Smatram da je najadekvatniji prevod ovog filma upravo naziv knjige na srpskom: "Prednosti jednog marginalca". "Čarlijev svet" deluje isuviše jednostavno za jedan ovako dobar film. Gledam ga već po drugi put. Kada sam ga odlgedao prvi put, dopao mi se... A sada mi se toliko sviđa da sam ostao bez reči. Neke stvari sam zaboravio, neke nisam u trenutku shvatio. I drago mi je što sam odlagao čitanje knjige koju imam kod kuće. Tada bih razumeo sve, te možda ne bih pogledao film u skorije vreme. Ovako sam ponovo uronio u ovaj čudan svet tinejdžera i iz njega izronio pevajući stihove Bouvijeve pesme "Heroes".
Ima nečeg u glavnom liku Čarliju sa čime se povezujem. Obojica želimo postati pisci jednog dana, obojica volimo da čitamo knjige. Mada nije to ono što je najvažnije. Celog života sam se susretao sa osobama koje volim a koje su nažalost uvek bile odvojene od mene. Tako mi najbolji prijatelji žive u drugom gradu, dok ja i dalje "tražim sebe" u gradu u kome nisam stekao nijednog pravog prijatelja. Još uvek. Ko zna do kada će to trajati. Možda će fakultet promeniti neke stvari, kao što je Čarliju promenjen život nakon što je pošao u srednju školu. Samo znam da sam u potpunosti razumeo Čarlijevu samoću. A ona kao da polako gricka mozak svakog ko se sa njom upozna, dovodeći ga do ludila.
"TPoBaW" je dirljiva priča o ljudima različitih interesovanja, različite prošlosti, muzičkog stila, nivoa obrazovanja, seksualne opredeljenosti... Svi likovi su svoji i potpuno autentični. Ali se niko od njih ne izdvaja iz celine. Svi oni su jedno. Svi su učvršćeni vezom zvanom prijateljstvo. U toj čistoj vezi nema neiskrenosti, nema laži, diskriminacije. Sve je baš onako kako treba biti, zaokruženo najčistijom prijateljskom ljubavlju koja je u ovom filmu predstavljena na pomalo čudan, ali maestralno odrađen način. Zaista se nadam da ovakva prijateljstva stvarno postoje.
Čuo sam da mnogi nazivaju ovaj film klišeom. I pitam se šta nije u redu sa tim ljudima?! Ovaj film je daleko od klišea. Ovo je potresna i teška priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Makar je mene podstakla da razmislim o celom životu i pravim vrednostima.
Sa tehničke strane, film je odrađen perfektno. Kamera je u skladu sa emotivnim stanjem likova. Boja je u nijansi sepije i zadimljene žute, te ceo film zrači dozom melanhoničnosti. Režija i montaža su izvanredne, a scenario mi se dopao i više nego što treba. FIlm je ispunjen divnim citatima, skoro svaka rečenica ima dublje značenje, sve što likovi izgovaraju je na nivou odraslih osoba, iako su oni samo tinejdžeri. Naravno, shvatam da je pisac čovek u poznoj dobi, ali ipak kada gledate nešto ovako, zaboravite na sve i jednostavno se uživite u radnju, a na likove gledate kao da zaista postoje.
Jedan od glavnih aduta "Čarlijevog sveta" je muzika. Odlična jeeee!! :) Počevši od legendarnog Bouvija, pa do The Smithsa i Imagine Dragonsa, sve sa muzičke tačke gledišta je savršeno. Čak i sami likovi u filmu izjavljuju da "Konačno puštaju dobru muziku"! :)
Ima nečeg u glavnom liku Čarliju sa čime se povezujem. Obojica želimo postati pisci jednog dana, obojica volimo da čitamo knjige. Mada nije to ono što je najvažnije. Celog života sam se susretao sa osobama koje volim a koje su nažalost uvek bile odvojene od mene. Tako mi najbolji prijatelji žive u drugom gradu, dok ja i dalje "tražim sebe" u gradu u kome nisam stekao nijednog pravog prijatelja. Još uvek. Ko zna do kada će to trajati. Možda će fakultet promeniti neke stvari, kao što je Čarliju promenjen život nakon što je pošao u srednju školu. Samo znam da sam u potpunosti razumeo Čarlijevu samoću. A ona kao da polako gricka mozak svakog ko se sa njom upozna, dovodeći ga do ludila.
"TPoBaW" je dirljiva priča o ljudima različitih interesovanja, različite prošlosti, muzičkog stila, nivoa obrazovanja, seksualne opredeljenosti... Svi likovi su svoji i potpuno autentični. Ali se niko od njih ne izdvaja iz celine. Svi oni su jedno. Svi su učvršćeni vezom zvanom prijateljstvo. U toj čistoj vezi nema neiskrenosti, nema laži, diskriminacije. Sve je baš onako kako treba biti, zaokruženo najčistijom prijateljskom ljubavlju koja je u ovom filmu predstavljena na pomalo čudan, ali maestralno odrađen način. Zaista se nadam da ovakva prijateljstva stvarno postoje.
Meri, Čarli, Sem, Patrik i Elis
Priča je rađena po istoimenoj knjizi Stivena Šboskog. Interesantno je da je sam pisac bio scenarista i režiser filma, te je verovatno zbog toga ovaj film ispao savršen kakav jeste. Glavne zvezde ovog filma su Logan Lerman (Čarli), Emma Watson (Sem) i Ezra Miller (Patrik). U sporednim ulogama našli su se Mae Whitman (Meri Elizabet), Erin Wilhelmi (Alis) i Nina Dobrev (Kendans).
(spoiler alret - početak)
Čarli je povučen tinejdžer sa teškom prošlošću. Nakon što je njegova tetka izgubila život, on je potpuno poludeo, jer je za njenu smrt okrivljavao sebe i sebi kalemio krivicu na vrat. On je sam, bez prijatelja, na lekovima i jedino sa kim provodi vreme je njegova porodica. Kada Čarli krene u srednju školu, život mu se menja. On upoznaje devojku Sem, u koju se zaljubljuje na prvi pogled. Takođe se sprijateljuje sa njenim polubratom Patrikom - inače homoseksualcem. NJih dvoje su maturanti, te od samog početka Čarli preživljava trenutke koji će se desiti kada se će se za godinu dana rastati. Priča je ispunjena najdivnijim ali u isto vreme i najtežim trenucima odrastanja i sazrevanja. Tako i Čarli prolazi kroz raskid sa Meri (devojkom koja je bila u njihovom društvu), prvi put se susreće sa opijatima i drogom, doživljava nezaboravne trenutke sreće, dobija poljubac od Sem, sa kojom je na samom kraju filma u vezi.
Sem i Čarli.
Takođe na njega utiče i nesrećan život Patrika, koji se jednostavno ne može uklopiti u svet, sobzirom da je njegovo seksualno opredeljenje drugačije od onog kakvo se smatra za normalno. Ali, Čarli se i za njega stara i provodi trenutke sa njim u razgovoru i ohrabrivanju njegove ličnosti. Inače Patrik je neverovatno zabavan lik, potpuno drugačiji od svih, on je onaj koji će dići sve na noge, onaj koji zna kako da oraspoloži sve oko sebe. Nakon što se rastanu (nakon kraja srednje škole) Čarli ostaje sam, i ponovo proživljava trenutke vezane za njegovu tetku. Tada se otkriva da su svi Čarlijevi psihički problemi nastali zbog toga što ga je kao malog tetka seksualno iskorišćavala, te se to odrazilo na njegov život. Kao mali je često pomišljao kako bi bilo lepo da nje nema, te je kada je tetka doživela saobraćajni udes, svu krivicu svalio na sebe. No, kada su se Patrik i Sem vratili sa koledža u posetu Čarliju, njegovo stanje je ponovo sasvim u redu. On se ponovo oseća prihvaćenim i zajedno sa njima odlazi na ponovnu vožnju kroz tunel. Slušajući Bouvijevu pesmu "Heroes" Čarli izgovara najlepši citat iz celog filma koji u suštini predstavlja suštinu samog života.
Evo celog citata:
(spoiler alert - kraj)Charlie: I don't know if I will have the time to write any more letters because I might be too busy trying to participate. So if this does end up being the last letter I just want you to know that I was in a bad place before I started high school and you helped me. Even if you didn't know what I was talking about or know someone who's gone through it, you made me not feel alone. Because I know there are people who say all these things don't happen. And there are people who forget what it's like to be 16 when they turn 17. I know these will all be stories someday. And our pictures will become old photographs. We'll all become somebody's mom or dad. But right now these moments are not stories. This is happening. I am here and I am looking at her. And she is so beautiful. I can see it. This one moment when you know you're not a sad story. You are alive, and you stand up and see the lights on the buildings and everything that makes you wonder. And you're listening to that song and that drive with the people you love most in this world. And in this moment I swear, we are infinite.
Čuo sam da mnogi nazivaju ovaj film klišeom. I pitam se šta nije u redu sa tim ljudima?! Ovaj film je daleko od klišea. Ovo je potresna i teška priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Makar je mene podstakla da razmislim o celom životu i pravim vrednostima.
Sa tehničke strane, film je odrađen perfektno. Kamera je u skladu sa emotivnim stanjem likova. Boja je u nijansi sepije i zadimljene žute, te ceo film zrači dozom melanhoničnosti. Režija i montaža su izvanredne, a scenario mi se dopao i više nego što treba. FIlm je ispunjen divnim citatima, skoro svaka rečenica ima dublje značenje, sve što likovi izgovaraju je na nivou odraslih osoba, iako su oni samo tinejdžeri. Naravno, shvatam da je pisac čovek u poznoj dobi, ali ipak kada gledate nešto ovako, zaboravite na sve i jednostavno se uživite u radnju, a na likove gledate kao da zaista postoje.
Jedan od glavnih aduta "Čarlijevog sveta" je muzika. Odlična jeeee!! :) Počevši od legendarnog Bouvija, pa do The Smithsa i Imagine Dragonsa, sve sa muzičke tačke gledišta je savršeno. Čak i sami likovi u filmu izjavljuju da "Konačno puštaju dobru muziku"! :)
Oceniću ovaj film sa 8,5/10. Na sajtu IMDb je ocenjen sa 0,4 poena manje, ali ja sam ga doživeo na svojstven način, te bi mi bilo krivo da ga ne nagradim makar malo. :) A sada se bacam na čitanje knjige!!! :)
Trejler pogledajte ovde:
