Znam da je klasik. Višestruki osvajač Oskara, uključujući i onaj za film godine. Čuo sam dosta neverovatnih priča o ovom filmu. O njegovoj jačini, poruci... O tome koliko je nemoguće dobar... I pitam se, da li su sve te priče koje sam čuo uticale na to da mi se film ne dopadne? Da li sam toliko puno očekivao, da sam na kraju ostao bez ičega u rukama. Ni sam nisam siguran. Retko se dešava da me SVAKA uloga u nekom filmu potpuno osvoji i ostavi bez teksta, a da mi se sam film, pa, hm... Ne sviđa?
Oceniću ovaj film sa 7/10. I to isključivo zbog briljantne glume svih glumaca. Skoro sve ostalo je bilo čisto razočarenje. Znam da će ovo možda pogotiti fanove filma, ali "De gustibus non est disputandum!". :)
Trejler pogledajte ovde:
"American beauty" je film u kome seksualna tenzija probija granice normale. Likovi žive u svetu seksa, sanjaju o tome i svakodnevno razmišljaju jedino o seksu. Čini se da ništa drugo nije važno u filmu sem tih niskih strasti. Ali, da bih samom sebi razjasnio zašto je to jedino u gro planu, zegrebao sam dublje. Tada sam počeo da shvatam likove sa druge strane. Više nisam mario na neprestane seksualne konatacije, već sam pokušao da razumem same likove i njihove duševne probleme. A verujte mi, svaki od njih ih ima u toonama. Na kraju sam shvatio da je ovo priča o običnim, izgubljenim likovima, koji se ni po čemu ne izdvajaju iz ostatka sveta, ali se grčevito bore da učine nešto sa svojim životom. Nešto što će taj život uzdrmati, promeniti ga iz korena. Oni menjaju svoje poslove, partnere, probavaju nove stvari, i sve to zbog prezasićenosti jednostavne, melanhonične i dosadne sadašnjosti. Neki od likova se transformišu, neki ostaju isti, dok neki pak sa mukom nose masku preko svog lica, koja služi kao jedino sredstvo odbrane od okrutnog sveta. Ali, jedno je sigurno, svako od njih je bizaran i čudan na svoj način. Oni zajedno čine neskladnu gomilu pedofilma, narkomana, propalih duša, homofoba i lažnih lepotica. Mogao bih do sutra analizirati svakog od njih, i to me je upravo i iznenadilo. Kako to da mi se svaki lik dopao i zaintrigirao me na svojstven način, a da mi se film ne sviđa skoro pa uopšte?
Kevin Spacey u ulozi Lestera.
Glavne uloge u ovom filmu su fascinantne. Kevin Spacey (Lester) je odigrao svoju životnu ulogu, za koju je, naravno, osvojio Oskara, dok je njegova filmska supruga - Anette Bening (Kerolin) bila nominovana za ovu prestižnu nagradu, ali je nije osvojila. Ruku na srce, Hilary Swank je pokidala u filmu "Boys dont cry", te je i bilo očekivano da će ona 2000. godine odneti zlatnog viteza kući. U sporednim ulogama našli su se: Thora Birch (Džejn), Mena Suvari (Angela), Wes Bentley (Riki), Chris Cooper (Frenk) i Peter Gallagher (Badi). Režija: Sam Mendes.
(spoiler alert - početak)
Lester je muškarac u svojim četrdesetim koji živi u krizi srednjih godina. On radi kao urednik nekog časopisa već četrnaest godina. Njegov život je miran, ništa se ne dešava, sve stoji i čeka trenutak kada će eksplodirati i raspasti se u najsitnije deliće. Kerolin je Lesterova supruga, takođe godina bliskih njemu. Ona radi kao agent za nekretnine, ali njen posao ne ide baš onako kako ona to zamišlja. Njena skrivena ljubav je Badi King, takođe prodavac kuća, ali daleko bolji od nje.
Kerolin i njena opsesija - crvene ruže.
Sve u njihovim životima počinje da se menja jedne večeri kada su njih dvoje otišli na košarkašku utakmicu da bi videli nastup njihove ćerke Džejn (ona je inače čillidersica). Na tom nastupu Lester je prvi put ugledao provokativnu i (po pitanju seksa) otvorenu, Angelu (devojku koja ima isto godina koliko i njegova ćerka) i odmah se zaljubio u nju. On te večeri zamišlja seks sa tim, takoreći detetom, a njegova žena ga hvata u trenutku kada je počeo da masturbira. Lester tada sve sapoštava ženi u lice. Ona u tom trenu postaje svesna koliko je njihov brak loš, te sutradan pronalazi utehu u "zagrljaju" njenog prijatelja, a uskoro i ljubavnika - Badi Kinga.
Džejn i njena najbolja drugarica Angela.
Sve se još više zakomplikovalo nakon se što se u kuću do njihove doselila porodica u kojoj živi mentalni bolesnik i narkoman - osamnaestogodišnji Riki. On snima sve oko sebe, i u svemu pronalazi lepotu. Takođe on ima nenormalnog oca - Frenka - bivšeg marinca i homofoba. Na kraju se ispostavlja da je Frenk gej. Džej se zaljubljuje u Rikija, te oni počinju da budu u vezi. Inače, Riki, koji je dve godine proveo u ludnici i dalje se bavi preprodavanjem droge, i od toga živi sasvim solidno. U džepu ima preko 40000 dolara. Jedan od njegovih klijenata postao je i Lester, nakon što je prvi put probao marihuanu.
Riki i njegova kamera.
Kada jednog dana Lester otkrije da ga njegova žena vara, on se preispituje i shvata da ne oseća ništa prema tome. Njegova inspiracija je mlada Angela, zbog koje je promenio svoj život i posao, počeo da trenira, sve u nadi da će jednog dana spavati sa njom. Kada mu se ta prilika napokon ukaže, Angela mu saopštava da je nevina, i on jednostavno ne može da na nju gleda istim očima. Ona se smanjuje, postaje obična devojčica, i on više ništa ne oseća prema njoj. Te večeri se njegova supruga vraća kući, i zbog griže savesti puca mužu u potiljak. Svesna šta je uradila, ona odmah počinje da pati, ali više nema povratka...
(spoiler alert - kraj)
I eto, sada kada pogledam, ovo je najduži "spoiler alert" od svih koje sam napisao. Još jedna kontradikcija....
Režija filma je odlična, ali se meni film nije dopao. Dopali su mi se likovi. Opet, zvuči čudno da su mi se ovako nenormalni likovi dopali, ali nije ključ u njima. Ključ je u neverovatnim glumcima koji su ovakve likove oživeli. Transformacija Kevina Spaceya je zapanjujuća, a njegov lik je u isto vreme i bizaran i zanimljiv. Svi su odlični. Svi imaju bravure u kojima se pokazuje kako dobro glume. Stvarno je bio pravi pogodak kada je Kevin osvojio Oskara! I gle čuda, ko ga mu je uručio - Gwyneth Partlou! Samo se setite filma "Se7en"! :)
Muzika je ono što ovaj film čini posebnim. Svaki lik ima svoj pravac u muzici, koji oslikava stanje njihove duše. Kamera je odlična, ali eto, taj scenario mi se nije dopao...
Omiljeni citat:
Ricky Fitts: It was one of those days when it's a minute away from snowing and there's this electricity in the air, you can almost hear it. Right? And this bag was just dancing with me. Like a little kid begging me to play with it. For fifteen minutes. That's the day I realized that there was this entire life behind things, and this incredibly benevolent force that wanted me to know there was no reason to be afraid, ever. Video's a poor excuse, I know. But it helps me remember... I need to remember... Sometimes there's so much beauty in the world, I feel like I can't take it, and my heart is just going to cave in.
Oceniću ovaj film sa 7/10. I to isključivo zbog briljantne glume svih glumaca. Skoro sve ostalo je bilo čisto razočarenje. Znam da će ovo možda pogotiti fanove filma, ali "De gustibus non est disputandum!". :)
Trejler pogledajte ovde:
