cold and there was snow on the ground and he rode past me and kept on goin'. Never said nothin' goin' by. He just rode on past... and he had his blanket wrapped around him and his head down and when he rode past I seen he was carryin' fire in a horn the way people used to do and I could see the horn from the light inside of it. 'Bout the color of the moon. And in the dream I knew that he was goin' on ahead and he was fixin' to make a fire somewhere out there in all that dark and all that cold, and I knew that whenever I got there he would be there. And then I woke up...

I evo, sada dok sam pisao razmišljao sam o filmu. I zaključio da mi osećanja prema njemu nisu (kako rekoh na početku) "hmmm... Pomešana?!". Ne, ovo je jedan od kultnih filmova. Neverovatno jako ostvarenje, koje vredi pogledati. Dajem mu ocenu 8,2/10, identičnu kao sa sajta IMDb. 

Trejler pogledajte ovde:

The Perks of Being a Wallflower - Čarlijev svet

Smatram da je najadekvatniji prevod ovog filma upravo naziv knjige na srpskom: "Prednosti jednog marginalca". "Čarlijev svet" deluje isuviše jednostavno za jedan ovako dobar film. Gledam ga već po drugi put. Kada sam ga odlgedao prvi put, dopao mi se... A sada mi se toliko sviđa da sam ostao bez reči. Neke stvari sam zaboravio, neke nisam u trenutku shvatio. I drago mi je što sam odlagao čitanje knjige koju imam kod kuće. Tada bih razumeo sve, te možda ne bih pogledao film u skorije vreme. Ovako sam ponovo uronio u ovaj čudan svet tinejdžera i iz njega izronio pevajući stihove Bouvijeve pesme "Heroes".

http://www.imdb.com/title/tt1659337/?ref_=sr_1

Ima nečeg u glavnom liku Čarliju sa čime se povezujem. Obojica želimo postati pisci jednog dana, obojica volimo da čitamo knjige. Mada nije to ono što je najvažnije. Celog života sam se susretao sa osobama koje volim a koje su nažalost uvek bile odvojene od mene. Tako mi najbolji prijatelji žive u drugom gradu, dok ja i dalje "tražim sebe" u gradu u kome nisam stekao nijednog pravog prijatelja. Još uvek. Ko zna do kada će to trajati. Možda će fakultet promeniti neke stvari, kao što je Čarliju promenjen život nakon što je pošao u srednju školu. Samo znam da sam u potpunosti razumeo Čarlijevu samoću. A ona kao da polako gricka mozak svakog ko se sa njom upozna, dovodeći ga do ludila. 
"TPoBaW" je dirljiva priča o ljudima različitih interesovanja, različite prošlosti, muzičkog stila, nivoa obrazovanja, seksualne opredeljenosti... Svi likovi su svoji i potpuno autentični. Ali se niko od njih ne izdvaja iz celine. Svi oni su jedno. Svi su učvršćeni vezom zvanom prijateljstvo. U toj čistoj vezi nema neiskrenosti, nema laži, diskriminacije. Sve je baš onako kako treba biti, zaokruženo najčistijom prijateljskom ljubavlju koja je u ovom filmu predstavljena na pomalo čudan, ali maestralno odrađen način. Zaista se nadam da ovakva prijateljstva stvarno postoje.

Meri, Čarli, Sem, Patrik i Elis

Priča je rađena po istoimenoj knjizi Stivena Šboskog. Interesantno je da je sam pisac bio scenarista i režiser filma, te je verovatno zbog toga ovaj film ispao savršen kakav jeste. Glavne zvezde ovog filma su Logan Lerman (Čarli), Emma Watson (Sem) i Ezra Miller (Patrik). U sporednim ulogama našli su se Mae Whitman (Meri Elizabet), Erin Wilhelmi (Alis) i Nina Dobrev (Kendans).

(spoiler alret - početak)

Čarli je povučen tinejdžer sa teškom prošlošću. Nakon što je njegova tetka izgubila život, on je potpuno poludeo, jer je za njenu smrt okrivljavao sebe i sebi kalemio krivicu na vrat. On je sam, bez prijatelja, na lekovima i jedino sa kim provodi vreme je njegova porodica. Kada Čarli krene u srednju školu, život mu se menja. On upoznaje devojku Sem, u koju se zaljubljuje na prvi pogled. Takođe se sprijateljuje sa njenim polubratom Patrikom - inače homoseksualcem. NJih dvoje su maturanti, te od samog početka Čarli preživljava trenutke koji će se desiti kada se će se za godinu dana rastati. Priča je ispunjena najdivnijim ali u isto vreme i najtežim trenucima odrastanja i sazrevanja. Tako i Čarli prolazi kroz raskid sa Meri (devojkom koja je bila u njihovom društvu), prvi put se susreće sa opijatima i drogom, doživljava nezaboravne trenutke sreće, dobija poljubac od Sem, sa kojom je na samom kraju filma u vezi. 

Sem i Čarli.

Takođe na njega utiče i nesrećan život Patrika, koji se jednostavno ne može uklopiti u svet, sobzirom da je njegovo seksualno opredeljenje drugačije od onog kakvo se smatra za normalno. Ali, Čarli se i za njega stara i provodi trenutke sa njim u razgovoru i ohrabrivanju njegove ličnosti. Inače Patrik je neverovatno zabavan lik, potpuno drugačiji od svih, on je onaj koji će dići sve na noge, onaj koji zna kako da oraspoloži sve oko sebe. Nakon što se rastanu (nakon kraja srednje škole) Čarli ostaje sam, i ponovo proživljava trenutke vezane za njegovu tetku. Tada se otkriva da su svi Čarlijevi psihički problemi nastali zbog toga što ga je kao malog tetka seksualno iskorišćavala, te se to odrazilo na njegov život. Kao mali je često pomišljao kako bi bilo lepo da nje nema, te je kada je tetka doživela saobraćajni udes, svu krivicu svalio na sebe. No, kada su se Patrik i Sem vratili sa koledža u posetu Čarliju, njegovo stanje je ponovo sasvim u redu. On se ponovo oseća prihvaćenim i zajedno sa njima odlazi na ponovnu vožnju kroz tunel. Slušajući Bouvijevu pesmu "Heroes" Čarli izgovara najlepši citat iz celog filma koji u suštini predstavlja suštinu samog života. 

Evo celog citata: 

Charlie: I don't know if I will have the time to write any more letters because I might be too busy trying to participate. So if this does end up being the last letter I just want you to know that I was in a bad place before I started high school and you helped me. Even if you didn't know what I was talking about or know someone who's gone through it, you made me not feel alone. Because I know there are people who say all these things don't happen. And there are people who forget what it's like to be 16 when they turn 17. I know these will all be stories someday. And our pictures will become old photographs. We'll all become somebody's mom or dad. But right now these moments are not stories. This is happening. I am here and I am looking at her. And she is so beautiful. I can see it. This one moment when you know you're not a sad story. You are alive, and you stand up and see the lights on the buildings and everything that makes you wonder. And you're listening to that song and that drive with the people you love most in this world. And in this moment I swear, we are infinite.

(spoiler alert - kraj)

Čuo sam da mnogi nazivaju ovaj film klišeom. I pitam se šta nije u redu sa tim ljudima?! Ovaj film je daleko od klišea. Ovo je potresna i teška priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Makar je mene podstakla da razmislim o celom životu i pravim vrednostima. 

Sa tehničke strane, film je odrađen perfektno. Kamera je u skladu sa emotivnim stanjem likova. Boja je u nijansi sepije i zadimljene žute, te ceo film zrači dozom melanhoničnosti. Režija i montaža su izvanredne, a scenario mi se dopao i više nego što treba. FIlm je ispunjen divnim citatima, skoro svaka rečenica ima dublje značenje, sve što likovi izgovaraju je na nivou odraslih osoba, iako su oni samo tinejdžeri. Naravno, shvatam da je pisac čovek u poznoj dobi, ali ipak kada gledate nešto ovako, zaboravite na sve i jednostavno se uživite u radnju, a na likove gledate kao da zaista postoje.  

Jedan od glavnih aduta "Čarlijevog sveta" je muzika. Odlična jeeee!! :) Počevši od legendarnog Bouvija, pa do The Smithsa i Imagine Dragonsa, sve sa muzičke tačke gledišta je savršeno. Čak i sami likovi u filmu izjavljuju da "Konačno puštaju dobru muziku"! :)

Oceniću ovaj film sa 8,5/10.  Na sajtu IMDb je ocenjen sa 0,4 poena manje, ali ja sam ga doživeo na svojstven način, te bi mi bilo krivo da ga ne nagradim makar malo. :) A sada se bacam na čitanje knjige!!! :)

Trejler pogledajte ovde: